Konferencija Nove ekonomije: Medijski radnici traže da naplate svoj sadržaj i informacije koji plasiraju društvene mreže

Nova ekonomija uz podršku OEBS-a, MDIF-a i kompanije United Media – N1 i nova.rs održala je četvrtu godišnju medijsku konferenciji pod nazivom „UŽIVO IZ BUDUĆNOSTI“ Inovativne strategije za rast brenda, publike i prihoda u medijima.

Učesnici panela govorili su svako iz svoje prespektive o različitim načinima unapređenja poslovanja u medijima.

O budućnosti ovog tržišta u narednih pet godina govorili su stručnjaci iz regiona. Tema alternative za donatore, državu, tradicionalno finansiranje i tradicionalni sadržaj bili su zadatak za Slobodana Georgijeva, direktora Vesti Nova S, Marijanu Bojanić, direktorku Vijesti iz Podgorice, Stevana Ristića, direktora Vremena, Nenada Milosavljevića iz Njuz.net i Sorina Pislarua iz Ziarul Financiara iz Rumunije.

U jednom se većina govornika složila, a to je da onaj medijski sadržaj koji se plasira preko društvenih mreža, a od kojih te iste mreže i zarađuju, treba barem delom da odlazi i medijskim kućama koje kroz svoje informacije i autorske tekstove podižu vidljivost i privlače oglašivače.

„Mediji su propustili da nateraju Facebook i druge mreže da plate za medijski sadržaj. Ta regulativa treba da postoji, a novca ima ali ga uživaju neke velike „čike“, a mi moramo da im kažemo da treba da nam plate da bi listirali naše informacije, a da oni mogu da nastave da se bogate,“ kaže Georgiev, urednik iz Beograda.

Menadžeri i urednici u medijima slažu se uglavnom i oko teme veštačke inteligencije (AI) i socijlanih mreža, jer kao što su i sami kroz iskustvo naučili tokom decenija u ovom poslu, da ni štampana izdanja, ni radio, pa ni televizija do sada nisu prestali da postoje, a sva očekivanja i najave su išle u tom smeru.

„Tašto je Facebook pokušao da radi ono što mi radimo? Zašto Ai pokušava da radi ono što mi radimo? Meni to samo govori da je ono što radimo jako bitno i da ono što mi imamo je blago – naše glave su ono što je bitno i što je blago,“ kaže Pislaru iz Rumunije koji objašnjava da su poboljšali poslovanje u njihovom lokalnom ekonomskom mediju tako što su uneli raznolikost u video program, jer ljudi hoće da budu na pozornici i hoće da budu viđeni i saslušani.
U doba velike neizvesnosti, mediji su se, svako na svoj način izborili sa problemom gledanosti i poboljšanog sadržaja koji nude svojoj publici. Deo medija je stava da ses duža, ozbiljnija i dubinski odrađena tema ponovo u modi, a kada se do pre pet godina mislio da se ide na što kratku i jednostavniju formu.

U tu grupu spadaju najviše potkasti, koji su formom i suštinom potpuno suprotni od kratkih, brzih vesti. Publika se okreće, barem jedan deo njih, onome što se prepoznaje kao kvalitetan program sa temama obrađenim do kraja.

Nenad Milosavljević iz Njuz.net, specifičnog medija za ove prostore koji se bavi satiričnim, potpuno izmišljenim vestima, govorio je o tome kako je ova redakcija uspela da poboljša svoje poslovanje.

„Kada smo počinjali nije bilo konkurencije, a sada je ima i to je uticalo da se mi malo promenimo. Ne možemo da se takmičimo sa realnim vestima više, jer nas nadilaze. Zato smo prešli u podkast okruženje i voleo bih da za pet godina vidim nas u AI okruženju u 3D i AI koji vodi naše podkaste,“ kaže Milosavljević. Ovaj medij se najviše oslanja na donacije koje dobija od publike, ali i od oglašivača.
Ristić sa svoje strane primećuje da stari mediji nisu izgubili mnogo pojavom socijalnih mreža, te nas podseća na rane 2000-e kada su sa pojavom Tvitera svi bili stava da će mediji prestati da postoje. Kako kaže, mediji treba da iskoriste prednost mreža i to je za njega jedna vrsta podmlađivanja.

Zbog specifične situacije u Crnoj Gori, koja je malo tržište, kako kaže Bojanić bitni su osnivači medija i da oni u glavi imaju na prvom mestu javni interes.

„Crna Gora je u jednoj prednosti, a to je da je medijski prostor kod nas više kontaminiran nego u Srbiji. Bitno je da kao induastija poštujete to što radite, mi treba da budemo samosvesni i da poštujemo naš proizvod,“ kaže Bojanić.
Ono u čemu se svi učesnici ove konferencije slažu je da poverenje publike treba da se zaradi i zadrži, a da sa takvom publikom način finasiranja mogu da budu ti isti slušaoci, gledaoci ili čitaoci što kroz pretplatu, što kroz donacije. Jer je publika u slučaju medija kojem veruje, onda spremna i da ga podrži.

Otvorena medijska konferencija Nove ekonomije: Da li će veštačka inteligencija da zameni novinare?