Kako je vanredno postalo normalno

Dok se oko Generalštaba „lome koplja“ i zahuktava protestna kampanja, vlast je izgleda rešena da sprovede dogovor sa zetom Donalda Trampa. Ovo  omogućuje lex specialis, koji je pod vlašću Aleksandra Vučića postao sredstvo zaobilaženja postojećih zakona. Od 2015. godine Srbija je imala bar sedam ovakvih zakona, koji su donošeni zbog velikih projekata vrednih više milijardi dolara

U maju 2024. godine, Republika Srbija i kompanija iza koje stoji Džared Kušner, zet američkog predsednika Donalda Trampa, sklopili su ugovor o projektu koji će se graditi na lokaciji Generalštaba.

Ugovor predviđa osnivanje posebne zajedničke kompanije u kojoj će partner iz SAD imati udeo od 77,5 odsto, a Srbija 22,5 procenata, kako su otkrili Forbs i nedeljnik Radar. Država Srbija je preuzela niz obaveza, a ako ih ne ispuni do maja 2026. godine, američki partner može raskinuti ugovor i naplatiti milionsku odštetu.

Godinu i po nakon ugovora, Skupština Srbije usvojila je kontroverzni „Zakon o posebnim postupcima radi realizacije projekta revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske“ – leks specijalis o Generalštabu.

U njemu se, između ostalog, navodi da se pre izdavanja građevinske dozvole može izdati i rešenje o „posebnoj građevinskoj dozvoli“ za izvođenje pripremnih radova, odnosno – za rušenje zgrade i raščišćavanje terena.

Zbog toga su stručnjaci ocenili da je cilj zakona, po svemu sudeći, da se zgrada pogođena u NATO bombardovanju što pre sruši do kraja.

Na tom mestu treba da nikne kompleks sa luksuznim stanovima i hotelom, koji će se zvati „Tramp“.

Ovo je samo poslednji u nizu primera da se veliki i skupi projekti uređuju zakonima krojenim specijalno za njih. Prvi takav zakon donet je 2015. godine za projekat Beograd na vodi, a posle toga imali smo leks specijalise za metro, Moravski koridor, Južni tok, Ekspo i izgradnju stanova za pripadnike bezbednosnih službi.

Urbanistkinja Božena Stojić kaže za Novu ekonomiju da ovi posebni zakoni doprinose sve bržoj i intenzivnijoj privatizaciji grada.

„Uvek je u pitanju neko javno zemljište, ili kulturna dobra, ili javni objekti, i svi oni (zakoni) služe, kad gledamo Beograd na vodi ili Ekspo, da se ogromne površine javnog zemljišta i nečega što bi bilo javno dobro privatizuje na brz, efikasan, lak način, centralizovano odlučeno. Tako da ima ozbiljne posledice na razvoj grada“, kaže Stojić.

Južni tok i Beograd na vodi: Počeci

Drugog aprila 2015. godine ispred Skupštine Srbije pojavila se ogromna, gumena patka.

Ovo nije bila zakasnela prvoaprilska šala. Patku su doneli aktivisti povodom početka zasedanja Skupštine, a uoči rasprave o leks specijalisu za Beograd na vodi, za koji su smatrali da je štetan i protivustavan.

Predlogom zakona koji je podnela Vlada Srbije predviđala se eksproprijacija zemljišta za ovaj projekat, koji je od početka izazivao kontroverze i otpor građana.

Do tada je u javnosti predstavljena samo maketa budućeg izgleda tog dela grada, ali su političari najavljivali izgradnju skoro dva miliona kvadrata stambenog i poslovnog prostora.

Tadašnji premijer Aleksandar Vučić govorio je da će kompanija Eagle Hills uložiti tri milijarde evra, a da će svi objekti biti završeni 2019. godine… A protivnici su ovaj projekat opisivali drugačijom rečju – „otimanje“.

„Ideja je da se otima od siromašnih i daje bogatima. Mi mislimo da je ovo apsolutno pogrešan predlog koji treba u potpunosti odbaciti. Mislimo da je projekat ‘Beograd na vodi’ zapravo jedna ‘patka’“, govorio je tada Dobrica Veselinović u ime inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“.

Da li se stvarno radilo o otimanju, javnost je shvatila za godinu dana. U noći između 24. i 25. aprila 2016. godine, dok su građani pratili rezultate parlamentarnih izbora, nepoznati ljudi u fantomkama i sa bejzbol palicama došli su sa bagerima i srušili niz objekata u kvartu Savamala.

Građani koji su prisustvovali incidentu svedočili su da su trpeli nasilno i bahato ponašanje maskiranih ljudi, koji su vezali jednog noćnog čuvara i oduzeli mu telefon i dokumenta. On je preminuo u maju, nedugo nakon ovih događaja.

Uprkos Vučićevim najavama, projekat je daleko od završenog, ali velikom brzinom se gradi i širi. Leks specijalis o Beogradu na vodi izmenjen je dva puta nakon donošenja, a menjani su i podzakonski akti i dokumenti u korist ovog projekta.

Tako je Prostorni plan područja posebne namene za projekat Beograd na vodi ove godine izmenjen da obuhvati 330 hektara u beogradskim opštinama Savski venac, Novi Beograd i Čukarica.

Ovo ipak nije bio prvi leks specijalis aktuelne vlasti – 2013. godine bio je usvojen Zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje sistema za transport prirodnog gasa Južni tok.

Leks specijalisom je bilo predviđeno da se u ovom slučaju ne primenjuju odredbe Zakona o javnim nabavkama, ali projekat na kraju nije sproveden.

Metro, koridor, gasovod, stanovi: Jedan projekat, jedan zakon

U maju 2018. vladajuća skupštinska većina usvojila je još jedan leks specijalis – Zakon o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Prema pisanju medija, do kraja 2024. godine izgrađeno je oko 6.000 stanova. U početku je „bezbednjacima“ bilo omogućeno da dođu do stana za oko 500 evra po kvadratu, a nekretninu nisu smeli da prodaju narednih 10 godina.

Međutim, ništa nije bilo rečeno o izdavanju u zakup. Građani su uskoro otkrili da se stanovi, namenjeni rešavanju stambenog pitanja zaposlenih u vojsci i policiji, zapravo izdaju preko oglasa.

Takođe, stanovi su se u početku dodeljivali po sistemu „brzi prsti“, a pojedini pripadnici službi bezbednosti i penzioneri su javno govorili da nisu dobili nikakav odgovor iako su konkurisali.

Zakon o stanovima za „bezbednjake“ više puta je menjan, tako da je zabranjeno da se daje u zakup. Prema aktuelnoj verziji zakona, onaj ko izda stan moraće da ga otkupi po tržišnoj ceni, ili da ostane bez te nekretnine.

Beograd na vodi možda nije završen 2019, ali je zato te godine usvojen još jedan poseban zakon.

Radilo se o Zakonu o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima radi realizacije projekta izgradnje infrastrukturnog koridora auto-puta E-761, deonica Pojate-Preljina, odnosno o Moravskom koridoru.

U to vreme, opozicija je optuživala vlast da se projekat namešta za američko-turski konzorcijum Behtel-Enka, koji je i dobio posao.

Zakon o Moravskom koridoru predviđao je da se za ovaj projekat ne sprovode javne nabavke, a svi postupci bitni za sprovođenje projekta proglašeni su hitnim.

Godinu dana nakon zakona o Moravskom koridoru, 2020. donet je i leks specijalis za beogradski metro.

Ovaj zakon predviđao je sprovođenje javnih nabavki „osim ukoliko međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno“. Ipak, zakon je stavljen van snage 2023. godine.

Miloš Đorđević iz Transparentnosti Srbija kaže da je Ekspo najgrublji primer isključenja primene Zakona o javnim nabavkama.

„Kada je reč o javnim nabavkama, ovi projekti su opasni jer u potpunosti umanjuju

transparentnost u tim postupcima, samim tim i konkurentnost i vode do većih cena nego što bi bile da se nabavke sprovode regularnim, otvorenim postupcima“, rekao je Đorđević za Novu ekonomiju.

Specijalnim zakonima se zanemaruju i neka druga načela pravnog sistema, poput onih o izdavanju upotrebnih dozvola i eksproprijaciji, i na ovaj način se ti postupci zaista ubrzavaju, ali postavlja se pitanje pravne sigurnosti, kaže Đorđević.

On podseća da se u slučaju Železničke stanice Novi Sad, iako nije donesen leks specijalis, radilo po sličnom principu, odnosno na osnovu međunarodnog ugovora koji je isključio primenu Zakona o javnim nabavkama.

Takođe, u nekim slučajevima se prvo sve dogovori sa investitorom, pa se tek onda uspostavlja pravni okvir, rekao je Đorđević.

„Može se reći da izvori finansiranja ovih projekata bitno utiču na to da li je investitor unapred poznat, odnosno da li će se projekti sprovoditi putem leks specijalisa ili redovnih procedura“, kaže on.

Ekspo na nedefinisanom prostoru

Možda najpoznatiji primer specijalnog zakona donet je za potrebe međunarodne izložbe Ekspo 2027.

Pod punim nazivom Zakon o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe EXPO BELGRADE 2027, donet je 2023. godine a izmenjen i dopunjen 2025.

Odmah po donošenju leks specijalisa, stručnjaci su kritikovali što je omogućio zaobilaženje Zakona o javnim nabavkama i pravila o izgradnji.

Kako je zakon predviđao, objekti koji će biti izgrađeni za potrebe projekta Ekspo  moći će da se koriste bez upotrebne dozvole na dve godine.

Građevinski eksperti usprotivili su se rešenju po kojem je za korišćenje tih objekata dovoljan pozitivan izveštaj komisije za tehnički pregled, jer smatraju da to nije u skladu sa bezbednosnim standardima.

Pritom, već u prvom članu Zakona definiše se da se on odnosi i na prostorne celine „van obuhvata Prostornog plana, a koje su u funkciji realizacije međunarodne specijalizovane izložbe Ekspo“.

Ne navodi se koje su to konkretno prostorne celine, zbog čega su stručnjaci upozoravali da Vlada Srbije ima mogućnost da skoro bilo koji prostor proglasi onim što podleže leks specijalisu.

Pritom je izbegnuto da se precizno navede koji su to tačno prostori i objekti. A to znači da je ostavljen prostor da Vlada Srbije slobodno, proizvoljno, po sopstvenom nahođenju, proglašava gotovo bilo koji prostor i objekat kao predmet leks specijalisa.

„To je problematično zbog toga što mi ne znamo šta sve jeste za potrebe održavanja Ekspa, niti postoji neka odluka Vlade, to se više ad hoc odlučuje šta će ući pod taj ‘kišobran’ a šta neće“, govori Božena Stojić.

Leks specijalisi svaki put donesu nešto što je presedan i što nije nikome padalo na pamet da se tako uradi, niti je to bila praksa, govori ona.

Stojić napominje da se leks specijalisi sve češće koriste da napravi „vakuum i u pravnom i u planskom smislu, neki poseban izolovani okvir samo za te projekte i interesne grupe bliske tim projektima“.

„Nisu ni redovne procedure dobre, daleko od toga, ali ipak u redovnim procedurama postoje i predviđeni su zakonom različiti mehanizmi, što kontrole, što zaštite prostora, zaštite prirodnih dobara, kulturnih dobara, učešće javnosti u tim procesima…“, kaže Stojić.