Olimpijske igre u Milanu: Zašto nove medalje od zlata i srebra pucaju, koliko koštaju karte i najvažniji trenuci do sada

Iako su mediji preneli prošle nedelje da će ovogodišnje olimpijske medalje koje se prave od zlata, srebra i bronze, biti najskuplje u istoriji, zbog naraslih cena metala, njihov kvalitet je, ipak, reklo bi se „slabiji“, pošto je već na samom početku Igara došlo do većeg broja oštećenih odličja. Nešto slično se desilo i u Parizu 2024. godine na Letnjim olimpijskim igrama, a organizatori su rekli da će sve oštećene medalje biti zamenjene.

Organizatori Milano-Kortina 2026. kažu da „pažljivo ispituju“ zašto se olimpijske medalje lome nakon što je nekoliko sportista imalo problema sa svojima, prenosi BBC Sport.

Portparol Olimpijskog i Paraolimpijskog komiteta Sjedinjenih Država rekao je za da čekaju da organizatori reše problem. Još nije potvrđeno da li će sportisti dobiti zamenske medalje. Ovo nije prvi put da se dovodi u pitanje kvalitet medalja dodeljenih na Olimpijskim igrama. Od februara 2025. godine, podneto je ukupno 220 zahteva za zamenu medalja osvojenih na Olimpijskim igrama u Parizu zbog habanja – otprilike četiri odsto dodeljenih.

Takmičarka u skijaškim skokovima, Jasmin Harper, koja je osvojila prvu medalju reprezentacije Velike Britanije na Igrama 2024. godine, bila je među sportistima koji su primetili da njena medalja pokazuje znake „tamnjenja“.

Uspesi i padovi sportista

Foto: Andy Miah

Neverovatan nastup američkog klizača Ilje Maljinina, koji je napravio salto unazad tokom pojedinačnog nastupa u timskoj konkurenciji na Zimskim olimpijskim igrama, doprineo je zlatnoj medalji reprezentacije SAD. Maljinin je spektakularnim akrobacijama na ledu oduševio i najboljeg tenisera svih vremena Novaka Đokovića, koji je u neverici posmatrao šta radi američki klizač, prenosi BBC Srbija. Amerikanac, čiji su roditelji olimpijski klizači Tatjana Maljinjina i Roman Skornjakov, glavni je favorit za titulu u pojedinačnoj muškoj konkurenciji u Italiji. Aktuelnom svetskom šampionu ovo su prve Olimpijske igre, nakon što je kontroverzno izostavljen iz američkog tima za ZOI u Pekingu.

Austrijski snouborder Benjamin Karl priredio je jednu od najnezaboravnijih proslava na Zimskim olimpijskim igrama u Italiji, nakon što je osvojio zlato u paralelnom veleslalomu za muškarce. Nekoliko trenutaka pošto je pobedio, 40-godišnji veteran, otac dvoje dece, skinuo je jaknu i više slojeva opreme uprkos niskoj temperaturi. U naletu adrenalina, mahao je rukama i urlao, a u jednom trenutku je čak legao go na sneg. Možda je drugima bilo hladno, ne i njemu. Jer ponovo je osvojio zlato i postao prvi snouborder koji je osvojio četiri olimpijske medalje.

Što se tiče samih sportista, odluka Lindzi Von da startuje u olimpijskom spustu posle povrede nametnula je nekoliko pitanja. Ko odlučuje kada je povređena takmičarka sposobna da se takmiči i kakvu poruku taj izbor šalje, može delovati kao jednostavno pitanje. Ipak, mnogo je komplikovanije od onoga što vidimo na prvi pogled piše Rojters.

Četrdesetjednogodišnja Amerikanka je startovala trku u Kortini uprkos tome što je povredila levo koleno nedelju dana ranije. Sa protezom na kolenu, postavila je treće najbrže vreme na treningu u subotu, ali je u nedelju doživela stravičan pad i helikopterom je prebačena u bolnicu na operaciju preloma noge.

Von je bila odlučna da startuje u trci, iako ove vrste povreda ostavljaju trajne promene kod sportista, naročito posle ponovljenih operacija. Za sada, odgovornost prvenstveno leži na nacionalnim federacijama, a ne na međunarodnom upravnom telu. Norveška nacionalna federacija na primer nije dozvolila svojoj takmičarki posle povrede da izađe na stazu. Sportisti su podeljeni kako bi delovali da su se našli u ovakvom slučaju, dok jedni sve svode na indivudulanu procenu i odgovornost, drugi su stava da zdravlje ne sme biti ispred sporta.

Karte i prodaja

Foto: Eric Salard, Flickr

Oko 1,5 miliona karata je stavljeno u prodaju za Olimpijske igre u Milanu u Kortini i naredne Paraolimpijske igre, saopštili su organizatori, a više od milion je prodato do januara.

Cene karata počinju od 30 evra (36 dolara) za prosečna mesta, i dok se cene razlikuju u zavisnosti od kategorije, sporta i sesije, organizatori Igara su rekli da više od polovine karata košta manje od 100 evra (119 dolara).

Sredinom januara, organizatori su takođe uveli promociju za navijače do 26 godina starosti da kupe dve karte za ceremoniju otvaranja po ceni jedne. Ponuda se odnosi na karte kategorije D – najjeftinije dostupne.

Prema cenovniku olimpijskih karata, najskuplja mesta su za ceremoniju zatvaranja u Verona areni, koja koštaju 2.900 evra (oko 3.500 dolara). Najskuplji sportski događaj je finale muškog hokeja, za koje su karte prodavane za čak 450 do 1.400 evra (520 do 1.600 dolara).

Kako mediji izveštavaju, najbrže su prodate najjeftinije karte, dok skupljih još ima u ponudi.

Zašto će olimpijske medalje ove godine vredeti više nego prethodnih godina?