MMF: Struja poskupljuje i dogodine, možda i gas, a NIS bi mogao da stvori nestašicu 20 odsto potrošnje goriva

Srpske vlasti nevoljno ili uopšte ne najavljuju poskupljenja komunalija, umesto toga te vesti obično saznamo od Međunardonog monetarnog fonda (MMF) prilikom objavljivanja njihovih izveštaja šta će nas sačekati od rasta cena koje utiču na budžet svakog domaćinstva u zemlji. Vladajuće stranke nastavljaju sa odsustvom transparentnosti prema glasačima, dok se u javnosti i dalje potenciraju jak rast i jaka ekonomija, a sve u vremenu ozbiljnih ekonomskih problema koji prete zemlji. Dakle, ove godine posle završenih razgovora sa MMF-om u okviru druge revizije aranžmana, iz izveštaja Fonda saznajemo da će struja za građane naredne godine da poskupi, a možda i gas. Moguće su i kratke nestašice goriva i problemi u snabdevanju, ali to će sve zavisiti od toga koliko ćemo vremena provesti u pregovorima sa Rusijom.

Ekonomisti MMF-a kažu da je snažan uspeh Srbije u razumnom makroekonomskom upravljanju izgradio rezerve koje pomažu vlastima da se snađu u izazovnom okruženju obeleženom kontinuiranim protestima, rizicima po energetsku bezbednost nakon američkih sankcija naftnoj kompaniji NIS i globalnim trgovinskim tenzijama.

„Oprezne makroekonomske politike i snažni rezervni slojevi pomažu Srbiji da se snađe u ovom izazovnom periodu. Fiskalna disciplina se strogo održava, a monetarna politika ostaje oprezna, čuvajući kredibilitet politike. U okviru Instrumenta za koordinaciju politika (vrsta aranžmana koji Srbija ima sa MMF-om), vlasti unapređuju ključne strukturne reforme, uključujući reforme u upravljanju javnim finansijama i investicijama i energetskom sektoru, i uspešno su završile drugi pregled.

„Ekonomska aktivnost je usporena usled rastućih domaćih i spoljnih izazova. Rast realnog BDP-a procenjuje se na oko dva procenta u 2025. godini, pre nego što se oporavi na tri procenta u 2026. godini“, stoji u izveštaju.

Iako u dokumentu stoji da je rast od tri odsto za narednu godinu „oporavak“, ipak su ove projekcije lošije od onih koje su bile na snazi ranije. S obzirom da je srpskoj ekonomiji potreban rast od pet i više odsto da bi zaista napredovala, a što se ne dešava u kontinuitetu praktično od globalne krize, Srbija će morati ipak da se zadovolji „oporavkom“.

Održavanje fiskalnih deficita unutar gornje granice od 3,0 procenta BDP-a biće ključno za održavanje poverenja investitora i zahtevaće strogo određivanje prioriteta investicija i planiranje za nepredviđene situacije, ukoliko se pojave makroekonomski ili fiskalni rizici. Ponovljena posvećenost transparentnim, odgovornim i politikama zasnovanim na pravilima, neophodna je za održavanje poverenja u efikasnost vlade i javnog sektora, što zahteva otklanjanje domaćih zaostalih obaveza, minimiziranje distorzivnih tržišnih intervencija i poboljšanje upravljanja javnim finansijama i investicijama, uvereni su u MMF.

Negativni rizici po izglede su povećani, zaključak je Fonda, a rešavanje sankcija makroekonomski ključnoj naftnoj kompaniji NIS dodatno bi smanjilo neizvesnost.

Kako najavljuju ekonomisti Fonda, očekuje se rešenje (za NIS) do prvog kvartala 2026. godine. Dok pregovori traju, očekuje se da će poremećaji u snabdevanju gorivom biti kratki i ograničeni, mada će neizvesnost oko ishoda opteretiti potrošačko i poslovno raspoloženje.

U očekivanju sankcija, vlasti su napravile dodatne rezerve goriva, jer bi potpuna zamena rafinisanih naftnih derivata uvozom bila logistički ograničena, što podrazumeva potencijalni manjak od najmanje 20 procenata domaće potrošnje goriva kao i značajne troškove. Rezerve prirodnog gasa su dovoljne da traju tokom predstojeće zime, napominju iz MMF-a.

Prema MMF-u, ukoliko bi se odložilo rešavanje problema NIS-a država bi se suočila sa ozbiljnim posledicama.

„Ali dugotrajni pregovori bi pojačali nestašicu goriva i podrazumevali isporuke gasa iz Rusije koje se mogu obezbediti samo po cenama bližim onima koje važe na spot tržištu (najviše cene). Zatvaranje rafinerije Pančevo i ograničavanje proizvodnje od strane energetski intenzivnih firmi rezultiralo bi gubitkom industrijske proizvodnje. Smanjenje poverenja među domaćim i stranim investitorima opteretilo bi investicije. Veća inflacija, kao rezultat skupljih zaliha energije i racionalizacije goriva, smanjila bi raspoloživi dohodak domaćinstava i oslabila potrošačko raspoloženje, smanjujući potrošnju domaćinstava. Fiskalni uticaj bi iznosio 1 do 2 procenta BDP-a u zavisnosti od ozbiljnosti nestašice goriva. Prihodi bi se smanjili usred nižeg rasta i pada potrošnje goriva, uključujući PDV, akcize, poreze na dohodak i izgubljene poreze na zarade i autorske honorare u NIS-u — još više ako vlada odluči da smanji stope akciza na gorivo kako bi nadoknadila veće cene goriva“, mišljenja su ekonomisti Fonda.

Reforme energetskog sektora ostaju ključne usled rizika po energetsku bezbednost.

„Vlasti unapred ulažu u gasne interkonektore sa Bugarskom, Mađarskom, Rumunijom i Severnom Makedonijom nakon što je Srbija sada kratkoročno produžila svoj gasni ugovor sa Rusijom. Ipak, diverzifikacija od ruskog gasa može podrazumevati troškove do 0,3 procenta BDP-a koje će morati da snose industrija i domaćinstva, ako se kao vodič uzme trenutna razlika u ceni između ruske formule za određivanje cena gasa zasnovane na ceni nafte i trenutnih spot cena na tržištu“, objašnjavaju iz Fonda.

Prilagođavanje cena za električnu energiju za domaćinstva nije ispunjeno, kažu ekonomisti. Iako su cene povećane za 6,6 odsto u oktobru 2025. godine, ovo je bilo malo manje od sedam odsto utvrđenih u prilagođavanju cena struje krajem septembra zbog povoljnijih troškova proizvodnje električne energije u EPS-u. Kako najavljuju iz MMF-a, vlasti će sprovesti godišnje prilagođavanje cena za električnu energiju za domaćinstva, uključujući povećanje u oktobru 2026. godine za najmanje 1 procentni poen iznad inflacije, na osnovu procene finansijskih potreba državnih preduzeća u energetskom sektoru koja treba da bude završena do maja 2026. godine.

U skladu sa programskim obavezama, vlasti su objavile liste 50 najvećih dužnika prema Srbijagasu i EPS-u. Zaostale obaveze su nastavile da se gomilaju, dostigavši 1,3 procenta BDP-a (povećanje od 0,1 procenat BDP-a u poslednjoj godini), pri čemu su većina dužnika republička i opštinska državna preduzeća. Ministarstvo finansija je osnovalo radnu grupu za istraživanje ovog problema i izgleda za otplatu zaostalih obaveza, a rezultati se očekuju 2026. godine, uvereni su iz Fonda.

Još jedan novitet vezan za državna preduzeća saznajemo od predstavnika MMF-a.

„Vlasti su posvećene poboljšanju upravljanja i poslovnog okruženja. Srbija ispituje pravne mogućnosti za proširenje režima prijavljivanja imovine na rukovodioce državnih preduzeća i sarađuje sa Svetskom bankom na inicijativama za podršku digitalizaciji trgovinskih sudova“, stoji u izveštaju.

Monetarna politika treba da zadrži sklonost zaoštravanju, stava su iz MMF-a, posebno zato što bi nedavne kontrole marži i cena mogle da prikriju neke kratkoročne inflatorne pritiske. Projektovano je da će inflacija pasti na 3,9 procenata u 2025. godini zbog privremenih efekata kontrole cena i marži. Pošto kontrole stvaraju velike bazne efekte koji podižu projekciju naviše za kraj godine, inflacija bi se stabilizovala u gornjoj polovini tolerancije NBS na 4,0 procenta u 2026. godini pre nego što se vrati u ciljni opseg u 2027. godini.

„U skladu sa privremenom prirodom (uvedenih ograničenja marži), vlasti će dozvoliti da kontrole marži i cena isteknu do februara 2026. godine . Kao zamena, biće uveden skup zakona usklađenih sa važećim direktivama EU, uz podršku Evropske komisije, kako bi se rešili uočeni pokretači povišenih, cena hrane na trajnijoj osnovi“, stoji u izveštaju MMF-a.

Projekcije MMF za Srbiju: Najviša inflacija u regionu i značajno usporavanje rasta