Četiri meseca nakon što je u Hrvatskoj službeno počela javna rasprava o uvođenju evra, 56 odsto ispitanika želi da kunu i formalno zameni evropska valuta.
Međutim, nema žurbe: Od onih koji podržavaju evro, više od 70 odsto smatra da ne treba brzati već da ga treba uvesti najkasnije do 2025., pokazuju rezultati telefonske ankete Valicona sprovedene u februaru u kojoj je učestvovalo 537 ispitanika.
S obzirom na iskustva nekih članica Unije kad su uvodile evro, rezultati su doneli nešto iznenađenja, prenosi Poslovni dnevnik.
Iako se očekivalo da bi najviše otpora mogli da pruže stariji sugrađani, zbog fiksnih dohodaka, relativno slabe mogućnosti dodatnih zarada, ali i neizvesnosti kursa po kom će se kuna konvertovati u evro, ispada da je daleko više skeptičnosti među mlađima.
U starosnoj grupi od 18 do 29 godina odnos zagovornika i protivnika je ‘pola-pola’, s godinama potpora evru raste da bi se čak 70 odsto ispitanih između 60. i 75. godine zalagalo za evro.
Iako evropska iskustva iz prakse pokazuju da strah od povećanja cena nije opravdan, jer statistika pokazuje da u proseku nivo cena raste za 0,2 boda, inflacija ostaje glavna bojazan.
Više od tri četvrtine anketiranih očekuje veće cene u prodavnicama, kafićima i restoranima. Ekonomisti to objašnjavaju činjenicom da je percepcija o inflaciji veća od realne jer javnost očekuje rast cena i puno pažnje pridaje proizvodima koje češće kupuje.