Kraj za tašna-mašna upravnike

Izmene zakona o stečaju prvi put regulišu pitanje povezanih lica, ali pravnici upozoravaju da uprkos dobrim namerama predlagača da spreči zloupotrebe u praksi, ovaj zakon ne treba da bude prečica za „peglanje” posledica neprimene drugih zakona

Stečaj će, hteli to neki ili ne, postati uskoro jedna od gorućih tema u Srbiji. Kada srpski parlamentarci daju zeleno svetlo za nove zakone o stečaju i privatizaciji, čije je radne verzije Ministarstvo privrede nedavno objavilo, veliki broj od 153 preduzeća u restukturiranju završiće u stečaju. To znači da dobrom delu od 50.000 ljudi, koliko trenutno radi u tim firmama, umesto višegodišnjih državnih subvencija sleduje otkaz. Nakon što je Ustavni sud u leto 2012. proglasio neustavnim automatsko pokretanje stečaja i zaustavio taj proces, točak stečaja će ovog puta ubrzati preciznije zakonske odredbe o automatskom stečaju za preduzeća koja su često bez ijednog radnika, a njihovi računi dugo u blokadi.

Iako većinu građana, očekivano, najviše interesuju socijalne posledice budućeg propisa, poznavaoci ukazuju na to da nacrt zakona o stečaju predviđa suštinske novine kao što su regulisanje stečaja povezanih lica i formiranje Komore stečajnih upravnika, ali i da propušta da reguliše neka važna pitanja i nekim odredbama čak povećava pravnu nesigurnost.

Iako se iz medija može zaključiti da Ministarstvo privrede, sa Sašom Radulovićem na čelu, nema stopostotnu podršku stranaka u vladi, poruke koje stižu od velikih finansijskih igrača ukazuju na to da će ti zakoni, bez obzira na otpor, verovatno veoma brzo ugledati svetlost dana. Svetska banka je naime najavila da bi već na proleće 2014. mogla da odobri prvi kreditni paket od 250 miliona evra kao podršku restrukturiranju, ali da će pažljivo pratiti proces donošenja zakona o stečaju i privatizaciji. U beogradskoj kancelariji ove finansijske institucije kažu da nema uslovljavanja srpske vlade i da zakon o stečaju nije preduslov da se Srbiji odobri kredit, ali da je ta organizacija veoma zainteresovana da se pitanje 153 preduzeća u restrukturiranju reši što pre, na bilo koji način – stečajem, privatizacijom ili likvidacijom.

„Zainteresovani smo da  se reši, ali kako – nismo se time bavili”, kažu u beogradskom predstavništvu Svetske banke insistirajući da  „jako podržavaju napore Ministarstva privrede”.

Govoreći o prvim efektima primene budućeg izmenjenog zakona o stečaju, upućeni navode da će taj zakon, zajedno sa novim zakonom o privatizaciji, doneti priliku da se stavi tačka na duge postupke restrukturiranja i privatizacije, koji nisu davali rezultate, a godišnje budžet koštaju nekoliko stotina miliona evra. U beogradskoj advokatskoj kancelariji Kosić, koja ima višegodišnje iskustvo u oblasti stečajnog prava, ocenjuju da će se socijalni položaj radnika koji će ostati bez posla delom rešiti kroz naplatu potraživanja zaposlenih u prvom isplatnom redu stečajnih poverilaca. U isto vreme, može se očekivati zainteresovanost investitora za kupovinu preduzeća koja neće biti opterećena obavezama, a što otvara prostor za nova zapošljavanja, navode u ovoj kancelariji.

Sve javno

Prema oceni ministra privrede Saše Radulovića, ključne novine zakona odnose se na stečajni postupak, transparentnost postupka i jaču ulogu poverilaca. Kako je objasnio, u samom postupku kontrolu najpre vrši sud, a sledeći u nizu kontrolora su poverioci koji kontrolišu rad upravnika, zatim Agencija za privatizaciju, dok će buduća komora biti poslednja u nizu. Novi zakon će, kako je naveo na javnoj raspravi, garantovati veća prava radnika jer su minimalne zarade svrstane u prvi isplatni red, dok je razlika između minimalne i pune zarade u drugom isplatnom redu.

„Radnici ne mogu da ispaštaju zbog firmi koje nisu vodile računa o pravima radnika”, ocenjuje ministar.

Radulović takođe ima podršku za one odredbe koje insistiraju na boljoj informisanosti učesnika u postupku. Naime, nacrt predviđa da će svi ekonomsko-finansijski izveštaji biti javni, kao i liste poverilaca i potraživanja. Takođe, poverioci će moći da smene upravnika ako nisu zadovoljni njegovim radom. Zakon se bavi i trendom upravnika koji vode po desetak predmeta, dok neki nemaju nijedan. Naime, važeći zakon predviđa nasumičan izbor upravnika uz pomoć kompjuterskog programa, ali sudija ima pravo da kompleksan slučaj dodeli iskusnijem upravniku. Drugi problem je što u nekim mestima, kao što su Čačak ili Kraljevo, ima previše predmeta, a premalo licenciranih upravnika. Ako izmene zakona međutim budu usvojene, sudija više neće moći direktno da imenuje upravnika bez obrazloženja zašto nije iskoristio pravo nasumičnog izbora.

Uvodi se takođe i obaveza stečajnog upravnika da ispita šta se desilo u petogodišnjem poslovanju kompanije pre stečaja, kako bi se znalo šta je uzrok stečaja.

Milica Subotić, predsednica Pravnog odbora Saveta stranih investitora, kaže da su novim rešenjima pojačane  odgovornost i radna disciplina stečajnog upravnika, a dodatno je uređena kontrola poverilaca i suda nad njegovim radom. Takođe, dobar korak je to što  odbor poverilaca može da angažuje posebno stručno lice koje će imati pristup svim dokumentima društva u stečaju. „Sve ovo će doprineti većoj transparentnosti postupka stečaja, što je do sada veoma često bio problem, naročito za poverioce”, podvlači ona.