Cene niže u septembru zahvaljujući uredbi, ali da li će tako biti i narednog meseca?

Potrošačke cene u septembru ove godine niže su u odnosu na avgust, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku Srbije. U poređenju sa septembrom prošle godine, cene su ipak više za 2,9 odsto. Mera koju je Vlada Srbije donela u avgustu ove godine po pitanju ograničenja trgovinskih marži, izgleda da je dala efekat, jer su cene hrane niže za oko pet odsto. Međutim, iako je ovaj trošak bio manji u septembru za veliku većinu građana, drugi trošak koji se ticao stanovanja, vode, struje, gasa, održavanja i popravke vozila i usluga u restoranima i kafićima bio je ipak veći.

Ako se statistika malo bolje pogleda, u odnosu na isti mesec 2024. godine gotovo sve je skuplje.

Istraživač saradnik sa Instituta društvenih nauka Vasko Kelić nedavno je podsetio da su susedne države poput Rumunije, Mađarske i Severne Makedonije imale ili i dalje imaju ovakvu jednu meru na snazi, kao i da su se njeni efekti videli prvi mesec nakon uvođenja, ali ne i na „duge staze“.

On za Novu ekonomiju navodi da su nakon uvođenja mera u susednim zemljama cene bile niže za dva do tri odsto, da je u Srbiji taj procenat veći, ali da svakako nije onoliki koliko je predsednik najavio – 15 ili 20 odsto. 

“Ima znatnih smanjenja cena kao što su na primer cene povrća ili voća, dok su ostale cene niže za procenat ili dva. Cena kafe je porasla zbog turbulencija na svetskim tržištima. Ima efekata ali su oni kratkoročni, kao i što su analitičari najavljivali. Ja ne smatram da će se to nastaviti u narednom periodu“, kaže on za Novu ekonomiju.

Kako kaže, smatra da poskupljenje ipak sledi, odnosno lagani povratak cena na staro zbog proizvodnih troškova koji će rasti.  

„Opšta inflacija nije suzbijena. Na ovaj način je veštački spuštena na granicu cilja Narodne banke Srbije“, dodaje on. 

Kelić navodi da bi se međugodišnja inflacija u Srbiji od 2,9 odsto smatrala prema kriterijumima Evropske centralne banke i FED-a (dva odsto) kao “i dalje prisutan inflatorni pritisak”.

“Jedna kratkoročna mera dala je efekte kakvi su i najavljivani – smanjenje cena. Slično je bilo i sa drugim državama, pa tako ne očekujem neku razliku. U prva dva meseca ili do kraja godine možda ne bude strašnih cenovnih udara, ali biće problematično od početka sledeće godine i proleća”, dodaje on.

Ekonomista Dragovan Milićević kaže za Novu ekonomiju da je rano suditi o rezultatima ograničenja marži jer su trgovinski lanci  odreagovali na uredbu time što su pojačali meru takozvanih „proizvoda sa plavom etiketom“, odnosno svoje trgovačke robe.

„Ta roba je po definiciji uvek jeftinija i bila, i sada je, jer je njihova trgovačka roba opterećena sa mnogo manje troškova nego što je brend. To je takozvana generika koju imate u slučaju lekova. Još uvek je rano da se objavljuje koliko je povećana prodaja brenda trgovinskih lanaca u odnosu na brend drugih proizvođača, to će se videti do kraja godine“, smatra Milićević.

Cene nije snizila Uredba već sezona

Cena povrća i voća je u septembru u odnosu na avgust opala za 14,9 odsto i 4,8 odsto, što je znatno više od drugih grupa proizvoda.

Milićević kaže da se ne sme smetnuti s uma to što su voće i povrće „sezonska roba“.

„Najveći pad cena imamo u septembru kod voća i povrća. Ali to nije stvar uredbe nego je to sezonska roba, jer je jesen kada je stigla domaća ponuda i voća i povrća kada su cene ipak daleko niže nego u sezoni i ranije kada se ista ta roba uvozila“, ističe on.

Kako kaže, na sajtu „Cenoteka“ koji pokazuje potrošačke cene u realnom vremenu, u poređenju 28. avgusta i 18. septembra, kod mnogih prizvoda nije došlo do smanjenja cena.

„Ne da nije došlo do smanjenja cena, nego su i blago korigovane na više. Drugo, u septembru je stupila na snagu uredba i marže su morale biti niže. Međutim, mnogi su kasnili sa time i radili su to naknadno“, kaže on.

Ekonomista podseća da je i struja skuplja za 6,4 odsto, pa će se videti i kako će se to odraziti u krajnjoj potrošnji.

„Struja će biti jedan od generatora povećanja inflacije. Nije trenutak ni za hvalisanje kada su cene u pitanju, već je to uticaj sezone, odnosno ovo su samo neki faktori koji su uzrokovali da ovaj nivo cena bude niži nego što je bio prethodnih meseci“, zaključuje Milićević.

Mera ne privlači nove aktere na tržište

Država je nakon uredbe objavila i da će kontrolisati trgovinske lance i deliti kazne onima koji je ne budu poštovali, pa su tako već krajem septembra dva trgovinska lanca dobila kazne za nepoštovanje odredbi u ukupnom iznosu od 25,5 miliona dinara. 

Kompanija Delez nije ispoštovala Vladinu uredbu u svoja 73 objekta, dok kompanija Veropulos nije ispoštovala uredbu u tri objekta. 

Nakon toga, kompanije su se oglasile.”Vero” nije na vreme dostavio cenovnik Ministarstvu što je, prema pravilniku, obaveza trgovinskih lanaca, dok je Delez najavio pokretanje postupka pred prekršajnim sudom.

Kako su naveli, za samo dva dana primenili su uredbu i uskladili marže i cene sa više od 12.000 proizvoda u svih 559 prodavnica širom zemlje. 

Dodali su i da je od 9. septembra tržišna inspekcija sprovela kontrolu čak 83 puta u njihovim radnjama.

„Tokom kontrole, inspekciji je dostavljeno više od dvadeset pet hiljada (25.000) dokumenata. Tržišna inspekcija nam je najčešće ostavljala najkraći zakonom predviđeni rok od 24 sata za dostavljanje dokumentacije. Uprkos tako kratkim rokovima, predano smo radili da poslovanje pravovremeno uskladimo sa Uredbom, te da nadležnom organu dostavimo i pomognemo u tumačenju obimne i složene dokumentacije“, naeo je Delez u saopštenju.

Podesećamo, Uredba kojom se ograničavaju marže na 20 odsto, stupila je na snagu 1. septembra, a pre nego što je i počela da se primenjuje, morala je da se menja jer su, kako su naveli predstavnici vlasti, trgovci pokušali da zaobiđu nova pravila.

Međutim, samo dve nedelje nakon uvođenja, Uredba je ponovo promenjena tako da se od ograničenja cena izuzimaju voće i povrće, sveže meso i riba, kao i kafa i kakao.

Postavlja se pitanje da li trgovci uopšte mogu da izdrže ovaj tempo i da li mogu da opstanu na tržištu uz ovakve mere i plaćanje kazni. 

Za Novu ekonomiju Vasko Kelić odgovara potvrdno i naglašava da će trgovcima biti svakako teže nego ranije, jer je konkurencija na tržištiu trgovine veća i da ovakva mera nije nešto što privlači nove aktere da uđu na isto tržište. 

“Dugoročno gledano, ova mera neće doprineti da trgovci dobro posluju i da se tržište, ali i konkurencija razvija. Mera nije ni dobra da se primenjuje dugoročno i da traje u nedogled. Konkurencija nam je potrebna i među velikim igračima, ali i manjim, lokalnim. Na svakom od tih nivoa je ona važna jer različiti lanci imaju drugačiju strukturu poslovanja. Velike firme mogu da iskoriste tu ekonomiju obima i da smanje cene, ali ako je i njih premalo, postoji taj monopolski rizik koji ih podstiče na veće cene, što se sad dešava“, dodaje Kelić.

Na pitanje da li je trebalo prvo sačekati analizu i presudu na sumnju Komisije za zaštitu konkurencije po pitanju dogovaranja cena velikih trgovinskih lanaca, kaže da nema smisla čekat je jer je zakon takav da nema ni rokova.  

“Po zakonu Komisija za zaštitu konkurencije nema vremensko ograničenje do kog mora da sprovede jedan ovakav postupak, kao ni ograničenje kada su u pitanju sektorske analize. Upravo nakon tih analiza bi trebalo videti koje mere mogu da se sprovedu, ali pošto nema roka i one se vrte u nedogled, nema smisla ni čekati ih”, dodaje Kelić.

Oglasio se Delez povodom kazni: Pokrećemo postupak pred sudom, očigledno ciljanje naše firme