Ima li nade za proširenje EU

Priklјučenje celokupnog „Zapadnog Balkana“ Evropskoj uniji koštalo bi oko 44,6 milijardi evra, što je njen sedmogodišnji budžet, ili oko 5 evra godišnje po „glavi“ stanovnika EU. Taj zaklјučak je nedavno iznet u materijalu Centra za evropske studije „Koliko me košta Zapadni Balkan“, koji je urađen u saradnji sa nemačkom Fondacijom Konrad Adenauer (iza koje stoji nemačka vladajuća stranka CDU). I bez te studije, nije nikakva novost da je, sa ekonomske strane, ceo region Zapadnog Balkana, u kome živi manje od 15 miliona stanovnika, beznačajan za Evropsku uniju.

U suštini, ta studija je trebalo da bude ohrabrenje za države i stanovništvo u regionu kojima treba da se ukaže da članstvo u Uniji nije nedostižno, jer na kraju krajeva, to predstavlјa praktično zanemarlјiv trošak. Poruka za Zapadni Balkan je jednostavna: nastavite sa reformama na evropskom putu.

Nevolјa je što sa Zapada ka regionu duvaju i drugi vetrovi, koji običnim građanima pokazuju da se Unija u stvari sve više udalјuje. Pre svega, to pokazuje uvođenje novog sistema kontrole na granicama, koji će, kada na proleće počne da se primenjuje u potpunosti na svim graničnim prelazima, izazvati velike gužve.

Osim toga, u toku godine očekuje nas i uvođenje sistema ETIAS (neke vrste poluviznog režima), gde ćemo za mogućnost da dobijemo trogodišnju „dozvolu“ za putovanje u EU plaćati 20 evra. To je 6,6 evra godišnje po glavi putnika, odnosno, ako bismo poredili, čak i više nego što bi prosečni Evroplјanin, koji ionako ima mnogo veći standard nego što je u regionu, morao da doprinese za nove članice Unije.

Mnogo ozbilјniji signal da se EU zatvara dat je na decembarskom Savetu EU, gde je među donetim zaklјučcima unet stav da ne samo budući članovi, nego i sama Unija, moraju da budu „spremni“ u trenutku pristupanja novih članica. Savet smatra da paralelno sa procesom priklјučenja, Unija mora da preispita unutrašnje temelјe i sprovede reforme, što bi je učinilo snažnijom i povećalo evropski suverenitet. Evropski savet je klјučno političko telo EU i njegovi zaklјučci su „nalog“ koji Evropska komisija kao izvršni organ treba da sprovede.

Poruka Evropskog saveta je potpuno jasna: sve dok se ne sprovedu unutrašnje reforme, neće biti prijema novih članica. Čak i da postoji saglasnost o tome kako bi trebalo da se sprovedu te reforme, radi se o višegodišnjem procesu, jer podrazumeva jednoglasnost svih država članica. Teško je očekivati da će eventualno „dobrovolјno“ odricanje od prava veta za nove članice biti dovolјno da se ispune zahtevi država koje su skeptične prema proširenju i koje su insistirale na ovakvoj odluci Saveta. Inače, zanimlјivo je da mediji u Srbiji uopšte nisu obratili pažnju na ovaj stav Saveta EU.

Priča o „evropskoj perspektivi“ regiona traje još od samita u Solunu 2003. godine. U ovom trenutku, ako se gledaju „formalni kriterijumi“, članstvu Unije jako se primakla Crna Gora, koja zbog veličine i malog broja stanovnika ni na koji način ne bi mogla da „ometa“ EU (a kao što smo videli iz pomenute studije, ni ceo Zapadni Balkan ne bi „ugrozio“ Uniju). Zato možemo primetiti da ukoliko Unija u roku ne dužem od godinu-dve dana ne donese odluku o prijemu te države (ili eventualno Albanije), biće potpuno jasno da su vrata za proširenje ipak zatvorena, bar za narednu deceniju.

A svima koji budu putovali u EU ili preko EU na neke druge destinacije, posle uvođenja ETIAS-a, ostaće gorak utisak da za to „zadovolјstvo“ moraju da plaćaju više nego što bi Evroplјani plaćali za članstvo njihovih država u Uniji.