Šta čeka tržište polovnih automobila u 2026? Kriza čipova, propisi o zagađenju i šta će biti sa cenama

Tržišni stručnjaci predviđaju da će u 2026. godini vozači snažnije osetiti efekte krize čipova, kao i smanjenu ponudu skoro novih automobila. Stroži propisi o zagađenju takođe će uticati na neke vlasnike vozila širom Evrope, uključujući i Srbiju, navodi se u analizi kompanije za podatke o automobilima carVertical.

Prema Matasu Buzelisu, ekspertu kompanije carVertical, nema znakova da će cene vozila pasti. Samo bi kupci polovnih električnih automobila mogli čuti bolje vesti.

Poslednjih godina inflacija se stabilizovala u većini zemalja EU, što je dovelo do nižih kamatnih stopa, ali očekuje se da će cene novih automobila ostati na sličnom nivou i sledeće godine, navodi se u analizi.

„Prognoze Evropske centralne banke pokazuju da se kamatne stope neće vratiti na nivo pre pandemije još neko vreme. To znači da će novi automobili ostati manje pristupačni nego što su bili pre nekoliko godina“, objašnjava Buzelis.

Zbog globalne pandemije, zatvaranja fabrika i krize čipova, manje automobila proizvedeno je širom sveta između 2020. i 2023. godine. Sekundarno tržište sve više oseća nedostatak nekoliko godina starih vozila, što održava cene polovnih automobila relativno visokim.

„Trenutno, vrednost automobila starih 3-6 godina pada mnogo sporije nego ranije. Tržište polovnih automobila održava visoke cene, i nema razloga da padnu u skorije vreme“, kaže Buzelis.

Ponuda polovnih električnih vozila raste svake godine na sekundarnom tržištu, a ovaj proces će se samo ubrzati u 2026. godini. Bum elektrifikacije koji je započeo početkom 2020. godine uskoro će preoblikovati tržište polovnih automobila. Mnoga električna vozila koja su stara nekoliko godina će doći do kraja svojih perioda lizinga i pojaviće se na klasifikovanim sajtovima. Zbog obilne ponude, očekuje se da će cene polovnih električnih vozila pasti, navode iz carVertical.

„Svake godine se proizvodi sve više novih električnih vozila, a sva ona na kraju ulaze na tržište polovnih vozila, zbog čega polovna električna vozila postepeno postaju pristupačnija“, objašnjava Buzelis.

Na pristupačnost utiče i sve veći broj električnih vozila kineske proizvodnje. Međutim, još uvek je prerano suditi o njihovoj potražnji, jer se kineski modeli amortizuju brže od onih poznatih evropskih proizvođača. Što brže kineska električna vozila gube vrednost, veća je verovatnoća da će kupci izabrati druge brendove.

Evropski gradovi nastavljaju da nameću stroža ograničenja za starije automobile koji više zagađuju. Počevši od 1. januara 2026. godine, zemlje EU će zabraniti dizelskim automobilima koji ne ispunjavaju Euro 5 standard i benzinskim automobilima koji ne ispunjavaju Euro 2 standard da uđu u zone sa niskom emisijom. Od 1. marta biće izrečene novčane kazne za kršenje ovih pravila.

Španija prednjači u Evropi: od 2026. godine svi gradovi sa najmanje 50.000 stanovnika moraće da prošire zone sa niskim emisijama i ograniče kretanje starijih automobila.

EU će takođe uskoro promeniti svoje standarde emisije. „Od 2027. godine, Euro 7 standard će stupiti na snagu, pokrivajući ne samo emisije izduvnih gasova, već i druge vrste zagađenja, kao što su habanje kočnica i guma. Ovo važi i za električne automobile, jer su obično teži i imaju veći obrtni moment od konvencionalnih vozila. Iz tog razloga oni imaju tendenciju da brže istroše gume, oslobađajući veće količine čestica mikroplastike u okolinu. Štaviše, propisi zahtevaju da automobili ispunjavaju standarde zagađenja ne samo u vreme proizvodnje, već i 10 godina kasnije ili nakon 200.000 kilometara“, objašnjava Buzelis.

Prva faza propisa stupa na snagu 29. novembra 2026. godine, kada će novoproizvedenim automobilima biti potrebna sertifikacija koja potvrđuje usklađenost sa Euro 7 standardom. Od novembra 2027. godine, Euro 7 standard će se primenjivati na sve novoregistrovane automobile u EU.

Nova pravila za polovne automobile: Šta se menja kod uvoza iz EU u Srbiju