Šta znači kad javna preduzeća postanu doo: Direktori neće prijavljivati imovinu, mogućnost privatizacije ostaje

Dugo najavljivana odluka je konačno doneta, pa je šest javnih preduzeća promenilo pravnu formu u „društvo sa ograničenom odgovornošću“. Ekonomista Milan Kovačević kaže da prodaja javnih preduzeća može biti motiv za ovu promenu, a Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija objašnjava da čelnici ovih d.o.o. sada neće biti u obavezi da podnose izveštaje o imovini i prihodima.

Kovačević kaže da je bilo slučajeva kada se razmatrala prodaja pojedinih javnih preduzeća ili njihovih delova, ali „stranci nisu razumeli šta to kupuju“.

„Tako da je i to bio jedan od važnih aduta da se uskladimo sa regulativom drugih zemalja“, rekao je Kovačević za Novu ekonomiju.

Odlukom Vlade Srbije, koja je objavljena u Službenom glasniku, d.o.o. su postali Pošta Srbije, Putevi Srbije, Srbijavode, Zavod za udžbenike, Javno preduzeće za skloništa i JP „Emisiona tehnika i veze“.

Kovačević kaže da bi ovo moglo uticati na rukovođenje ovim društvima, budući da su za javna preduzeća postojale posebne odredbe o tome kako se bira uprava, koliko dugo direktor može biti u v.d. statusu, i slično.

Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija objašnjava da po Zakonu o javnim preduzećima Vlada Srbije postavlja članove nadzornog odbora, a direktore imenuje nakon sprovedenog javnog konkursa.

Prema novim pravilima, direktor takođe treba da bude imenovan nakon sprovedenog javnog konkursa.

Ali Nenadić ističe da se na primeru EPS-a, koji je ranije transformisan u akcionarsko društvo, pokazalo da prilikom sprovođenja konkursa nije bilo jasno, niti su javno dostupni podaci o bodovanju po pojedinim kriterijumima.

„Drugim rečima, biće konkursa ali može se dogoditi da nivo javnosti podataka o njihovom sprovođenju i kriterijumima koji su primenjeni ne bude na odgovarajućem nivou“, kaže Nenadić za Novu ekonomiju.

On kaže da će promena pravnog statusa javnih preduzeća imati neke pozitivne, ali i vrlo bitne negativne efekte, koji se odnose na primenu drugih propisa, kao što je Zakon o sprečavanju korupcije.

Nenadić kaže da je i dalje na snazi autentično tumačenje tog zakona, prema kojem se direktori i članovi upravljačkih organa ovih preduzeća neće smatrati javnim funkcionerima.

„Drugim rečima, neće podnositi izveštaje o imovini i prihodima, neće biti dužni da prijavljuju potencijalne sukobe interesa Agenciji za sprečavanje korupcije i slično“, rekao je on.

Dodaje da je to autentično tumačenje zakona, koje je Skupština Srbije usvojila pre tri godine, proizvelo brojne poremećaje u sistemu kontrole imovine i prihoda javnih funkcionera.

Zašto d.o.o. a ne akcionarsko društvo?

Promena pravnog oblika javnih preduzeća sprovodi se po Zakonu o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, koji je donet 2023, a počeo da se sprovodi naredne godine.

Njime je predviđeno da će javna preduzeća izvršiti promenu pravne forme u društvo s ograničenom odgovornošću ili u akcionarsko društvo.

Vlada je kasnije donela uredbu kojom precizira po kojim kriterijumima se određuje da li će neko javno preduzeće postati a.d. ili d.o.o.

Kako se navodi u uredbi, da bi javno preduzeće promenilo pravnu formu u akcionarsko društvo neophodno je da budu ispunjena dva od tri kriterijuma: Da poseduje više od 250 zaposlenih koji su u radnom odnosu na neodređeno vreme, da ostvareni poslovni prihod u prethodnoj poslovnoj godine bude preko 40.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti i da obavlja tehnički i organizaciono složene delatnosti ili delatnosti preko poslovnih jedinica na teritoriji Srbije.

Prema uredbi, javna preduzeća koja ne ispune prethodne uslove transformisaće se u pravnu formu društva sa ograničenom odgovornošću.

Međutim, neka preduzeća transformisana su u d.o.o. iako ispunjavaju uslove za transformaciju u akcionarsko društvo.

Tako je Pošta Srbije imala u 2024. godini više od 293 miliona evra poslovnih prihoda i 14.000 zaposlenih. Putevi Srbije imali su više od 2.200 zaposlenih i oko 511 miliona evra poslovnih prihoda, prema podacima APR-a.

Za sada nije poznato zašto su ova JP transformisana u d.o.o. umesto u akcionarska društva.

Milan Kovačević kaže da društva sa ograničenom odgovornošću rade po malo jednostavnijim procedurama nego akcionarska društva, jer moraju da podnose izveštaje samo jedanput godišnje.

„Kad je reč o akcionarskom društvu, ono mora davati informacije o svom poslovanju u kraćim intervalima … Veće su obaveze javnosti rada“, rekao je Kovačević.

Vlada donela odluku: Pošta Srbije, Putevi Srbije i druga javna preduzeća pretvorena u D.O.O.