Građanima korupcija, prvi put nakon 25 godina, problem broj jedan

Društvo i građani Srbije su, prvi put posle četvrt veka, korupciju naveli kao najveći problem u zemlji, ali ova godina je godina nazadovanja u borbi protiv korupcije jer javno tužilaštvo reaguje tek kada se sumnje putem medija iznesu u javnost. Ovo su samo neki od zaključaka koje je organizacija Transparentnost Srbija navela na konferenciji o oceni stanja korupcije u Srbiji, povodom Međunarodnog dana borbe protiv korupcije.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić podsetio je na istraživanje ove organizacije i izjave građana o tome zašto Tužilaštvo nema bolje rezultate u borbi protiv korupcije.

„Narod misli da ljudi koji uživaju političku zaštitu i koji sami imaju političku moć neće biti gonjeni i to su prepoznavali kao glavni problem godinama unazad“, rekao je Nenadić.

Istakao je da je Tužilaštvo za organizovani kriminal reagovalo nakon pisanja medija I objavljivanja dokumenata i raznih otkrića u vezi sa padom nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pokrenulo neke postupke i procese.

Kako je kazao, Tužilaštvo za organizovani kriminal, koje se ističe u raznim dokumentima kao ključni akter u borbi protiv korupcije je pokazalo neke naznake samostalnosti i spremnosti da ispita slučajeve koji bi mogli da obuhvate i osobe koje su na vrhu vlasti, bivše i aktuelne članove Vlade.

Kada se to dogodilo, kako je istakao Nenadić, Ministarstvo unutrašnjih poslova je povuklo „svoje ljude iz udarnih grupa koje su se bavile finansijskom istragom„.

Takođe, nakon toga, od strane ministra pravde mogle su se čuti direktne najave ukidanja Tužilaštva za organizovani kriminal, ali i od drugih zvaničnika.

„Možemo da pohvalimo to što su pojedine slučajeve korupcije istraživala posebna odeljenja u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, što je samo po sebi dobra stvar. Ali ako se takav postupak stavi u kontekst da je do istraga došlo nakon što ih je najavio sam predsednik Srbije, onda to ne bi trebalo tumačiti kao demonstraciju samostalnosti državnog aparata koji će nepristrasno ispitivati sve slučajeve korupcije, već bi se moglo tumačiti kao vrsta instrumentalizacije organa gonjenja zarad političkih ciljeva“, rekao je on.

Pravni savetnik Transparentnosti Srbija Miloš Đorđević podsetio je na kombinaciju dva najopasnija oblika korupcije – ozakonjenja kršenja zakona i prilagođavanje opštih pravila skrivenim interesima u konkretnom slučaju.

Kao primer za to naveo je poseban zakon o Generalštabu. Kako je kazao, najvažnija je informacija koja u samom zakonu nedostaje, a to je koji je ovo projekat i kako je bez njegovog pominjanja već utvrđeno da će biti izgrađeni objekti od 30.000 metara kvadratnih metara, da je reč o projektu od značaja za Srbiju, po kom osnovu je izrađen i po kom osnovu je buduća gradnja dogovorena ili ugovorena.

Đorđević je podsetio da ovaj zakon za sada ne predviđa isključenje primene zakona o javnim nabavkama i zakona o javno privatnom partnerstvu.

„U predloženom lex specialis-u nema odredaba koje se tiču ugovaranja projekta, ostaje da se vidi da li će se i kod ovog projekta kao osnov za isključenje zakonske procedure nadmetanja iskoristiti međudržavni sporazum ili će lex specialis naknadno biti dopunjen takvim odredbama„, rekao je on.

Na konferenciji je predstavljena je platforma Integrity Watch Srbija, koja spaja javno dostupne podatke u lako dostupne, pretražive i uporedive informacije.

Ova platforma omogućava da se u samo nekoliko klikova istraži koje kompanije dobijaju javne ugovore i kako su povezane sa donosiocima odluka.

Podaci na ovoj platformi prikupljeni su iz javnih izvora: Registri Agencije za sprečavanje korupcije u Srbiji, Portal javnih nabavki i dopunjeni informacijama iz istraživačkih medija.

Više od 290.000 evra za pravljenje sajta preko kojeg će se aplicirati za EXPO vize