I gumarska industrija trpi zbog ukidanja podsticaja reciklerima: Traže hitno rešenje, otpad se ubrzano gomila

Udruženje za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije (PKS) zatražilo je od Vlade Srbije i Ministarstva zaštite životne sredine hitno rešavanje problema sa kojima se suočavaju proizvođači gume nakon usvajanja Uredbe o prestanku važenja Uredbe o visini i uslovima za dodelu podsticajnih sredstava koja se dodeljuju operaterima posebnih tokova otpada (reciklerima).

U dopisu u koji je portal N1 imao uvid, a koji potpisuje predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, navodi se da će realizacija ove Uredbe bez hitnog tranzicionog rešenja dovesti do ozbiljnih ekonomskih, ekoloških, finansijskih i socijalnih posledica.

Kao moguće posledice ističu kolaps sistema upravljanja posebnim tokovima otpada, koji će se u lančanoj reakciji direktno preneti na proizvođače i uvoznike, distributere i trgovce, ali i na lokalne samouprave, kao i pojačan rizik od nekontrolisanog odlaganja, izvoza ili ilegalnih tokova otpada, sa ozbiljnim posledicama po životnu sredinu, zdravlje ljudi i reputaciju Srbije u procesu evropskih integracija.

Poseban problem pneumatika

U PKS dodaju i da preduzeća koja se bave reciklažom, sakupljanjem i tretmanom otpada više nisu u mogućnosti da preuzimaju otpadne gume iz proizvodnje, niti iz trgovine gumama, servisa i od vulkanizera zato što više nije moguće obezbediti finansijsku održivost sistema.

Najveća nacionalna asocijacija hemijske industrije Srbije upozorila je da su kompanije koje se bave proizvodnjom prodajom pneumatika i proizvoda od gume već suočene sa nagomilavanjem otpadne gume u krugu fabrika, u količinama od sedam do 15 tona dnevno po fabrici, te da su u periodu od godinu dana očekuje nagomilavanje oko 20.000 tona tog otpada.

Među ostalim konsekvencama navode i ugrožavanje investicione sigurnosti, jer se postojećim i potencijalnim investitorima, kako ocenjuju, šalje poruka o regulatornoj nepredvidivosti, kao i moguć gubitak radnih mesta, posebno u segmentima zelene ekonomije.

Posledice bi mogle biti i gubitak hiljada radnih mesta

Na to su ranije upozorili i oni koji posluju u reciklažnoj industriji, navodeći da ceo sistem direktno zapošljava oko 15.000 radnika i indirektno još 13.000, te da bi, ukoliko se problem hitno ne reši, operateri posebnih tokova otpada mogli trajno da zatvore svoje pogone.

U firmama koje posluju u reciklažnoj industriji od početka 2026. godine već su deo zaposlenih sveli na minimalac, a deo poslali na prinudne odmore.

Takođe su istakli da bi mogao da bude ugrožen rad i dobrog dela industrije, a osim proizvođača pneumatika, to su, kako su rekli, i proizvođači električnih i elektronskih proizvoda, uvoznika i trgovaca ovim proizvodima, vulkanizera, auto-servisa, servisa bele tehnike, trgovinskih lanaca.

Uredba o prestanku važenja Uredbe o visini i uslovima za dodelu podsticajnih sredstava koja se dodeljuju operaterima posebnih tokova otpada stupila je na snagu 1. januara 2026. godine, čime je prestalo finansiranje tretmana otpada.

Recikleri ne dobijaju podsticaje, ali država uredno naplaćuje taksu

Udruženje za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala PKS u dopisu resornom ministarstvu i Vladi Srbije kaže da je Uredba dovela do prekida isplate podsticaja, ali ne i do prekida naplate naknada za stavljanje na tržište proizvoda koji posle upotrebe postaju otpad.

Godišnje na ime ove naknade, kompanije koje proizvode i stavljaju na tržište pneumatike, u budžet Srbije uplaćuju približno devet miliona evra.

Ova naknada se uplaćuje da bi proizvod, koji posle upotrebe postaje poseban tok otpada, mogao da se zbrine i da bi sistem sakupljanja, transporta i reciklaže mogao da se finansira i funkcioniše.

Naglašavaju da je tokom prošle godine iz budžeta Srbij za podsticaje za ponovnu upotrebu za svakih pet posebnih tokova otpada, ne samo za otpadne gume, izdvojeno 3,5 milijarde dinara, od toga je isplaćeno samo 1,3 milijadi dinara, kao i da je u 2026. godini za podsticaje planirano 2,8 milijardi dinara.

Jedan odsto celokupne svetske proizvodnje pneumatika u Srbiji

U Srbiji se proizvodnjom gume i proizvoda od gume bavi 409 preduzeća, a proizvodnju imaju brojne svetske kompanije kao što su francuski Michelin, japanski Toyo Tires, švedski Trelleborg, koji je postao vlasništvo japanske kompanije YOKOHAMA, američki Goodyear Tires, kineski Ling Long i nemački Continental.

Iz Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala PKS napominju da je jedan posto celokupne svetske proizvodnje pneumatika u Srbiji, kao i da je sektor proizvodnje gume izvozno orijentisan (svako drugo preduzeće je izvozno orijentisano) i jedan od retkih sektora koji ima suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni čak i sa sirovinskom uvoznom zavisnošću.

Prema njihovim podacima, izvoz ovog sektora godišnje je oko 1,5 milijardi evra, dok je uvoz 700 miliona, što znači da je suficit oko 800 miliona evra. Takođe navode da je priliv stranih direktnih investicija u ovaj sektor značajan i da je u prva dva kvartala 2025. godine iznosio je 184 miliona evra.

Tužilaštvo u Zrenjaninu: Ispitujemo prijavu o trgovini ljudima i kršenju prava radnika iz Bangladeša