Autor: Katarina Pantelić

Korupcija je model vladanja

TRIBINE „Veliko arčenje — Kuda idu naše pare?“

Tribina u Zrenjaninu, Foto: Nova Ekonomija

U Srbiji se javni novac troši netransparentno, kroz sistemsku korupciju i ugovore koji se sklapaju iza zatvorenih vrata, a to se sve odražava na građane čiji se novac i troši. Neke državne poslove nismo ni otplatili, niti su oni počeli da se realizuju, a mi i dalje ne znamo koliko će sve to da nas košta, dok za druge znamo da su ugovori raskinuti, ali čekamo arbitraže nakon kojih ćemo znati i koliki dug vraćamo za neobavljeni posao. Ovo su samo neki od zaključaka i zapažanja koje su istakli učesnici tribina koje je organizovala Nova ekonomija uz podršku pokreta Novi optimizam u tri grada u Srbiji – Gornjem Milanovcu, Zrenjaninu i Kragujevcu

Neki od učesnika tribina ukazali su na zloupotrebe novca u lokalnim sredinama, dok su drugi podsetili na primere trošenja novca za velike projekte, ali i budžetske rezerve iz koje se često i ne zna kuda su otišle pare. Neki novci su pod velom tajnosti iako se daju ministarstvima, a neki, iako su transparentni, ne mogu se sabrati godinama.

Podizvođači se ne biraju na konkursu, već dogovorima

Na tribini „Veliko arčenje — Kuda idu naše pare?“ održanoj u Gornjem Milanovcu, učesnici su ocenili da se u Srbiji javni novac troši netransparentno, kroz sistemsku korupciju i ugovore koji se sklapaju iza zatvorenih vrata. Govornici su naglasili da se na taj način građanima direktno urušava kvalitet života, od zdravstva i obrazovanja do životne sredine i budućnosti dece.

Šefica odborničke grupe UZINAT u Skupštini opštine Gornji Milanovac Tatjana Milošević ukazala je na mehanizme zloupotreba u toj opštini. Ilustrovala je korupciju u lokalnim projektima istakavši da je za neke od njih ranije bilo potrebno pet miliona dinara, a sada je to naraslo na 8,5 miliona.

„Iz tekuće budžetske rezerve odvaja se novac za koji ni mi ne znamo gde odlazi. Javnost o tome više saznaje tek otkad postoje opozicioni odbornici“, navela je ona.

Učesnici su posebno naglasili da je tragedija na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojoj je stradalo 16 ljudi, pokazala pogubne posledice korupcije. Zoran Đajić, inženjer geologije koji je do juna 2023. radio na rekonstrukciji zgrade ove železničke stanice kao konsultant za kamen, ukazivao je na problem. Kako je rekao, tragedija u Novom Sadu je simbol sistemske korupcije.

„Ja sam tamo bio angažovan dve i po godine i dok smo radili rekonstrukciju ustanovio sam određene nepravilnosti na koje sam ukazivao izvođačima radova. Ekipa koja je vodila radove bila je povezana sa vlastima. Ceo sistem je takav da se podizvođači ne biraju na konkursu, već dogovorima. Biće uskoro godina dana od kada je država organizovala ubistvo 16 naših građana, a niko nije pozvan na odgovornost. Moramo insistirati da se to ne zaboravi“, rekao je Đajić.

Na tribini je bilo reči i o ulozi novinara, uz ocenu da je bez istraživačkog novinarstva nemoguće razotkriti koruptivne radnje. Medijski konsultant Branko Čečen istakao je da problem korupcije počinje onog trenutka kada se u javnim nabavkama sistematski snižavaju kriterijumi za nadzor i transparentnost.

„Najveći poslovi u ovoj zemlji, međudržavni ugovori, auto-putevi, pruge, EXPO, izuzeti su od zakona o pristupu informacijama od javnog značaja. To je zapravo krađa budućnosti, a ne nešto što se dešava tamo negde visoko i daleko“, rekao je on.

Glavni i odgovorni urednik Danasa Dragoljub Draža Petrović upozorio je da istraživački novinari koji pišu o korupciji trpe pritiske, pretnje i tužbe.

„Kako se bliži kraj ove vlasti, oni postaju agresivniji jer se boje procesuiranja za kriminal“, rekao je Petrović.

Zarobljeni spregom politike

Učesnici druge tribine Nove ekonomije koja je održana u Zrenjaninu ukazali su na to da su mehanizmi trošenja javnog novca u Srbiji zarobljeni spregom politike, biznisa i organizovanog kriminala. Za suštinsku promenu, smatraju oni, potrebni su istovremeno snažan društveni pritisak i sistemske institucionalne reforme.

Učesnici su kroz konkretne primere i iskustva istakli da obećanja o investicijama i razvoju u praksi često služe za preusmeravanje javnih sredstava u privatne interese. Naglasili su da se danas ne radi samo o pojedinačnim nezakonitim radnjama, već o sistemskoj praksi koja je pretvorila javnu upravu u instrument interesa vlasti.

Ukazujući na raskorak između političke retorike i svakodnevice u lokalnim zajednicama, naučni saradnik i energetičar Ilija Batas Bjelić opisao je realnost u selima kao simptom šire državne politike.

„Poneka česma i asfalt su neznatna ulaganja u odnosu na megalomanske najave. Živimo bez pijaće vode, bez kanalizacije, dok se u medijima najavljuju fabrike i hiljade novih radnih mesta“, rekao je Bjelić.

Upozorio je da se, zbog slabih ekoloških standarda i neadekvatnih ulaganja, narušavaju javno zdravlje i domaća proizvodnja, što, kako je naglasio, dodatno utiče na ranjivost ruralnih zajednica.

Posebno je naglasio sumnju da određene politike služe da održe Srbiju van mehanizama EU koji bi nametnuli strože standarde.

Politikolog Jovan Komšić povezao je strukturni problem sa širim pitanjem odgovornosti i prava, naglašavajući političku koncentraciju moći. Komšić je ukazao da je kao posledica apsolutne moći oslabila politička i društvena sposobnost kontrole poteza vlasti.

„Današnja kriza je posledica izneverenih očekivanja demokratskih garnitura posle 2000. godine. Zatim su ljudi 2012. poverovali manevru borbe protiv korupcije. Kad se narod suočio sa nizom činjenica koje pokazuju da je stvar bila u simulaciji pravne države, da je stvar bila u jakom porivu za moći sakrivenom medijskom propagandom, onda je došao u situaciju da kaže ‘tragamo sa razlogom za novim čuvarima naše budućnosti’“, dodao je on.

Bivša tužiteljka Jasmina Paunović pružila je praktičan uvid u načine na koje se koruptivne mreže održavaju kroz proceduralne blokade.

„Korupcija zahteva službeni položaj i društveni uticaj. Nijedan tužilac ne može sam, a tužilaštvo nema sopstvenu policiju, i tu počinju blokade. Ako ja tražim od policije neki dokaz, a oni se ogluše, predmet stoji u fioci, i to je takođe korupcija“, kazala je Paunović.

Objasnila je da su slučajevi koji dotiču visokopozicionirana lica često zaštićeni političkim promenama, partijskim prelascima i drugim mehanizmima koji onemogućavaju efikasnu istragu.

„Ova vlast, koju pre svega karakteriše korupcija, gradi svoju moć na toj korupciji, to je, po meni, izdaja svega. Kao takvi, formiraju jednu hobotnicu korupcije koja ide odozgo nadole“, rekla je ona.

Kao indikator institucionalnog nazadovanja navela je pad Srbije na Indeksu percepcije korupcije sa 80. mesta 2012. na 105. mesto 2025. godine (od 170 zemalja).

Predsednik Upravnog odbora Foruma za etničke odnose Dušan Janjić ocenio je da je korupcija u Srbiji duboko ukorenjena i da je njeno razbijanje moguće „samo snažnim društvenim pritiskom i organizovanim delovanjem građana“. Korupciju je opisao kao planski model u kojem politika, biznis i kriminal deluju zajednički.

„Ne verujem da se ovaj problem može brzo rešiti. Korupcija i klijentelizam nisu slučajni incidenti, to je dugotrajan proces koji je ukorenjen u načinu preuzimanja moći i upravljanja državom“, rekao je on.

Javni novac, upozorio je, često završava u šemama koje služe privatnim interesima, preko fiktivnih projekata, firmi-paravana i prividno legalnih kanala. Pozvao je da „onima koji će odlučivati o novoj vlasti“ jedan od kriterijuma bude ponuda mehanizama smanjivanja štete od korupcije.

Advokat i bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić izjavio je da je društvo suočeno sa sistemskom nepravdom koja traži građanski odgovor. Šabić je podsetio na Džefersonovu misao da „kada nepravda postane zakon, pobuna postaje dužnost“ i ocenio da je upravo takvo stanje preovladalo.

„Mi smo živeli u letargiji. Ko bi pre nekoliko meseci rekao da će doći do ovoga. Sada je došla generacija koja razume da pobuna postaje dužnost“, rekao je Šabić.

On je kritikovao dosadašnja obećanja vlasti o obračunu s korupcijom i ukazao da je politika koja je dolaskom na vlast najavljivala borbu protiv zloupotreba tokom 13 godina pokazala samo neuspeh.

„U svakom društvu postoji korupcija, ali kod nas to više nije izuzetak, to je pravilo. Sistem je organizovan tako da se krade“, naglasio je.

Na skupu se obratio i inženjer geologije Zoran Đajić, koji je na projektu rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu bio angažovan kao nadzornik za kamen. Kako je rekao, tragedija sa nadstrešnicom otvara pitanje sistemske odgovornosti i masovnih pronevera na velikim javnim projektima.

„Ubistvo 16 naših sugrađana, način na koji se dogodilo otvorilo je Pandorinu kutiju, pokazalo je koliko su mehanizmi državne organizacije i javnih nabavki kompromitovani“, rekao je.

Đajić je dodao da je kao konsultant i dugogodišnji posmatrač građevinske industrije imao uvid u hijerarhiju ugovora i način na koji su, kako je rekao, neke kompanije bile privilegovane pri izboru podizvođača.

Panelisti su zaključili da korupcija kao problem nije niz usamljenih slučajeva već model ponašanja. Kako je ocenjeno, promenu ne mogu doneti vlasti koje su do sada bile deo problema. Stoga je istaknuto da bez snažnog društvenog pritiska i nezavisnih institucija sistemske promene nisu moguće.

Novinari često otkriju mutne poslove

I na tribini održanoj u Kragujevcu nije bilo dileme o tome da li se novac troši transparentno ili ne. Za otkrića o tome kako se troši novac za određene poslove, učesnici tribine su naglasili da su često zaslužni i novinari koji rade profesionalno i predano svoj posao.

Urednik portala Nove ekonomije Aleksandar Milošević podsetio je na neka od otkrića do kojih su novinari Nove ekonomije došli. Među najvažnijim i najaktuelnijim su ona u vezi sa padom nadstrešnice na Železničkoj stanicu u Novom Sadu usled koje je 16 ljudi izgubilo život. Podsetio je na koruptivne radnje koje su se dogodile u toku same rekonstrukcije, požurivanje radova, direktive iz predsednikovog kabineta i slično.

„Inače je mnogo koruptivnih radnji i kada govorimo o EXPO-u i Nacionalnom stadionu. Iako nije deo EXPO-a, on prema saznanjima košta oko 900 miliona evra, sa pristupnim saobraćajnicama. Znamo i da brza saobraćajnica u Vojvodini po samo jednom kilometru košta 12 miliona evra“, rekao je Milošević.

Kako je naglasio, stvari koje deluju sitno kada se skupe i saberu njihove cifre, može se doći do zaključaka da one nisu zanemarljive i da nešto u tim ciframa „nije u redu“, kao što je to da put kroz ravnicu košta kao neki vijugavi kroz klisuru.

Novac koji pripada građanima se troši i na greške vlasti, odnosno na pogrešne odluke čelnika. Tako je novinar Danasa Miloš Obradović podsetio da je nedavno Vlada Srbije formirala Komisiju za sporove za međunarodne arbitraže, nakon što je potrošila više milijardi evra izgubljenih na njima u poslednjih 10 godina.

„Neke od institucija kao što je Fiskalni savet ukazivale su na to da su ogromne pare otišle na plaćanje kazni i penala na razne stvari, između ostalog i na arbitraže. U ovom trenutku se sa Srbijom vode dve arbitraže. Jedna od njih je sa Kentkartom koji je naplaćivao javni prevoz u Beogradu, a sa kojim je gradonačelnik raskinuo ugovor, a druga arbitraža se tiče kiparske firme koja se spori oko zemljišta kod Kalemegdana“, dodao je on.

Podsetio je da je poslednjih godina aktuelna tema i kopanje litijuma u dolini Jadra, kao i da bi država mogla i u ovom slučaju da se nađe u situaciji arbitraže.

Napomenuo je da je karakteristično za arbitraže da u velikom broju slučajeva sporove dobijaju investitori, a da država gubi veliki novac.

Trošenje sredstava iz budžeta ali i kredita koje država dobija za određene projekte je ponekad i „neodgovorno“ jer se sredstva potroše, a ono što je namenjeno da se izgradi ili uradi ne bude realizovano.

Nekada u planovima budžeta nema dovoljno novca, pa se tako sredstva troše iz budžetskih rezervi. Novinarka Forbes Srbija Petrica Đaković navela je da je od 2018. godine do 2022. godine iz tekuće budžetske rezerve prebačeno 2,6 milijardi evra za određene projekte i potrebe.

„To, kada se pogledaju ovi veliki infrastrukturni projekti nije mnogo značajan novac ali nije ni beznačajan i tu postoji nekoliko problema. Prvi je što se sa preraspodelom preko tekuće budžetske rezerve krene praktično od januara, iako je budžet samo nekoliko meseci pre toga usvojen. To je novac koji ide mimo Zakona o budžetu i mimo klasične procedure jer on ne podleže skupštinskoj raspravi već se praktično diskreciono odlučuje kako će se on preraspoređivati“, rekla je Đaković.

Kao drugi problem navela je to što je više od 700 miliona evra, od pomenutih 2,6 milijardi, preraspoređeno prema oznakama „državna tajna“, „poverljivo“ ili „strogo poverljivo“, a samo trećina tog iznosa koji je raspoređen otišla je sistemima bezbednosti (BIA, vojska i policija).

„Ostatak je otišao nekim organima, ministarstvima, institucijama koje nemaju nikakve veze sa bezbednošću niti sistemima odbrane“, rekla je Đaković.

Iako se čini da sve ide po proceduri i da se zakoni poštuju, kada je u pitanju sklapanje poslova u Srbiji, to i nije baš tako. Iza kulisa tendera koji se raspisuju stoje firme koje su unapred znale da dobijaju posao jer je tender „nacrtan za njih“. Uslovi naizgled sasvim obični, za posao koji bi mogao da dobije više firmi, zapravo kriju kriterijum koji jednu firmu izdvaja od drugih. Tako nameštene tendere i sklapanje poslova opisuje novinar Radio slobodne Evrope Vojislav Stevanović.

„Za mnogo tendera kada pročitate koji su uslovi, shvatite da jedna ili dve firme mogu da ispune te uslove. Jako mali broj firmi se i prijavljuje na tendere. Same firme znaju šta rade i neće da troše svoje resurse i novac. Meni je fascinantno što se na to pristaje“, rekao je Stevanović.

Glavna i odgovorna urednica Nove ekonomije Biljana Stepanović je rekla da, kada je u pitanju trošenje novca, treba da se napravi presek sa 2012. godinom, gde će se videti „sa koliko je novca neko došao, a sa koliko otišao“.

Ona je ispričala i situaciju u kojoj se našla Nova ekonomija kada je konkurisala na tenderu za posao jednog javnog preduzeća.

„Dali smo svesno najnižu ponudu kako bismo pobedili. I pobedili smo i uradili posao. Onda je došlo novo vreme za ponovno raspisivanje nabavke naredne godine. To isto javno preduzeće je raspisalo tender za istu javnu nabavku i isti tip usluge. U tom trenutku sam videla prepisan tekst iz moje nekadašnje ponude. Dakle, sve ono što sam ja ponudila, to su sada bili tenderski uslovi. Pozvala sam ih i pitala da li je taj posao napisan za nas. Rekli su da nije i da se taj tekst slučajno takav našao tu. Te godine se nismo prijavili za taj posao“, kazala je ona.

Na tribinama koje je organizovala Nova ekonomija uz podršku pokreta Novi optimizam provlačila se jedna stvar, a to je da aktuelna vlast javni novac troši „kao da je ničiji“, da je netransparentnost ozbiljan problem jer se najveći poslovi sklapaju iza zatvorenih vrata, kao i da je korupcija postala model vladavine, kroz javne nabavke i tajne anekse kao mehanizme izvlačenja novca. Bilo koji posao koji se nađe u rukama vlasti postaje materijal za „arčenje“ na sitne delove, dok građani i dalje ne razumeju da država ima ulogu da njihov novac koji daju kroz poreze raspoređuje za dobrobit svih.