Nije film, već životna priča Marka i Luke Maksimovića, dvadesetjednogodišnjih blizanaca rođenih u Los Anđelesu.
Marko i Luka su se, iako rođeni u SAD, pre desetak godina vratili u Srbiju, a ističu da je želja njihovog oca bila da odrastaju kao Srbi.
U Beogradu su završili osnovnu školu, gimnaziju, a zatim upisali Poljoprivredni fakultet.
„Kada smo upisali prvi razred loše smo govorili srpski, ali smo se brzo navikli i odlično snašli“, kaže Luka.
U selu Božurnja, pored Topole, odakle im je očeva majka, pre nekoliko godina počeli su da se bave samostalnim poljoprivrednim biznisom.
Na svoju inicijativu, počeli su da razmišljaju šta bi moglo najbolje da odjekne u Šumadiji, poznatoj po šljivama i vinogradima.
Došli su na ideju da uzgajaju borovnice, kojih u Srbiji nije bilo u velikim količinama. Kažu da je borovnica voće milenijuma i da može da se upotrebljava sušena, sveža, kao i smrznuta.
„Shvatili smo da posao sa borovnicama može mnogo da nam donese“, kaže Luka i dodaje da iz godine u godinu prihodi rastu 280 odsto.
Marko i Luka kažu da su zadovoljni. Posao konstantno napreduje, potražnja raste, a oni smatraju da su borovnice – budućnost.
„Prosečna cena borovnice je od 5 do 6 evra po kilogramu, a po hektaru može da se ima oko 15 tona“, kaže Luka, dodajući da godišnji troškovi ne prelaze 15 odsto ukupne bruto zarade.
Ipak, kažu da su najsrećniji što su, uprkos stereotipima da samo na Zapadu može da se uspe, svoje ciljeve ostvarili u Srbiji.