Privredni sud u Nišu povodom naknade za obradu kredita presudio u korist banke

Sud je, presudom donetom 1. februara ove godine, takođe obavezao
podnosioca tužbenog zahteva da banci plati sudske troškove u iznosu od
13.500 dinara, piše u presudi čiji je faksimil Udruženje banaka Srbije
dostavilo Tanjugu.

Korisnik kredita je u tužbenom zahtevu tražio da se utvrdi ništavost
člana iz ugovora o kreditu o njegovoj saglasnosti da banci plati 0,4
odsto naknade od nominalnog iznosa kredita, kao i da mu banka isplati
iznos naplaćen po tom osnovu uvećan za zakonsku zateznu kamatu. Ugovor o
kreditu je klijent potpisao sa bankom 1.marta 2010.

Tužilac je svoj stav o ništavosti te ugovorne odredbe zasnovao
isključivo na činjenici da takva mogućnost nije propisana u članu 1065
Zakona o obligacionim odnosima, što je, kako navodi sud, proisteklo „iz
pogrešnog zaključivanja da je zabranjeno ono što nije izričito
dozvoljeno“.

„Zakon o bankama u članu 43 izričito pominje mogućnost jedinstvenog
načina obračuna i objavljivanja troškova, kamata i naknada bankarskih
usluga, naročito po osnovu depozitnih i kreditnih poslova. Iz navedene
odredbe proističe da je naplata troškova i naknada bankarskih usluga po
osnovu kreditnih poslova dozvoljena i standardna praksa u oblasti
bankarskih usluga po osnovu kreditnih poslova“, piše u odluci suda.

Takođe se navodi da je Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih
usluga predviđeno da ugovor o kreditu kao obavezne elemente sadrži vrstu
i visinu svih naknada koje padaju na teret korisnika kredita, uz
određenje da li su fiksne ili promenljive, a ako su promenljive –
periode u kojima će ih banka menjati.

Privredni sud u Nišu napominje da je ugovaranje obaveze korisnika
kredita da banci nadoknadi troškove obrade kreditnog zahteva i praćenja
ugovora u saglasnosti s propisima Evropske unije, odnosno s Uredbom
Evropskog parlamenta i Saveta od 23. aprila 2008. godine o kreditnim
ugovorima sa potrošačima.

Odbacujući tužbu klijenta, sud je naveo da je naknada troškova banci
od 0,4 posto odobrenog iznosa kredita znatno ispod standardnih
bankarskih troškova u regionu i državama EU, i da je u postupku utvrđeno
da je banka na jasan i transparentan način objavila uslove poslovanja
kojima se predviđa i naknada pri puštanju kredita.

„Obaveza korisnika kredita na plaćanje bankarskih troškova je u
predmetnom slučaju jasno i precizno uneta u sadržinu ugovora o kreditu,
te je njegovim potpisivanjem tužilac izrazio saglasnost s takvom
obavezom“, zaključio je sud, konstatujući da je time isključena i
mogućnost povrede načela autonomije volje potpisnika ugovora.