Zašto će olimpijske medalje ove godine vredeti više nego prethodnih godina?

Sportisti koji se popnu na pobedničko postolje na Zimskim olimpijskim igrama u Italiji ovog meseca dobiće najskuplje medalje u istoriji Igara, zahvaljujući rekordnim cenama plemenitih metala, piše CNN.

Više od 700 zlatnih, srebrnih i bronzanih medalja biće dodeljeno najboljim svetskim sportistima u disciplinama od skijanja i hokeja na ledu do umetničkog klizanja i karlinga.

I dok je sentimentalna vrednost neprocenjiva, u čistom novčanom smislu, te medalje sada vrede više nego ikada. Od Olimpijskih igara u Parizu u julu 2024, cene zlata i srebra su skočile oko 107 odsto odnosno 200 odsto, prema podacima FactSet-a.

Takvi impresivni skokovi znače da zlatne medalje, samo prema ceni metala, sada vrede oko 2.300 dolara, više nego dvostruko od vrednosti na Igrama u Parizu.

Srebrne medalje za drugo mesto vrede skoro 1.400 dolara, tri puta više nego pre dve godine.

Vrednije od svoje težine u zlatu

Pobednici na Zimskim olimpijskim igrama će dobiti medalje izrađene od recikliranog metala u Italijanskoj državnoj kovnici i Poligrafskom institutu. Ali, nije sve što sija zlato.

U zlatnoj medalji, samo šest grama od ukupno 506 je čisto zlato, a ostalo je srebro.

Bronzane medalje su od bakra i teže 420 grama, što znači da vrede oko 5,60 dolara po komadu, prema podacima organizatora.

Olimpijske zlatne medalje nisu pravljene od čistog zlata od Olimpijade 1912. u Stokholmu u Švedskoj, prema podacima londonske aukcijske kuće Boldvins.

Vrednost tih medalja, koje su tada težile samo 26 grama, bila bi manja od 20 dolara po tadašnjoj ceni zlata. Preračunato po američkoj inflaciji, to bi danas bilo oko 530 dolara.

Kao kolekcionarski predmeti, olimpijske medalje mogu se prodati za daleko više od svoje novčane vrednosti, rekao je Dominik Čorni, šef odeljenja za antičke novčiće u Boldvinsu.

Godine 2015, Baldwin’s je prodao zlatnu medalju sa Olimpijade 1912. u Stokholmu za 26.000 dolara.

Sledeće godine, aukcionari su prodali bronzanu medalju učesnika sa Olimpijade 1920. u Antverpenu za 875 dolara.

Ta medalja nije imala „sušštinsku vrednost“, ali je bila cenjena jer je povezana sa najpoznatijim sportskim događajem na svetu, dodao je Čorni.

Većina olimpijskih medalja nikada neće biti na prodaju.

„Relativno malo olimpijaca prodaje svoje medalje, jer im mnogo znače“, rekao je on.

Uprkos velikim oscilacijama u poslednjih nekoliko dana, cene zlata i srebra mogu dodatno podići finansijsku vrednost olimpijskih medalja. Potražnja za plemenitim metalima verovatno će ostati jaka zbog geopolitičke nesigurnosti i rastućeg državnog duga, rekao je Ole Hansen, šef strategije za robne proizvode u Saxo Bank-u.

„Mogu da zamislim da će zlatne i srebrne medalje za naredne Letnje olimpijske igre 2028. biti još skuplje nego što su sada za Zimske igre“, dodao je Hansen.

Sve veća potražnja za plemenitim metalima: Zlato „najjače sija u najmračnijim vremenima“