Mladi u Srbiji znaju svoju vrednost

Uključujući i najnovije inženjere koje zapošljavamo, uvek nalazimo vrlo sposoban kadar i, što je veoma važno, ti mladi ljudi su potpuno svesni i kvaliteta koje poseduju i kakve su im mogućnosti za dalje učenje u AMD-u

AMD, globalni tehnološki inovator, proslavio je sredinom septembra svoj prvi „rođendan“ u Srbiji. Kompanija koja se nalazi u „top 50“ globalnih po tržišnoj kapitalizaciji otvorila je prošle godine centar za inženjerski dizajn u Beogradu i Nišu, akvizicijom tima koji se pre toga dokazao na pronalaženju rešenja za prvoklasne tehnološke izazove. Ova godišnjica bila je povod za razgovor sa korporativnim potpredsednikom AMD-a, Andrejem Zdravkovićem i generalnim direktorom AMD Srbija, Đorđem Simićem.

Jubileji i rođendani su idealna prilika za rekapitulaciju. Kako je prošla prva godina AMD Srbija?

Zdravković: U jednoj rečenici, prva godina je prevazišla naša očekivanja. Kada smo krenuli u otvaranje AMD-a u Srbiji, mi smo već znali u što se upuštamo, pošto se lokalni tim, sa kojim smo do tada radili, zaista jako dobro pokazao. Pitanje je bilo koliko će biti teško nastaviti direktnu saradnju, odnosno da tim u Srbiji postane deo firme od 25.000 ljudi širom sveta.

Sam tehnički, inženjerski deo bio je manji deo posla, jer svaka velika kompanija ima procese za uključivanje zaposlenih. S druge strane, najjednostavnije stvari – kako se odobrava kupovina olovke ili novog kompjutera – postaju odjednom komplikovanije. Ta integracija je obično spor proces, ali su obe strane bile otvorene, fleksibilnost tima u Srbiji i njegova želja da se uključi je bila fantastična, što je stvorilo veliki pozitivan efekat – sa manje od 100 ljudi došli smo do preko 200 zaposlenih u Srbiji.

To ni u jednom trenutku nismo radili nauštrb kvaliteta tima po sistemu – „mi sada hoćemo da budemo veliki“. Kvalitet inženjerskog kadra ostao je isti, a komentari timova u Kanadi, Americi, kolega koji vode pojedine grupe su svakog dana sve pozitivniji.

Na prošlogodišnjem predstavljanju firme imali ste, slobodno mogu da kažem, veoma ambiciozne planove, između ostalog i saradnju sa obrazovnim institucijama. Na čemu radi vaš tim u Srbiji trenutno?

Simić: Jeste, mnogo toga smo planirali i mislim da smo najveći deo toga ostvarili. Možda jedini deo koji nismo, a koji nije pod našom kontrolom, jeste postizanje duboke saradnje sa univerzitetima zbog opštepoznatih lokalnih problema (studentski protesti, prim. aut.). Ipak, prve korake u tom pravcu smo preduzeli odmah. Zvanično smo krenuli sa radom 9. septembra 2024. godine, a već 15. septembra smo bili na svim tehničkim i matematičkim fakultetima u Beogradu i Nišu, gradovima u kojima imamo kancelarije. Inicijalna saradnja je pokrenuta na pravi način. Nameravamo da što pre tu saradnju podignemo na viši nivo.

Što se tiče projekata na kojima ljudi rade, najveća grupa bavi se Radeon grafičkim karticama, a prvobitno su svi timovi bili angažovani u njemu. Pored tog tima, koji radi mnoštvo poslova – od virtualizacije, content protection security, ROCm-Radeon portovanja, a u kom danas imamo preko 130 ljudi – uspeli smo da otvorimo još dve „grane“.

Jedna je veštačka inteligencija (AI), gde imamo oko 30 ljudi, sektor čiji značaj ne moram dodatno da objašnjavam. AMD je jedan od svetskih lidera u razvoju AI tehnologija, što će se neminovno preslikati i na nas u Srbiji. I treći se bavi dizajnom hardvera, oblast u kojoj smo ovde imali nula inženjera, a danas imamo tim od 36 ljudi koji sada razvija delove centralnih funkcionalnosti u svim čipovima i svim proizvodima AMD-a.

Pričali ste prilikom otvaranja da ova firma neće biti puki outsource, nego da će biti ravnopravni deo globalne korporacije. Kako su se domaći talenti uklopili?

Zdravković: Tehničko uklapanje ide veoma dobro, jer AMD ima iskustva sa akvizicijama i velikih i malih timova. Naravno, jedan način rada postoji kada je ekstremna saradnja u pitanju, a drugi kada inženjer ima pristup svim mogućim resursima AMD-a. Jedan od njih su inženjerski razgovori – ili dovođenjem iskusnih stručnjaka ovde, koji onda rade sa timom neko vreme, ili slanjem ključnih ljudi iz Srbije širom sveta.

Interesantno je da, čak i sa najnovijim inženjerima koje zapošljavamo, uvek nalazimo vrlo sposoban kadar i – što je jako važno – ti mladi ljudi su potpuno svesni i kvaliteta koje poseduju i kakve su im mogućnosti za dalje učenje u AMD-u. Često čujem komentare kolega koji vode timove ovde da su oduševljeni mladim inženjerima koji jasno kažu: „ovo znam, ovo ne znam, ali sam vrlo spreman da naučim“. Takav pristup očekujemo u globalnom AMD-u – spremnost na učenje i iskrenost.

Simić: Godinu za nama obeležilo je međusobno upoznavanje. Ako pričamo o operativnim stvarima, prvo je potrebno da korporacija upozna lokalno tržište, pisana i nepisana pravila, očekivanja ljudi… I da mi unutar te velike korporacije nađemo svoje mesto i upoznamo sve resurse koji su nam sada na raspolaganju. U inženjerskom delu posla, koji je svakako lepši, atraktivniji i zanimljiviji, dobili smo priliku da se bavimo novim stvarima, a zaposlenima se odjednom otvorio čitav novi svet koji je pomenuo Andrej.

Zdravković: Imate još jednu stvar koja jako pomaže. Mi otvaranjem centra u Srbiji nismo napravili klasičan outsourcing, odnosno prebacili neki deo relativno neinteresantnog posla ovde. U startu je plan bio da osnovne tehnologije razvijamo ovde. Znači tehnologije procesora, tehnologije grafičkih procesora, tehnologije veštačke inteligencije…

Kakvi su utisci eksperata iz „centrale“? Kako oni ocenjuju kvalitet domaćeg obrazovnog sistema? Da li smatraju da mu nešto nedostaje? 

Zdravković: To je odlično pitanje. Ja mogu vrlo jasno da kažem da AMD nema jasan uvid u naš obrazovni sistem. Objektivno, velika korporacija ne zna ništa o tome. Ali, prethodno iskustvo rada sa ovdašnjim timom im je ukazalo da je nivo znanja, da se matematički izrazim, „potreban i dovoljan“. To je omogućilo sledeći korak u razvoju. Tek posle toga smo počeli da razgovaramo o tome kako ćemo se vezati sa fakultetima, kako da prenesemo  iskustva iz drugih zemalja  saradnje sa univerzitetima…

U Srbiji planiramo da otvaramo pozicije za studente, koje će im tokom osnovnih ili master studija, u vreme letnjeg raspusta, omogućiti da rade na praktičnim problemima u firmi. Ali, mi smo u stvari spremni na sledeći korak – da zajedno sa univerzitetima kreiramo programe koji su potrebni za razvoj najnaprednijih tehnologija. One se skoro nigde u svetu ne uče direktno u školi, osim ako je konkretna firma zainteresovana. Mislim da je to apsolutno najveća šansa za obrazovni sistem u Srbiji: Tehnologije poluprovodnika, AI, tehnologije softvera koji ih podržava… Za njih nije moguće spremiti ljude na univerzitetu, zato što se one toliko brzo menjaju, doslovno napredak postoji na dnevnom nivou. Mi smo spremni da pomognemo u organizaciji kurseva na kojima će studenti moći da nauče kako one zaista rade u proizvodnji, ili da pišu diplomske i doktorske radove na teme koje su za nas interesantne.

I sa tehnologijama kojima u suprotnom ne bi imali direktan pristup, pretpostavljam?

Zdravković: Politika AMD-a je: kada studenti dođu da rade, oni rade kao da su deo tima. Sve što AMD ima od resursa im je na raspolaganju. Dajemo im mogućnost da nauče, a od njih se očekuje pravi inženjerski rad. Znači, ne postoji varijanta „kuvanja kafe“ i „donošenja bureka“. Praktično se očekuje tri meseca ili (u nekim slučajevima) godinu dana punog inženjerskog rada. U Kanadi, recimo, imamo sličan program kroz koji studenti prolaze. Oni se posle njega vraćaju da završe studije, ali vrlo često i dobiju ponudu za posao, koja je važeća godinu dana nakon završetka studija. Ja mislim da to isto možemo da izgradimo ovde.

Koliko su domaće obrazovne institucije zainteresovane za to, da li je taj plan u fazi nacrta, pregovora ili se krenulo u realizaciju?

Simić: Nacrt je realno stanje, a ja sam ubeđen da bismo bili nekoliko koraka ispred te tačke da smo imali priliku da ove godine realizujemo šta smo prvobitno planirali. Želimo da otvorimo ovaj ekstremno važan deo obrazovanja, odnosno pristup najsvežijim tehnologijama. Da najbolji studenti dobiju priliku srazmernu njihovom talentu.

Šta su planovi AMD Srbija za narednih godinu dana ili dalje u budućnosti?

Zdravković: Konkretno, planovi su da uvećamo naše prisustvo ovde, ali to je čak možda manje važno od održavanja nivoa kvaliteta inženjera koji rade i produbljivanja veza sa globalnim AMD-om. Bez tim lidera, bez dovoljnog tehničkog znanja koje može da bude fokus – otvaranje novog tima može samo da zakomplikuje stvari, ali su takve stvari definitivno moguće.

Relativno skoro smo pokrenuli jedan od novih projekata vezan za multimediju. I uspeli smo direktno da nađemo iskustvo i znanje potrebno za ovaj posao. Mi hoćemo da gradimo timove oko inženjera, a ne obrnuto. Znači, kvantitet kroz kvalitet.

Kako vi vidite dalji razvoj tehnologija veštačke inteligencije? Postoje strahovi oko posledica AI, a pitanje je i da li smo došli do zaravni u  razvoju ove tehnologije?

Zdravković: Ne trebaju vam naučni izveštaji, dovoljne su vam obične vesti da čujete da je neka firma, na primer, uštedela 30, 40 ili 60 odsto budžeta kroz primenu AI. To uglavnom zavisi od onoga čime se firma bavila pre primene i kako su taj AI primenili. Uobičajeno je pitanje da li će AI zameniti inženjere.  Neće! Mislim da ćemo u sledeće dve-tri godine tak naučiti kako da AI najviše pomogne čoveku.

Da li smo došli do platoa, to je najnezahvalnije moguće pitanje. Ceo bum velikih jezičkih modela, kao što je ChatGPT, počeo je pre svega tri godine. AI je godinama, od 1950-ih postojao samo kao ideja, pa je negde 1990-ih došlo do funkcije prepoznavanja jezika i onda se opet dugo ništa nije dešavalo. Nema pola godine kako smo velikim jezičkim modelima dodali funkciju rezonovanja… Ne verujem da će AI skoro omogućiti stvaranje novih ideja, nismo još uvek tu – ali će pomoći inženjerima da kreiraju nove ideje.

Domaći IT ekosistem traga za tehnologijom po kojoj bi bio prepoznatljiv. Nismo više ni zemlja jeftinih programera, što je ranije bila tačka diferencijacije od drugih tržišta. Da li AMD može da bude taj „prozvod“?

Zdravković: Ja sam siguran u to. AMD Srbiji donosi mogućnost da se bavimo globalno važnim tehnologijama. To uključenje u globalne tokove značajnije je  od toga da li ćemo, na primer, da budemo prepoznati po tome što pravimo „fiću“ u Kragujevcu ili nešto drugo. Po meni je najvažnije da li možemo da budemo deo sveta, potpuno ravnopravni.

A šta AMD Srbiju diferencira unutar ostatka korporacije?

Simić: Rezultat u ovoj industriji je uvek plod rada ogromnog tima. Ne govorimo o desetinama već o hiljadama ljudi. Ne bih bio dovoljno hrabar da kažem da nas nešto diferencira, to bi bilo pretenciozno. Ali jesmo postali prepoznatljivi po ozbiljnim inženjerima koji na profesionalan način ispunjavaju svoje obaveze.

Zdravković: Više puta su me pitali zašto smo otvorili AMD u Srbiji. Prvi razlog je kvalitetan inženjerski kadar, sa širokim obrazovanjem i željom za daljim učenjem. Drugi razlog bio je mogućnost da zaposlimo dovoljan broj inženjera. I treći je objektivan – cena rada.

Moj cilj za AMD Srbija nije diferencijacija. Hoću da ovdašnji razvojni centar bude potpuno ravnopravan razvojnom centru u Torontu koji ja vodim, ili centru u Ostinu. Da kada se neki novi projekat otvara, AMD ne postavlja pitanje da li tim u Srbiji može to da uradi, kao što se danas ne postavlja pitanje da li tim u SAD to može. Ako stignemo dotle – mislim da smo sve postigli. Ne treba da budemo posebni, treba da budemo deo firme od 25.000 ljudi koja menja svet. Integracija, ne diferencijacija.