Novi program reciklaže u Yettelu
Kompanija Yettel već petu godinu zaredom sprovodi kampanju reciklaže uređaja i time podstiče odgovoran odnos prema elektronskom otpadu i životnoj sredini. Dugoročan cilj kompanije je da do kraja 2027. godin...
Kompanija Henkel Srbija, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) i Turistička organizacija opštine Surdulica kao upravljač Predela izuzetnih odlika „Vlasina“, udruženim snagama su izgradili i postavili jedinstven splav za gnežđenje čigri na Vlasinskom jezeru na kojem će od proleća moći da se gnezde obične čigre, vrsta strogo zaštićene i ugrožene ptice.
U Srbiji se gnezdi 5 vrsta čigri, ptice koje na prvi pogled najviše liče na galebove, a splav koji je postavljen na Vlasinskom jezeru, namenjen je gnežđenju obične čigre (Sterna hirudno), beličaste ptice, račvastog repa, sa crvenim nogama i kljunom. Obična čigra se najčešće može videti u letu iznad otvorenih vodenih površina gde se hrani sitnom ribom i zglavkarima.
Ove hitre ptice se gnezde kolonijalno na rečnim i jezerskim ostrvcima i sprudovima. Zbog izgradnje obaloutvrda, korićenja i kanalisanja reka, prekomernog iskopavanja šljunka i čestih oscilacija vodostaja, obične čigre ostaju bez pogodnog mesta za gnežđenje. Njihova gnezdeća populacija u Srbiji procenjena je na svega 100 do 200 parova pa prema prema IUCN kriterijumima obična čigra ima status ranjive vrste (VU).
„Postavljanje splava za gnežđenje čigri bilo je izuzetno zahtevno, ali zahvaljujući podršci kompanije Henkel, lokalnog stanovništva, upravljača i rendžera PIO „Vlasina“, uspeli smo da u zahtevnim uslovima postavimo splav u blizini lokaliteta Blato. Splav je sada funkcionalan i predstavlja ključni korak ka očuvanju ove vrste. Nadamo se da ćemo već naredne godine, kada se čigre vrate sa svog zimovališta u jugoistočnoj Africi, imati priliku da posmatramo prve mladunce na ovom mestu“, ističe Slobodan Marković, ornitolog DZPPS-a.
Širom Evrope, veštački splavovi, poput ovog na Vlasini, postali su nezamenjiva mesta koja čigrama omogućavaju gnežđenje i time doprinose očuvanju stabilnosti populacije. Splav na Vlasini je veličine 6×4 metara, prekriven je slojem šljunka koji imitira prirodne gnezdeće uslove, ograđen je kako bi se sprečili potencijalni napadi predatora. Uslovi na splavu su stabilni, neće biti poplavljen, male su šanse da grabljivice naiđu na njega ili da zaraste u travu, što sve povećava šanse za uspešno gnežđenje.
Vođena idejom da male, ali konkretne akcije mogu doneti velike promene, kompanija Henkel, koja ima dugu tradiciju liderstva u održivosti, podržala je postavljanje prve platforme za gnežđenje čigri, čime kontinuirano doprinosi očuvanju biodiverziteta naše zemlje.
„U Henkelu verujemo da prave promene dolaze kroz konkretne akcije. U okviru naše Strategije održivosti i oblasti Regenerativna planeta, fokusiramo se na klimatske promene, cirkularnu ekonomiju i regeneraciju prirode. Zbog toga smo, u saradnji sa Društvom za zaštitu i proučavanje ptica, podržali postavljanje prve platforme za gnežđenje čigri u Srbiji. Čigre su simbol čiste i zdrave prirode, jer tamo gde one žive voda je čista, a ekosistem u ravnoteži. Ovim projektom želimo da doprinesemo očuvanju biodiverziteta i da podignemo svest o tome koliko su priroda i čista voda važni za sve nas.“ istakla je Aleksandra Radovanović, rukovodilac sektora za upravljanje kategorijama u kompaniji Henkel Srbija.
Čigre su tokom sezone gnežđenja izuzetno osetljive na prisustvo ljudi, te Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije apeluje na posetioce Vlasinskog jezera da ne prilaze splavu, ne zaustavljaju se čamcima i ne koriste dronove u njegovoj blizini. Svako približavanje, buka ili ulazak u zonu gnežđenja može uznemiriti ptice i dovesti do napuštanja jaja i mladunaca.
Ovo je jedan od prvih ovakvih poduhvata u Srbiji koji bi trebalo da inspiriše postavljanje još ovakvih i sličnih splavova širom zemlje što bi doprinelo dugoročnom održavanju i rastu populacije običnih čigri u Srbiji i regionu.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
