Hrišćanske crkve se pobunile zbog novih zakona koji im diraju u imovinu

Hrišćanske crkve u Jerusalimu protestuju zbog novih zakona koji diraju u njihovu imovinu ili omogućavaju oporezivanje.

U pozadini se radi o velikim parama, mutnim poslovima i poreskim oazama, piše Dojče vele.

„Sad je dosta. Zaustavite progon crkve!“ Hrišćanske crkve u Jerusalimu su u nedelju poslale dramatičan apel ne bi li skrenuli pažnju na svoje probleme. Natpis je sa ovom porukom je postavljen na Crkvu Svetog groba u Starom gradu Jerusalima. Crkva je od nedelje zatvorena.

Apel potpisuju glavešine trojih crkava – Grčke pravoslavne, Rimokatoličke i Jermenske apostolske crkve. Oni govore o sistemskoj kampanji protiv crkvi i hrišćanske zajednice u Svetoj zemlji.

Sve je kulminiralo, kako navode, poslednjom uredbom vlasti. Diskriminatorni i rasistički zakon cilja isključivo imovinu hrišćanskih zajednica.

„Slučaj nas podseća na zakone slične naravi kakvi su donošeni protiv Jevreja u tamnim periodima u Evropi“, dodaje se u saopštenju.

Trag do Devičanskih ostrva

Radi se o dva nova zakona. Prvi reguliše poresku stopu na crkvenu imovinu, ali je veća pobuna izbila zbog drugog kojim se uređuje pitanje nekretnina koje su u gradskom jezgru Jerusalima crkve prethodnih godina prodale. Reč je o ukupnoj površini od pedesetak hektara.

Prošlog oktobra je liberalni list Harec izvestio da je Grčki pravoslavni Patrijarhat u Jerusalimu – inače drugi najveći posednik nepokretnosti u Izraelu – prodao zemljište sa 240 stanova i tržnim centrom jednoj privatnoj firmi koja se bavi nekretninama. Prema informacijama lista, cena je iznosila 3,3 miliona dolara – dakle smešno malo. Firma koja je kupila nekretnine navodno dela kroz poznatu poresku oazu – Devičanska ostrva. Harec do sada nije uspeo da sazna o kojoj se firmi tačno radi.

Ove nepokretnosti je Grčka pravoslavna crkva svojevremeno iznajmljivala Jevrejskom nacionalnom fondu. Ugovori o tom poslu na snazi će biti još decenijama. Problem je u tome što je deo iznajmljenih nekretnina Nacionalni fond u međuvremenu prodao izraelskim građanima. Ukoliko novi vlasnici ne žele da produže ugovore sa Nacionalnim fondom, onda će nastati problem između fonda i građana.

Zakon ne dira imovinu crkve

Izraelski parlament Kneset je namerio da okonča ovo pravno mutno stanje. Prema predlogu zakona, država bi mogla da oduzme spornu imovinu crkvi uz plaćanje obeštećenja. Za predlog je uveliko zaslužna poslanica Rahel Azaria koja je ranije bila u Gradskom veću Jerusalima.

Ona je za list Jerusalim post još pre pet godina govorila o ovom problemu, tvrdeći da se radi isključivo o zaštiti pogođenih stanara. Rekla je tada da nema nameru da dovodi u pitanje položaj hrišćana ili crkvi u Izraelu.

„Grupa bogatih preduzetnika je kupila zemlju od Crkve. Hiljade građana bi odjednom mogli ostati beskućnici iako su prethodno zakonito kupili stanove“, dodala je ona.

Na opasku crkvenih predstavnika da zakon dovodi u pitanje zakone i pravila na osnovu kojih se živi vekovima, Azaria je rekla da ona uopšte ne dovodi u pitanje imovinu crkve.

„Zakon ne menja status kvo. Jer nije usmeren na zemlju koja je u posedu crkve, već samo na onu koju su preduzetnici kupili od crkve.“

Beg od poreza

U novom saopštenju su se poglavari crkve osvrnuli i na zakon kojim se predviđa dodatno oporezivanje crkvene imovine koja se ne koristi neposredno u religijske svrhe.

„Ima li smisla da komercijalno upotrebljena nekretnina – hotel ili prodavnica – budu izuzeta od plaćanja poreza samo zato što je u vlasništvu crkve?“, zapitao se gradonačelnik Jerusalima Nir Barakat.

„Predugo država ne dozvoljava da se naplaćuje porez za komercijalne nekretnine. Ne mogu da dozvolim da stanovnici plaćaju za tu rupu u poreskim prihodima“, dodaje on.

Hrišćanske crkve do sada nisu prihvatale ovakvu argumentaciju. Crkva Svetog groba za sada ostaje zatvorena, na štetu vernika i turista.