Važno je zvati se Zvonko: Kako je STR iz Šapca završila pod američkim sankcijama

Među kompanijama kojima su Sjedinjene Američke Države uvele sankcije zbog veza sa Zvonkom Veselinovićem nalazi se i „Čivija komerc“ iz Šapca. Vlasnik „Čivija komerca“ zaista jeste Zvonko Veselinović, ali osim imena nema ništa zajedničko sa kontroverznim biznismenom sa Kosova. Firma o kojoj je reč bila je samostalna trgovinska radnja za prodaju auto-delova.

Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) uvela je u decembru 2021. godine sankcije Zvonku Veselinoviću, kog je nazvala šefom organizovane kriminalne grupe.

Sankcije su uvedene i svim kompanijama koje su SAD dovele u vezu sa njim. Među njima je i „Čivija komerc“, koje je OFAC svrstao u grupu firmi „u vlasništvu ili pod kontrolom Veselinovića“.

U tom trenutku, „Čivija komerc“ je već prestao sa radom – firma je izbrisana iz registra Agencije za privredne registre 11. januara 2021. godine. Ali još važnije, to nije bio taj čovek.

„Pa dobro, nažalost, nisam ja taj“, rekao je kroz smeh Zvonko Veselinović, bivši vlasnik „Čivija komerca“, kada ga je Nova ekonomija nazvala ovim povodom.

„Ja sam iz Šapca a on je poreklom sa Kosova valjda, otkud znam … Od 2021. sam u penziji, tako da baš nemam nikakve veze sa njim“, govori on.

Ovaj šezdesetpetogodišnjak iz Šapca kaže da nikada nije bio kontaktiran povodom uvođenja sankcija.

„Ima pet godina kako sam ja to zatvorio“, kaže on. „Oni su čuli za Zvonka Veselinovića, biznismena što radi puteve, pa su mislili da je to – to“.

Veselinović kaže da nije imao nikakvih problema zbog toga što je „Čivija komerc“ stavljena na listu OFAC-a.

Jedina neprijatnost bila je kada su njegovu firmu pomenuli na televiziji kao jednu od sankcionisanih kompanija.

Počev od 2021. godine, „Čivija komerc“ se redovno pominje u medijima kada se govori o sankcionisanim firmama iz Srbije. Inače, preduzeće je bilo registrovano kao samostalna trgovinska radnja za trgovinu na malo delovima i opremom za motorna vozila.

Iz OFAC-a nisu odgovorili na pitanja Nove ekonomije do objavljivanja ovog teksta.

Picerija iz Verone i nafta iz Venecuele

Veselinović je prošao bez nevolja, ali neki drugi nisu imali tu sreću.

Početkom 2021. godine, vlasnik picerije u Veroni po imenu Alesandro Baconi neprijatno se iznenadio kada su mu u banci rekli da su njegovi tekući računi blokirani.

„Pomislio sam da je šala. Rekao sam menadžeru banke, danas je 1. februar, a ne 1. april“, rekao je Baconi tada za italijanski dnevnik Korijere dela sera (Corriere della Sera).

Ispostavilo se da je američki predsednik Donald Tramp, u poslednjim danima svog prvog mandata, uveo niz sankcija u vezi sa izvozom venecuelanske nafte.

Čovek istog imena i prezimena kao Baconi navodno je imao vezu sa „mrežom formiranom radi izbegavanja sankcija uvedenih naftnom sektoru Venecuele“.

Od tada je počela Baconijeva, kako je sam rekao, „noćna mora“. Tek dva meseca kasnije, nova američka administracija uklonila je pogrešnog čoveka sa liste.

Baconi je kazao da je sam rešio problem, tako što je ukucao svoje podatke na posebnu digitalnu platformu američke Vlade.

„Usput sam i produžio vizu do 2023. godine“, rekao je on.

Istom prilikom, američko ministarstvo finansija je greškom stavilo na crnu listu kompaniju za grafički dizajn u vlasništvu drugog čoveka po imenu Alesandro Baconi, na Sardiniji.

Obe italijanske kompanije skinute su sa liste OFAC-a kada je ona ažurirana 31. marta. Iz Ministarstva finansija SAD rekli su Rojtersu da su shvatili grešku.

Ko je Zvonko Veselinović (onaj „pravi“)

Za razliku od Šapčanina i vlasnika „Čivija komerca“, Zvonko Veselinović kojem su sankcije bile i namenjene rođen je 1980. godine na Kosovu.

Spominje u Beloj knjizi organizovanog kriminala srpske policije iz 2001. kao organizator grupe koja se bavi krađom automobila, a bio je uhapšen 2003. i optužen zbog trgovine heroinom, ali je oslobođen optužbi, kako je pisao KRIK.

U javnosti se za Veselinovića prvi put pročulo 2011. godine, kada je organizovao barikade na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak.

Ovi događaji privukli su veliku pažnju, pa se o Veselinoviću pisalo kao o „novom Arkanu“ i neformalnom centru moći na severu Kosova. Mediji su ga dovodili u vezu sa albanskim kriminalcima i biznismenima.

On je nazvao „hajkom“ medijske navode koji su se pojavili o njemu, i rekao da mu je podršku pružio tadašnji zamenik predsednika SNS-a, Aleksandar Vučić.

„Iznenadio me i poziv Aleksandra Vučića, on me je, kada je počela hajka, lično zvao telefonom i rekao da kao stranka stoje iza mene“, rekao je Veselinović za časopis Pečat.

U istom intervjuu tvrdio da je nasledio porodični posao u staklarstvu, pa je zajedno sa bratom otvorio građevinsku firmu.

U izveštaju BIA iz 2011. godine do kog je došao KRIK Veselinović je bio označen kao vođa kriminalne grupe koja se bavi trgovinom droge, švercom oružja i nafte, zelenašenjem i pranjem novca.

Po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal, u decembru 2011. Veselinović je priveden zajedno sa bratom na Kopaoniku. U pritvoru je proveo godinu dana i tada su njegovi sugrađani protestovali i tražili od nadležnih institucija da ga puste na slobodu, prema pisanju Istinomera.

U optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal Zvonku Veselinoviću, Milanu Radoičiću i Draganu Ćurčiću stavljeno je na teret da su protivpravno prisvojili 32 kamiona u vlaništvu lizing kompanije “Hipo Alpe – Adrija lizinga” i tako sebi pribavili najmanje 237 miliona dinara imovinske koristi. U martu 2016. godine Apelacioni sud je oslobodio Veselinovića i Radoičića, a Ćurčić je osuđen na tri godine.

Inače, krajem novembra 2018. Veselinović i Radoičić ozvaničili su vlasništvo u firmi Inkop iz Ćuprije, koja učestvuje u izgradnji Koridora 11. Mediji su, takođe, Veselinovića dovodili u vezu sa izgradnjom nelegalnog objekta na Pančićevom vrhu.

Protiv Veselinovića i njegovog kuma Radoičića, pred Višim sudom u Pirotu ponovljeno je suđenje zbog optužbi da su sa još dvojicom optuženih, nezakonitim radnjama na izgradnji Koridora 10, počinili krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica i na taj način pribavili protivpravnu imovinsku korist od 26,5 miliona dinara.

Prema pisanju BIRN-a, nakon šest odloženih ročišta, 17. decembra 2018, na iznošenju završne reči u ovom slučaju pred Višim sudom u Pirotu, napokon su se pojavili svi optuženi. Presudom od 15. januara 2019. nepravosnažno je osuđen na dve godine zatvora. Ipak, Apelacioni sud u Nišu je početkom jula 2019. preinačio ovu presudu i Veselinovića i još dvojicu optuženih pravosnažno oslobodio optužbi za nelegalno iskopavanje šljunka.

Državno upravljanje, prodaja imovine, zatvaranje pumpi: Kako evropske države reaguju na sankcije Lukoilu i Rosnjeftu