Oznaku „strogo poverljivo“ na „Beograd pametan grad“ stavila – Vlada Srbije; Šabić: zahtev Nove ekonomije odbijen nezakonito

Grad Beograd troši desetine miliona evra na aktivnosti u okviru projekta „Beograd pametan grad“, ali ne otkriva kome taj novac odlazi. Iz gradske uprave su za Novu ekonomiju otkrili da je oznaku tajnosti „strogo poverljivo“ na ovaj projekat stavila Vlada Srbije.

Nova ekonomija tražila je putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja podatke o trošenju novca na različite aktivnosti u okviru projekta „Beograd pametan grad“.

Kako smo ranije pisali, jednim tajnim dokumentom gradska uprava je za taj projekat namenila skoro 75 miliona evra, a posao dala firmama koje se dovode u vezu sa Srpskom naprednom strankom.

Međutim, gradske institucije odbijaju zahteve za podatke o trošenju u ovom projektu.

Tako je gradska uprava odbila zahtev za podatke o trošenju novca na projekat „BPG – Razvoj smart transport menadžmenta“.

„Radi se o informacijama koje su, na osnovu odluke Vlade Srbije, određene stepenom tajnosti ‘strogo poverljivo’, te je celokupan postupak u okviru koga su predmetne informacije nastale vođen pod oznakom ‘strogo poverljivo'“, navodi se u odgovoru gradske uprave kojim je odbijen zahtev Nove ekonomije.

Advokat Rodoljub Šabić kaže da je rešenje kojim se odbija zahtev Nove ekonomije „očigledno nezakonito“, a da je u vezi sa odlukom Vlade na koju se pozivaju „praktično sve nejasno“.

„Osim nepoznate sadržine, nije jasno ni da li ta odluka Vlade uopšte postoji, ne navodi se ni kad je doneta, na kojoj sednici, ni pod kojim brojem“, kaže Šabić za Novu ekonomiju.

„Ako već tvrde da se zahtev odnosi na uvid, odnosno dobijanje kopije dokumenta koji sadrži informaciju koja predstavlja tajni podatak određen od strane drugog organa vlasti, bili su dužni, po izričitoj odredbi zakona, da u roku od osam dana od dana prijema, zahtev dostave organu vlasti koji je odredio tajnost, dakle Vladi, na postupanje po zahtevu i da vas o tome obaveste. Propuštanje navedenog je takođe ozbiljna povreda zakona i vašeg prava“, dodao je Šabić.

Tačno je da zakon predviđa mogućnost da se uskrati pristup podacima koji se čuvaju kao tajna, međutim, da bi uskraćivanje bilo opravdano i zakonito, nije dovoljan samo formalni uslov, objašnjava Šabić, koji je u dva mandata bio Poverenik za informacije od javnog značaja.

„Nije dovoljno da je dokument klasifikovan kao ‘tajna’ čak i po potpuno besprekornoj proceduri po Zakonu o tajnosti podataka. Nužan je i materijalni, suštinski uslov, predviđen upravo istom odredbom zakona – ‘da bi zbog njegovog odavanja mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom’. Organ nije na bilo kakav način ukazao kakvu to štetu bi mogao prouzrokovati pristup makar i samo delu traženih informacija, a ako odbija zahtev dužan je da to uradi“, govori on.

U odgovoru gradske uprave Beograda takođe se navodi da „interes javnosti da zna pretpostavlja da javnost kao takva, neka šira društvena zajednica ili veći broj ljudi, ima interes da određene informacije budu javno dostupne, odnosno objavljene“.

„Na osnovu navedenog, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za dostavljanje predmetnih dokumenata i informacija“, navodi se u odgovoru.

Deo odgovora o „interesu javnosti“ Rodoljub Šabić naziva „lamentiranjem“ i podseća da Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja izričito navodi da se pretpostavlja da opravdani interes javnosti postoji uvek.

„Ta je pretpostavka po zakonu neoboriva u vezi sa informacijama koje se odnose na ugrožavanje, odnosno zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine. A i kad se radi o drugim informacijama smatra se da opravdani interes javnosti da zna takođe postoji, osim ako organ vlasti dokaže suprotno. U vašem slučaju očito je da ne samo da nije dokazao suprotno nego nije to ni pokušao“, navodi Šabić.

Nova ekonomija tražila je informacije o tome koje su aktivnosti sprovedene u okviru programske aktivnosti/projekta BPG – Razvoj smart transport menadžmenta u 2025. godini, nazive i referentne brojeve javnih nabavki, ako su sprovođene, kao i kopije ugovora, sporazuma ili drugih dokumenata iz kojih se vidi koji su radovi, usluge ili dobra nabavljani radi sprovođenja projekta, od koga i po kojoj ceni.

Inače, prema Zakonu tajnost podataka mogu da odrede predsednik Narodne skupštine, predsednik Republike, predsednik Vlade ili rukovodilac organa javne vlasti.

Takođe, tajnost može odrediti „izabrani, postavljeni ili imenovani funkcioner organa javne vlasti koji je za određivanje tajnih podataka ovlašćen zakonom, odnosno propisom donesenim na osnovu zakona, ili ga je za to pismeno ovlastio rukovodilac organa javne vlasti“, kao i „lice zaposleno u organu javne vlasti koje je za to pismeno ovlastio rukovodilac tog organa“.

Prema zakonu, kao tajni podatak može se odrediti „podatak od interesa za Republiku Srbiju čijim bi otkrivanjem neovlašćenom licu nastala šteta, ako je potreba zaštite interesa Republike Srbije pretežnija od interesa za slobodan pristup informacijama od javnog značaja“.

Pod ovim se naročito misli na podatke koji se odnose na „nacionalnu bezbednost, javnu bezbednost, odnosno odbrambene, spoljnopolitičke, bezbednosne i obaveštajne poslove organa javne vlasti, kao i odnose Republike Srbije sa drugim državama, međunarodnim organizacijama i drugim međunarodnim subjektima“.