Nacrt zakona o autorskim i srodnim pravima predviđa da kupci kompjutera i telefona plaćajuj muzički dinar.
Kako pišu „Novosti“, Na svaki kupljeni računar ili mobilni telefon građani će morati da plate muzički dinar ukoliko bude usvojen Nacrt zakona o autorskim i srodnim pravima, a Vlada Srbije ih doda na spisak audio-vizuelnih uređaja, navode „Večernje novosti“.
Naime, umesto uvođenja muzičkog dinara za pesme koje puštamo kod kuće, država je odredila da autori tih numera dobiju procenat od svakog prodatog uređaja na kome muzika može da se sluša.
Ako zakon bude usvojen, Vlada će sastaviti listu uređaja na koje će se namet plaćati.
Protiv ovakvog rešenja i podizanja nameta najviše su se pobunili predstavnici IT industrije. Oni kažu da bi se, u zavisnosti od visine tarifa i toga koji će sve uređaji biti „oglobljeni“, sa njihovih računa udruženjima za zaštitu autorskih prava godišnje moglo sliti oko 18 miliona evra.
„To bi značilo da IT industrija organizacijama za zaštitu autorskih prava uplaćuje 60 odsto ukupnih sadašnjih prihoda tih organizacija“, procenila je Jelena Jovanović iz Privredne komore Srbije, u četvrtak na javnoj raspravi o predlogu zakonskih izmena.
Predstavnici privrede, tokom burne rasprave, složili su se da nemaju ništa protiv poštovanja autorskih prava i plaćanja nadoknade za njih, ali da se ne slažu da cela privreda „grca“ zbog tri organizacije – Sokoja, Organizacije proizvođača fonograma Srbije (OFPS) i Organizacije za kolektivno ostvarivanje prava interpretatora (PI).
Uskoro će se u raspodelu muzičkog dinara, najavilo je više učesnika, uključiti i četvrta organizacija, koja će štititi prava pisaca, pa će njima ići namet od štampača, skenera i aparata za fotokopiranje.
„Skandalozno je što nam država ovim zakonom kaže da smo svi potencijalni kriminalci i pirati“, upozorava Veselin Jevrosimović, vlasnik „Komtrejda“.
„Ovaj namet privreda neće moći da izdrži. Do sada smo plaćali jedan odsto od nabavne cene uređaja, a sada je agencijama za kolektivna prava ostavljeno da same odrede procenat koji ćemo plaćati. Ne možemo da plaćamo isto kao zemlje koje imaju daleko veći BDP od nas“, upozorava on.
Primedbe su stigle i od Gordane Simić iz iste kompanije, koja je ocenila da Sokoj, OFPS ili PI „na papiru“ nisu stvorene kao organizacije za ostvarivanje profita, ali da je u praksi drugačije.
„Prema njihovim statutima maksimalno 30 odsto sredstava mogu da utroše na sopstvene troškove, a 70 odsto mora da bude podeljeno autorima. U praksi je drugačije, pa završni račun za 2012. godinu pokazuje da je Sokoj najviše premašio ovaj procenat, ali i da je OFPS od 450 miliona dinara prihoda tek 280 prosledio autorima. Postavlja se pitanje i kako PI, sa samo dva zaposlena, ima 100 miliona dinara prihoda“, naglasila je ona.
Direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu (ZIS) Branka Totić objasnila je da zakon mora da se menja zbog usklađivanja sa evropskom regulativom, kao i da su uzeti najbolji modeli drugih država.
„Nije reč o bilo kakvom nametu i fiskalnoj obavezi. To je cena muzike koju slušamo“, ocenila je Branka Totić.
„U gotovo svim zemljama, a tako je i kod nas, korisnici su oslobođeni plaćanja autorskih prava za privatno emitovanje. Ali na neki način moramo da obeštetimo autore za to što neko u svom domu umnožava i sluša njihovu muziku, a da istovremeno ne kupuje legalno diskove tih izvođača“, objašnjava ona.
Zato je određen model da se muzički dinar plaća pri kupovini uređaja. A Vlada Srbije odrediće o kojim uređajima je reč i da li će na tom spisku biti i tablet računari i mobilni telefoni.
Vladimir Marić, zamenik direktorke ZIS-a, naglasio je da je Srbija morala da uvede red u oblast poštovanja autorskih prava, jer nam bez toga nema ni EU integracija, kao ni članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. On je na primeru jednog rezača diskova objasnio kako će „muzički dinar“ na taj uređaj biti 0,4 evra.
Zbog velikog broja spornih odredbi, privrednici traže odlaganje novog zakona. Zamerke imaju i kablovski operateri, ali i hotelijeri i ugostitelji.
Georgi Genov iz Udruženja hotelijera predložio je da se muzički dinar hotelima naplaćuje prema popunjenim kapacitetima, a ne prema raspoloživom broju soba i kreveta.
SOKOJ trenutno vodi oko 10.000 sudskih sporova protiv ugostitelja, frizera, kozmetičara i drugih preduzetnika i privrednika zbog neplaćanja muzičkog dinara. Još oko 20.000 tužbi je „na čekanju“. Među tuženima su i „Železnice Srbije“ zbog razglasa na glavnoj železničkoj stanici u Beogradu.
Srbiji trebaju ratari i povrtari, ne farmeri. Zdrava hrana, a ne karnistička, kancergona.
http://youtu.be/t0FRfwF9G5A