Čeka nas inflatorni šok i nizak privredni uspon: Srpski BDP tek na polovini rasta predviđenog za ovu godinu

Smanjenje stranih direktnih investicija (SDI) pogađa ceo region zbog raspoloženja investitora iz inostranstva koji u doba neizvesnosti više naginju ka mirovanju i čekanju. SDI u Srbiji tokom prvih osam meseci 2025. godine smanjene su za čak 54 odsto u odnosu na isti period prošle godine, zaustavivši se na oko 1,49 milijardi evra, podaci su Narodne banke Srbije. Srpska ekonomija je trenutno pod jakim pritiscima, kako stranim, tako i domaćim. Što se tiče pritisaka koji dolaze iz sveta najveću neizvesnost nose sankcije prema NIS-u, naplata nove CBAM takse za kompanije, eventualni prekid dotoka gasa, ali i Trampove carine, kao i uvođenje kvota za izvoz čelika i gvožđa u EU. Domaći pritisci su političke prirode.

Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije, potvrđuje da je značajno smanjenje priliva stranih investicija, pad u građevinarstvu, kao i sankcije NIS-u ono što je uticalo na privredu, u kombinaciji sa drugim činiocima.

„U određenim zemljama značajno je opala međunarodna razmena, ovo je posledica carina i drugih dešavanja na globalnom nivou. Kod nas su prisutni i protesti i blokade što je uticalo na rast, a ostaje i pitanje cene i dotoka prirodnog gasa. Naplata CBAM (karbonske takse za kompanije) koje kreće od 2027. godine uticaće na preispitivanje odnosa evropskih kompanija sa dobavljačima iz Srbije“, kaže Stanić.

Kako objašnjava, ovo će uticati na ostale podatke i spoljni deficit će biti veći možda 3-4 procenata u 2026. godini, a uvećaće se i javni dug, mada, prema rečima Stanića još uvek ispod kriterijuma od 60 odsto BDP-a, koliko predviđaju takozvani Mastrihtski kriterijumi EU. On ne veruje da će doći do poremećaja u makroekonomskim pokazateljima u narednoj godini, ali ipak, oni su zavisni od kretanja ekonomske aktivnosti u svetu.

Kada se radi o pozitivnim aspektima naše ekonomije, Stanić ističe makroekonomsku stabilnost, činjenicu da se radi na diversifikaciji u oblasti energetike i kreditni rejting Srbije, koji takođe pomaže.

Zbog značajnog pada investicija smanjene su prognoze BDP-a. Pristigli preliminardni podaci (fleš) za BDP u petak govore u prilog lošijoj situaciji, jer je rast za treći kvartal iznosio dva odsto. Međunarodni monetarni fond ponovo je smanjio prognozu rasta Srbije za ovu godinu na 2,1 odsto. Ranija očekivanja su bila 4,2 odsto, tako da je ovo upola manji rast od onog koji je očekivan početkom godine.

S obzirom da se dinar drži na sidru stranih direktnih investicija koje pristižu u zemlju, a koje su značajno manje u ovoj godini, kao i da rastu drugi, spoljni pritisci, ekonomisti su očekivali da će se ova situacija odraziti na valutu i druge ekonomske parametre. Dinar je ponovo od 13. oktobra da krenuo blago da slabi, sve do pred kraj prošle nedelje kad je počeo da se vraća na uobičajene nivoe. Ovo je prvo ovakvo slabljenje još od aprila ove godine, koje je Narodna banka Srbije u odgovorima Novoj ekonomija ocenila kao normalno.

“NBS ne drži fiksni kurs dinara prema evru, već obezbeđuje njegovu relativnu stabilnost. U prethodnih nekoliko godina promene deviznog kursa su minimalne i realizuju se na decimalnim mestima, odnosno minimalne su i u procentualnom izrazu. Poslednji rast kursa dinara prema evru od 13. oktobra je iznosio svega 10 para, što nije ni 0,1 odsto, tako da se ne može govoriti o značajnijem slabljenju dinara, a pogotovo nema potrebe za izvlačenjem zaključaka zbog čega se javljaju ove minimalne oscilacije, jer kurs oscilira pod uticajem faktora ponude i tražnje za devizama, uz održanje stabilnosti od strane NBS. NBS je i u 2025. godini, kao i u nizu prethodnih godina, neto kupac deviza, odnosno pretežno je reagovala na pritiske ka jačanju domaće valute prema evru,” kažu iz NBS u pisanom odgovoru za Novu ekonomiju.

Centralna banka u Beogradu nam nije odgovorila šta je razlog za pomeranja na deviznom tržištu ovog puta, odnosno koji su prilivi bili razlog za kupovinu deviza.

Kada smo pisali u martu o slabljenju dinara, NBS je kao razlog navela pritiske koji su se javili za povećanom tražnjom deviza energetskih kompanija, kao i smanjenje deviznog priliva od stranih direktnih investicija zbog čeka je NBS morala da reaguje iz deviznih rezervi da bi održala kurs.

Sa svoje strane, monentarni ekonomista Đorđe Đukić daje svoju prognozu koja nije ružičasta, a odnosi se upravo na pritiske koji će neminovno doći u narednom periodu. Mala ekonomija koja je skoro u potpunosti oslanja na priliv SDI, prema njegovim rečima, suočiće se sa znatno manjim ulaskom investicija, gledajući trenutnu geopolitičku situaciju.

“Za našu ekonomiju dve stvari će biti bitne, prvo inflatorni šok koji je neumitan. Drugi šok će biti vezan za realni rast BDP-a. I treći šok je vezan za to da će SDI nastaviti tendenciju pada, ali ne zbog onoga što imamo priliku da čujemo u javnosti da je to zbog studentskih protesta. To je vezano za činjenicu da Evropa, a samim tim i najjača njhova ekonomija, Nemačka trpi strašne udare nakon ovoga što Trampova administracija radi. To se ogleda u činjenici da Nemačka beleži samo rast od 0,1 i 0,2 odsto, a ni njihove institucije nisu optimistične. I njihovo, pa samim tim i naše tržište će biti ugroženo od kineske konkurencije”, kaže Đukić. Kako dodaje, širi se lažni optimizam u pogledu rasta BDP-a, te da mi moramo biti spremni na sve te udare koji će doći kroz nižu stopu rasta privrede. Prema njegovim rečima niko se ni ne usuđuje da prognozira koliko će to biti da li 1,7 ili dva odsto, jer bi bilo krajnje nezobiljno licitirati.

Pad BDP-a

“Jasno je da Srbija trenutno prolazi kroz težak period zbog višestrukih šokova. Fokus vlade je na rešavanju situacije u vezi sa NIS-om, jer je ta kompanija vitalna za ekonomiju. Vidimo rizike da bi produženi period neizvesnosti mogao dovesti do kašnjenja investicija i opteretiti ukupno raspoloženje investitora i preduzeća”, kažu analitičari Erste grupe, uz napomenu da će i oni, kao i druge njihove kolege, smanjiti ponovo očekivanja za rast srpske ekonomije.

Treba voditi računa i da je Republički zavod za statistiku revidirao podatke vezane upravo za rast BDP-a (ispostavilo se pri konačnom obračunu da je taj rast bio mnogo viši u prošloj godini), ali i spoljnotrgovinski deficit, pa treba biti spreman i na ovakva iznenađenja.

Dakle, šta nas onda očekuje sa malom ekonomijom kao što je srpska koja se oslanja na investicije, a u jeku geopolitičkih šokova kada su investitori po pravilu oprezniji.

“NBS će moći da drži ovaj kurs dinara sve dok ima strane investicije (one koje dolaze) koje su po masi veće u odnosu na tražnju na tržištu. Kao posledicu toga imamo povećanje deviznih rezervi. Međutim sa stanovišta privrede za izvoznike je nepovoljan fiksni kurs dinara. Za izvoznike bi bilo značajno da dođe do korekcije kursa dinara, naviše, naravno. Da bi dinar oslabio, takve operacije ne bi valjalo, za ekonomiju kao celinu, da se odvijaju odjednom, nego postepeno u trajanju od godinu, dve dana. Time će doći do korekcije cena iz uvoza, ali ona roba proizvedena na domaćem tržištu, sa domaćim repromaterijalom, kod njih ne bi trebalo da dođe do porasta cena”, kaže Branislav Jorgić, broker.

Dinar najslabiji od početka godine, pojačana tražnja za evrima u menjačnicama