Nišville ove godine bez državnog finansiranja: Radnici otpušteni, sprema se program za narednu godinu

Internacionalni Nišville Jazz Festival, iako je uvršten od strane britanskog Gardijana u 10 najboljih džez festivala u Evropi, ove godine je bio uskraćen za novac od države. Bez objašnjenja zbog čega ovaj festival ne dobija novac, i uz preporuku Ministarstva kulture da se festival obrati lokalnoj samoupravi i sponzorima za novac, Nišville je ipak održan. Nakon javne podrške studentima, priznanju da ga ministri kulture nikada nisu ni posetili i otpuštanja zaposlenih jer za njih nema dovoljno novca, Nišvil je ove godine imao više od 100.000 posetilaca.

Direktor festivala „Nišville“ Ivan Blagojević kaže za Novu ekonomiju da može samo da se nagađa zbog čega posle mnogo godina ovaj internacionalni džez festival nije dobio „ni dinara podrške Ministarstva kulture, iako je godinama bio najbolje ocenjeni festival na njenim konkursima“.

„U obrazloženju se ne navodi nijedan razlog već samo konstatuje da Nišvil poseduje kvalitet, ali da mu se ove godine preporučuje da se obrati lokalnoj samoupravi i sponzorima kao da smo lokalnog, a ne i republičkog nivoa“, rekao je Blagojević.

Kako je naglasio, nijedan ministar, pa ni aktuelni, za 31 godinu postojanja ovog festivala nije posetio Nišvil.

„Nije ni izbliza video veličinu festivala i obim troškova, kako najma i opremanja desetak bina rasvetom razglasom i video produkcijom, tako i honorara 152 benda, od kojih samo jedan od najvećih izvođača košta više od pet miliona dinara, koliko smo dobili prethodne godine na konkursu istog Ministarstva. Da je došao, ministru bi bilo jasnije zašto je londonski Gardijan svrstao Nišvil u top 10 najvećih evropskih festivala. Ne bi bilo dobro da je razlog neuklapanje Nišvila u koncept poimanja nacionalne kulture njegovim internacionalnim sadržajem“, rekao je on.

Nišvil je početkom godine javno odao priznanje studentskim protestima. U saopštenju su naveli da su studentski protesti doveli i do smene premijera Miloša Vučevića čijim je radom Nišvil bio izrazito nezadovoljan i to više puta isticao, „ali bez rezultata“.

Na pitanje da li misli da je uskraćenje sredstava iz republičkog budžeta usledilo zbog toga, Blagojević odgovara: „Ne verujem da to ima bilo kakve veze niti želim da verujem da se komisija Ministarstva rukovodila time u odlučivanju. Radom prethodnog premijera Vučevića mi smo bili izrazito nezadovoljni jer nas nije udostojio prijema kako bismo mu prezentovali studiju benefita države od četiri najposećenija srpska festivala Exita, Guče, Beer Festa i Nišvila, čiju izradu smo finansirali po preporuci njegove prethodnice na toj funkciji i, prema čijim rečima je benefit od održavanja ovih festivala tri milijarde dinara – kao i da bi Srbija zaradila dodatnu 1,5 milijardu ukoliko bi samo deset odsto vratila ovim festivalima“.

Da bi opstao u „top 10“ najboljih džez festivala, prema rečima direktora, Nišvilu je neophodno za organizaciju postojećih 300 programa bar dva miliona evra.

On podseća da je festival sa najmanjim budžetom, a koji je sa Nišvilom rangiran među 10 najboljih, francuski „Marciac“ sa budžetom od pet miliona evra.

„Oni najbolji rade organizaciju svojih festivala sa više od 20 miliona evra ali toliko i doprinose budžetu svog grada i države“, naglašava on.

Podseća i da se podrška Ministarstva kulture kretala do sada između dva i četiri miliona, dok je prošle godine dostigla pet miliona dinara.

„Nišvil je svih ovih godina imao značajnu podršku od grada Niša, bez obzira kojoj političkoj opciji je pripadao prvi čovek grada. Ona se kretala između 20 i 40 miliona, da bi ove godine dostigla rekordnih 55. Svetla tačka ove godine bilo je Ministarstvo turizma koje je prepoznalo Nišvilove potencijale i dodelilo mu tri miliona“, rekao je Blagojević.

Festival ima dugovanja, ali će ipak biti održan 2026. godine

Ipak, festival ima i dugovanja prema tehnici, hotelima i štamparijama, a početkom oktobra je doneta i odluka da se otpuste svi zaposleni na festivalu (sem jednog koji treba da ide u penziju), a rešeno je i da će odluka biti na snazi do kraja marta naredne godine kada će situacija oko budžeta za naredni Nišvil biti jasnija.

„Festival ima poprilična dugovanja prema tehnici, hotelima i štamparijama sto smatram svojim propustom, jer kao generalni menadžer nisam obezbedio dovoljno sponzora. Neki su, poput Telekoma, posle dugo godina odustali iz meni nejasnih razloga, a većina je bila zabrinuta uslovima poslovanja. S druge strane moram da budem prezadovoljan što smo pravovremeno isplatili sve izvođače i što smo uopšte imali najuspešniji Nišvil do sada u izuzetno rizičnim okolnostima“, dodaje on.

U međuvremenu se, kako je rekao, javilo „mnogo iskrenih ljubitelja festivala“ i dalo podršku rekavši da će pomoći festival makar kupovinom kompleta karata za naredni Nišvil.

„Sponzori se nisu javili ali smo neke mi kontaktirali i obećali su pomoć. Očekujemo uskoro i rezultate konkursa Creative Europe a i nadamo se kad tad statusu festivala od nacionalnog značaja koji bi trajno rešio opstanak Nišvila u top 10 festivala Evrope“, rekao je direktor festivala.

Ipak, festival će, sudeći prema rečima direktora Ivana Blagojevića biti održan naredne godine.

Kako je rekao, kao i svi ozbiljni festivali, i Nišvil je paralelno sa programom ovogodišnjeg oripremao i program narednog festivala, tako da je za sada poznato više od 60 odsto izvođača.

„To su kvalitetni izvođači, ali njihovi honorari ne prelaze 10.000 evra pa ne mogu ni biti među osam najznačajnijih hedlajnera koji koštaju mnogo više, ali sa njima trenutno ne potpisujemo ugovore jer momentalno traže uplatu 50 odsto avansa. Imamo različite opcije od ‘UB 40’ za koji treba izdvojiti 100.000 evra, do Stinga, kome bi trebalo bukvalno da uplatimo celokupan svoj planirani budžet“, dodao je on.

Budžet Ministarstva kulture od 2015. do 2025. godine se kretao od 0,70 odsto ukupnog budžeta, do 0,64 odsto ukupnog budžeta. Ove godine on je iznosio 145,9 miliona evra.

Vlada Srbije je početkom februara ove godine, prenosom u budžetsku rezervu, Ministarstvu kulture oduzela još 371,5 miliona dinara. Samo ovim potezom je budžet za 34 reprezentativna udruženja umetnika smanjen za čitavih 25 odsto (sa 65 miliona na 48,75 miliona dinara).

Ove godine na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za kuluturu, koji je realizovan, nije bilo novca za 70. Sterijino pozorje, za 74. Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine, 12. Šekspir festival…

Gde nestaje novac za kulturu?