Evropski parlament sutra glasa o produženju trgovinskih povlastica za Srbiju i ostale zemlje Zapadnog Balkana

Evropski parlament će sutra glasati o predlogu da se trgovinske povlastice za određene poljoprivredne proizvode iz zemalja Zapadnog Balkana produže do 2030. godine, čiji je cilj da se osigura održivi ekonomski razvoj partnera iz regiona.

Postojećom uredbom EP i Saveta EU, koja važi do 31. decembra, voće i povrće koje se izvoze iz Albanije, BiH, Kosova, Crna Gore, Severne Makedonije i Srbije oslobođeni su specifičnih carina i omogućava se pristup globalnoj carinskoj kvoti za vino poreklom sa Zapadnog Balkana.

Evropska komisija je preporučila da se nastavi podrška ranjivim ekonomijama u regionu Zapadnog Balkana tako što će primena Uredbe o izuzetnim trgovinskim merama za zemlje i teritorije koje učestvuju u Procesu stabilizacije i pridruživanja ili su povezane sa njim biti produžena za pet godina, do 31. decembra 2030. godine.

Odbor za međunarodnu trgovinu je u oktobru usvojio izveštaj izvestioca Krisa van Dajka o predlogu izmene te uredbe i preporučio da Evropski parlament usvoji taj predlog.

Produženje do 2030. predstavlja predlog koji „balansira kontinuitet, odgovornost i pravnu sigurnost“ i pruža Zapadnom Balkanu i ekonomskim operaterima „ograničen pristup osnovnom tržištu uz zadržavanje odgovarajućih mehanizama uslovljavanja“, objavljeno je na sajtu Evropskog parlamenta.

Dodaje se da je produženje ovih mera u skladu sa Planom rasta EU za Zapadni Balkan koji ističe bližu integraciju regiona u jedinstveno tržište EU.

Da bi zemlje regiona mogle da koriste te povlastice, moraju da poštuju definiciju proizvoda sa poreklom, da se obavežu da neće povećavati carine ili ograničenja na proizvode uvezene iz EU i da neće „učestvovati u teškim i sistemskim kršenjima ljudskih prava, uključujući osnovna prava radnika, i da će poštovati principe demokratije i vladavine prava“.

Takođe treba da sprovode ekonomske reforme i da sarađuju sa drugim zemljama, posebno na uspostavljanju regionalnog područja slobodne trgovine.

Evropska komisija može da predloži potpunu ili delimičnu suspenziju trgovinskih povlastica ako zemlja ne ispunjava svoje obaveze.

Trgovina između EU i zemalja Zapadnog Balkana je 2024. iznosila više od 83 milijarde evra. Evropska unija je vodeći trgovinski partner regiona, sa udelom od gotovo 78 odsto u ukupnom izvozu regiona i 59 odsto njegovog uvoza.

Kako izvestilac Van Dajk ističe u obrazloženju predloga, trgovina obuhvaćena ovim merama je od 2018. do 2024. uvećana za više od 125 odsto, 60,5 miliona evra na 137 miliona evra.