„Leks specijalis da legalizuje protivzakonite radnje“: Reakcije na zakon o Generalštabu

Predlog specijalnog zakona koji se odnosi na srušenu zgradu Generalštaba u Beogradu tek je stigao u skupštinsku proceduru, a već je pod kritikom javnosti. Osim upozorenja na moguću korupciju, traži se i povlačenje predloga iz procedure. Arhitekta Miljan Salata kaže za Novu ekonomiju da „leks specijalis“ u ovom slučaju legalizuje prethodne protivzakonite radnje.

U novembru prošle godine, dve nedelje nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici Novi Sad, Vlada Srbije je donela nezakonitu odluku, mimo Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji je morao imati stručni elaborat i druge dokumente kako bi utvrdio da li su uslovi i kriterijumi pod kojima je Generalštab stavljen pod zaštitu izmenjeni, govori Salata.

„Leks specijalis u tom smislu sada legalizuje nešto što je Vlada uradila protivzakonito i protivustavno, zato što Ustav garantuje da se kulturno nasleđe mora štititi i braniti“, rekao je on.

Arhitekta Miljan SalataNova ekonomija

Dokument koji se zove Predlog zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekta revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske, treba da se nađe na dnevnom redu republičkog parlamenta u utorak.

U njemu se, između ostalog, navodi da pre izdavanja građevinske dozvole za objekte visokogradnje preko bruto građevinske površine 30.000 m² u obuhvatu planskog dokumenta, po zahtevu investitora može se izdati i rešenje o posebnoj građevinskoj dozvoli za izvođenje pripremnih radova.

Salata objašnjava da ova posebna dozvola omogućava izvođaču da raščišćava teren, odnosno da će onog trenutka kada dobije tu dozvolu moći da počne sa rušenjem Generalštaba.

Javnost i struka imaće na raspolaganju javni uvid u projekat, koji će trajati 15 dana, ali Salata je skeptičan da će stručna kontrola zaista biti omogućena.

„Pošto znamo kakvo je vanredno stanje u zamlji, sumnjam da će to imati nekog efekta, što ne znači da se mi kao stručna zajednica nećemo tamo pojaviti i imati svoje primedbe“, govori on.

Njegove brige deli struka, pa je tako Udruženje arhitekata Srbije uputilo javno pismo Vladi Srbije sa zahtevom da hitno povuče predlog zakona iz skupštinske procedure.

Zahteva se poništavanje odluke Vlade Srbije

Udruženje arhitekata se usprotivilo predlogu koji predviđa „poseban postupak“ za razvoj kompleksa Generalštaba, jer se njime ugrožava institucionalni integritet sistema zaštite kulturnog nasleđa i otvara prostor za njegovove zloupotrebe.

Kako su naveli, zabrinjavajuće je što se zakon predlaže u trenutku kada je Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo istražne postupke protiv v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Gorana Vasića, v.d. direktora Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Aleksandra Ivanovića i sekretarke Ministarstva kulture, Slavice Jelača.

Oni su priznali da su saučestvovali u falsifikovanju dokumentacije na osnovu koje je pokrenut postupak za ukidanje zaštite nad Generalštabom, a zatim i doneta Odluka Vlade Srbije o prestanku svojstva kulturnog dobra, podseća Udruženje.

„Do okončanja istražnih postupaka nećemo znati da li je Odluka Vlade Srbije doneta u zakonitom postupku, te je svako dalje postupanje na osnovu nje pravno i moralno kompromitovano“, navodi se u saopštenju.

Udruženje je takođe zatražilo poništavanje Odluke Vlade o prestanku svojstva kulturnog dobra kompleksa Generalštaba, objavljivanje svih sporazuma i ugovora koji se tiču kulturnog dobra kompleksa Generalštaba i poništavanje svih koji su direktno suprotni Ustavu, zakonima i obavezujućim aktima Srbije.

Zahtevaju i pokretanje otvorene javne i stručne rasprave o revitalizaciji Generalštaba i Sajma, u skladu sa principima transparentnosti, inkluzivnosti i zaštite javnog interesa.

Zakon kao opasan oblik korupcije

Predlogu se nije usprotivila samo arhitektura – organizacija Transparentnost Srbija ocenila je da ovakav zakon predstavlja kombinaciju dva najopasnija oblika korupcije – ozakonjenje kršenja zakona i prilagođavanje opštih pravila skrivenim interesima u jednom konkretnom slučaju.

„Kada se u istrazi javila osnovana sumnja da su članovi Vlade Srbije i drugi, po nalozima iz Vlade, kršili pravila i činili krivična dela da bi se realizovao projekat, dogovoren mimo svih zakona, priskočili su u pomoć poslanici i predložili ‘poseban’ zakon“ koji će pravila prilagoditi tim dogovorima“, navela je TS.

Dodala je da je, pošto zakon nije formalno predložila Vlada, već direktno poslanici, izbegnuto sprovođenje javne rasprave, koja je obavezna kada zakon priprema ministarstvo, kao i traženje mišljenja o rizicima od korupcije, koje je obavezno za zakone iz ove oblasti.

„Od svega onoga što u ovom ‘Zakonu’ piše, važnija je informacija koja u njemu upadljivo nedostaje: koji je to projekat i kako je bez njegovog pominjanja već utvrđeno da će biti izgrađeni objekti od 30.000 kvadratnih metara, da je reč o projektu od značaja za Republiku Srbiju, po kom osnovu je izrađen i po kom pravnom osnovu je buduća izgradnja dogovorena ili će biti ugovorena“, navela je TS.

Ovaj „lex specialis“, prema oceni, TS, za razliku od njihove „sabraće“, posebnih zakona o „Beogradu na vodi“, EXPO 2027, Moravskom koridoru, kao i ukinutog Zakona o linijskoj infrastrukturi, za sad ne predviđa isključenje primene zakona o javnim nabavkama i zakona o javno privatnom partnerstvu.

Ipak, ističe se, nema nikakvog razloga za optimizam da će nakon rešavanja „sitnica“, poput ukidanja statusa kulturnog dobra i odobravanja izgradnje solitera u Nemanjinoj ulici, uslediti nadmetanje za izbor najpovoljnijeg strateškog partnera.

„Naprotiv, na ovu temu je pre godinu i po dana pregovarao i potpisivao ugovore bivši ministar (Goran) Vesić protiv kojeg se trenutno vodi istraga o sasvim drugoj stvari“, navela je TS.

Dodaje se da je „nesumnjivo da su mišljenja građana Srbije u pogledu toga da li zgradu bivšeg Generalštaba treba obnoviti ili porušiti podeljena“.

S druge strane, je navedeno, kao što pokazuje istraživanje TS iz marta ove godine, čak i velika većina onih građana koja inače podržava poteze vlasti, ne smatra opravdanim ugovaranje bez tendera i donošenje posebnih zakona za pojedine projekte“.

Vlada Srbije je odbila da dostavi TS potpisane dokumente pod „nebuloznim“ objašnjenjem – da tražilac mora da navede koje su mu informacije potrebne iz kopija dokumenata (zaključeni ugovori, saglasnosti državnih organa i slično).

Nakon što je TS precizirala da se traže „sve informacije iz tih dokumenata“, Vlada Srbija je zahtev odbacila kao „neuredan“.

„Po svemu sudeći, u izgledu je zaključenje još jednog ugovora sa već viđenim strateškim partnerom Vlade Srbije, bez nadmetanja. U odsustvu konkurencije Vlada bi bitno smanjila pregovarački prostor, što preti nastupanjem štetnih posledica po javnu imovinu“, navela je TS.

Dodaje se da su građani već imali prilike da vide na primeru „Beograda na vodi“ – država je uložila zemljište čijom se prodajom moglo pod tržišnim uslovima dobiti približno milijardu evra i štošta drugo, dok je privatni partner uložio 150 miliona evra i pozajmio još toliko.

Potom je, navela je TS, formirano zajedničko preduzeće u kojem je država Srbija dobila nesrazmerno mali udeo u vlasništvu, svega 32 odsto.

Pošto u predloženom „lex specialis“- u nema odredaba koje se tiču ugovaranja projekta, ostaje da se vidi da li će se i kod ovog projekta kao osnov za isključenje zakonske procedure nadmetanja iskoristiti međudržavni sporazum, kao kod „Beograda na vodi“ ili će lex specialis naknadno biti dopunjen takvim odredbama.

Glas protiv predloga podigli su i pravnici. Neformalna zajednica sudija i javnih tužilaca „Odbrana struke“ pozvala je Državno pravobranilaštvo podnese Ustavnom sudu predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti predloga zakona, a Ustavni sud da hitno donese ocenu.

„Pored pozivanja Ustavnog suda i Državnog pravobranilaštva da preduzmu pravne radnje i pravne instrumente iz svojih nadležnosti, pozivamo sve aktere javnog političkog života i vršenja zakonodavne vlasti, da se uzdrže od ponašanja, koje predstavlja protivustavno i protivzakonito ponašanje, radi sprečavanja daljeg generisanja štete za naše društvo i državu, koju pojedinci zloupotrebom položaja u najvišim državnim organima već uveliko nanose tokom poslednjih godina vršenja vlasti“, navodi se u saopštenju.

Ko je Goran Vasić, uhapšeni direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture