Zašto je propao tender za sanaciju stubova na Prokopu: Železnica nudi malo para, a mnogo buke

Delikatan tender koji je u julu raspisala Infrastruktura železnice Srbije za sanaciju peronskih stubova na železničkoj stanici Prokop, propao je jedina firma koja se javila sa ponudom, nije zadovoljila formalne uslove nabavke. Ne bi to bilo toliko čudno, da ta firma nije ujedno ista ona firma koja je za Infrastrukturu prethodno uradila projekat te iste sanacije za koju je sada bila raspisana nabavka.

Na tender se javio samo konzorcijum koji se sastoji od Milmar gradnje iz Beograda i AM constructions iz Rume. Procenjena vrednost radova iznosila je 22 miliona dinara bez PDV-a, a ponuđači su dali ponudu od 21.999.999,12 dinara.

Infrastruktura je ocenila da je ponuda neprihvatljiva zato što Milmar gradnja, koja bi prema ponudi izvodila 99 odsto građevnskih radova, ne poseduje licencu za izvođenje građevinskih konstrukcija za objekte na javnim železničkim infrastrukturama sa priključcima (mostovima).

Zanimljivo je da je drugi član konzorcijuma, AM Construction iz Rume, kompanija koja je i uradila Idejni projekat sanacije stubova za Prokop. Prema njihovim rešenjima radovi i treba da budu izvedeni.

Nova ekonomija je ranije pisala o eventualnim problemima koji bi mogli da prate ovu javnu nabavku i za sada deluje da su razlozi koje su nam stručnjaci iz branše naveli ranije validni. Kako su nam rekli tender je diskutabilan jer ne postoje kompanije koje bi mogle ovu vrstu radova da izvedu u Srbiji, te da je cena preniska za tako komplikovanu sanaciju.

„U pitanju su vrlo osetljivi radovi i ne može niko bez tehničkog znanja da ih izvodi, potrebno je da ih izvede firma koja je već radila slične, složene radove. Dve kompanije koje su se prijavile išle su najverovatnije na izbegavanje tenderskih uslova, jer jedna firma ima potrebnu licencu, a druga ne, pa su pokušali da tako prođu tender. Posle svega što se izdešavalo, posao je rizičan zbog društvenog interesovanja. I pretpostavljam da bi bio izvođen pod stalnim okom javnosti, a za malo para. Malo onih kompanija koje su spremne da u takvim uslovima rade. Došli smo u situaciju da se izvođači vuku za rukav. Mislim da će biti novog tendera sa drugačijim uslovima“, kaže za Novu ekonomiju Nenad Ivanišević, profesor na Građevinskom fakultetu u Beogradu.

Dostavljena je licenca drugog učesnika u konzorcijumu AM Constructions, ali pošto je trebalo da izvedu svega jedan odsto radova, investitor nije prihvatio zajedničko ispunjavanje tog uslova.

U obustavi postupka objavljenoj na Portalu javnih nabavki navodi se i da ponuđač nije dostavio dokaz da imaju stalno zaposleno lice sa geodetskom licencom prvog reda.

Naručilac je tražio da ponuđači imaju dva građevinska inženjera sa licencom 310 i 410 koji su zaposleni puno radno vreme. Firma Milmar je dostavila ugovor o dopunskom radu sa inženjerom koji je zaposlen na Građevinskom fakultetu.

„Kod nas nema kompanije koja bi mogla ovu vrstu posla da izvede, a znam da i druge mnogo veće kompanije u branši ne bi htele da se prihvate sanacije. Ništa nije sigurno i bezbedno u vezi ovog projekta, a uskoro ćemo izaći i sa sopstvenim nalazima vezanim sa Prokop“, kaže profesor Nikola Seneši za Novu Ekonomiju.

Infrastruktura železnice Srbije je u julu raspisala tender za sanaciju peronskih greda, ali su i pre toga drugi građevinski eksperti su upozoravali da stanje na Prokopu nije bezbedno.

U tehničkoj dokumentaciji navodi se da je na peronskim gredama stanice Prokop na sredinama raspona uočeno da je došlo do pojave prslina u donjoj zoni. Na osnovu ispitivanja koje uradio institut IMS iz Beorada, zaključeno je da je armatura u tim gredama manja od prethodnim projektom dostavljene. Posle toga, urađene su naknadne računske analize i zaključeno je da je u cilju obezbeđenja trajnosti, neophodno uraditi ojačanje izvedenih peronskih greda. Da bi se smanjili statički uticaji u njima predloženo je da se ispod greda u sredinama raspona izvedu novi stubovi, navodi se u dokumentaciji.

Infrastruktura je objavila da su se pukotine pojavile na gredama betoniranim 1997. godine, ali su drugi statičari i građevinski inženjeri upozoravali da upravo stara konstrukcija nije projektovana originalno da nosi zgrade sa više spratnosti koje su u međuvremenu dignute na toj osnovi. Država je zbog nedostatka novca odlučila da ide na privatno-javno partnerstvo sa kompanijom Railway City 2021. godine preko tendera koji je bio, malo je reći, netransparentan. U međuvremenu je stanica otvorena za putnike, a dodate su i građevine koje nisu bile u originalnim planovima. Činjenica da je raspisan tender za popravku budi sumnje i nepoverenje dok nadležni iz Infrastrukture železnice Srbije tvrde da je stanica bezbedna za korišćenje.

Na Prokopu je već počela sanacija dva stuba, kako je ranije rečeno iz Infrastrutkura železnice.

U oktobru 2023. godine ministar građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе Goran Vеsić rekao je da „kroz Prokop sada prolazi 875.000 ljudi mеsеčno, a prеdviđеn jе za čak 1,2 miliona putnika na mеsеčnom nivou“. Na ovo treba dodati od ove godine i zaposlene u Telekomu i Dunav osiguranju, kompanije za koje za sada znamo da su pazarile poslovni prostor izgrađen na Prokopu od privatnog investitora. Iz Telekoma Srbija su nam rekli da će nešto manje od 1000 zaposlenih smestiti u nove prostorije centralne železničke stanice.

Inženjer Edin Drljo o stanju stanice Prokop: U obilasku železničke stanice sa ekipom Nove ekonomije