Prevara na klik

Investicione prevare su danas među najpopularnijim i najbrže rastućim vrstama digitalnih prevara i ono što ih čini posebno opasnim – deluju potpuno stvarno i legitimno

 Zamislite da neko kaže da je moguće uložiti na neku platformu 200 evra i odmah zaraditi više od 30% bez ikakvog rizika. Zvuči primamljivo? Apsolutno, ali upravo ovako počinju investicione prevare.

Kao neko ko se svakodnevno bavi bezbednošću podataka, sa sigurnošću mogu da kažem: niko nije potpuno bezbedan, ali svako može da bude dovoljno informisan da prepozna zamku. Investicione prevare su danas među najpopularnijim i najbrže rastućim vrstama digitalnih prevara i ono što ih čini posebno opasnim – deluju potpuno stvarno i legitimno.

Sve obično počinje nečim što izgleda kao oglas na društvenim mrežama, vest na poznatom portalu ili priča o brzom uspehu nekog „običnog čoveka“ koji je zaradio velike sume uz pomoć nove investicione platforme. Ti oglasi vode do profesionalno dizajniranih sajtova na kojima se pozivaju na poznate ličnosti, banke ili čak državne institucije. Ubrzo zatim sledi kontakt – neko se javi porukom ili pozivom preko aplikacija poput WhatsApp-a, Viber-a ili Telegram-a, predstavljajući se kao konsultant koji će voditi ceo proces investiranja. U tom trenutku sve deluje vrlo uverljivo – ljubazan ton, stručno objašnjenje, uveravanja da nema rizika, a od korisnika se traži da otvori nalog na određenoj platformi i uplati neki iznos samo da vidi kako to funkcioniše. Ono što je odmah nakon toga vidljivo – uplata donosi profit, suma na platformi raste, grafikon ide nagore, a konsultant bodri da se nastavi sa investiranjem.

Marko Živadinović, Chief Information Security Officer Yettel BankFoto: Yettel Bank

Tu se prevara već uveliko dešava, ali korisnik to ne zna jer veruje da je na pragu velike zarade i spreman je za sledeće korake. Tako korisnik nastavlja da uplaćuje svoj novac i kada napokon poželi da povuče uloženo i zarađeno kreću da stižu obaveštenja o plaćanju poreza, o verifikaciji, o naknadi za obradu isplate i tako ukrug sve dok korisnički nalog, platforma i konsultant ne nestanu sa novcem.

Nažalost, ovo nije sve. Postoje i situacije kada se javlja druga firma koja nudi pomoć u povraćaju sredstava. Naravno, da bi pokrenuli postupak, traže još jednu uplatu, a ljudi koji su već prevareni, u očaju pokušavaju da se spasu i upravo tada bivaju prevareni i po drugi put.

Smatram da je jedna od obaveza i nas, ljudi iz bankarskog sektora, da edukujemo korisnike i skrećemo im pažnju da nijedna ozbiljna investicija ne počinje porukom od nepoznate osobe koja komunicira isključivo preko aplikacija za dopisivanje i zahteva brzu reakciju i donošenje odluka odmah. U 2025. godini prevaranti nas ne napadaju silom, već poverenjem – upravo zato što znaju da ljudsko neznanje predstavlja najslabiju tačku odbrane.

Ipak, mi smo tu i da pored saveta, ponudimo i rešenje. Kada neko posumnja da je prevaren najvažnije je da odmah prekine svaku komunikaciju i da ne uplaćuje više ništa, ali sačuva sve prepiske, potvrde i fotografije. Potom, potrebno je što pre obavestiti banku, policiju i regulatorne institucije.

U digitalnom svetu, najjača zaštita nije softver, već zdrava sumnja i dobra informisanost zato pitajte, proverite, razmislite, jer prevare se ne dešavaju samo nekom drugom.