Vođe profitiraju, podanici gube

Ušli smo u poslednju godinu pred specijalizovanu međunarodnu izložbu „Expo 2027 Belgrade“. Ova godina, po svemu sudeći, postaje značajna – radovi u samom kompleksu su uveliko u toku, ali i oni koji se tiču pristupa kompleksu. Nadvožnjak za prugu je postavljen kao i dalekovodi za struju, a zgrade u kojima će učesnici boraviti su svakim danom sve više i više.

Krajem januara ove godine i sam ministar finansija je posetio gradilište, tačnije kompleks budućeg stadiona i najavio kako će „ova lepotica izgledati“. Samo dan pre toga, ministar se obratio i maskotama izložbe Rastku i Milici, rekavši im da će oni biti simbol ne samo tog događaja već i napretka i uspeha Srbije u godinama i decenijama koje dolaze.

A u Surčinu se gradi i gradi. Slogan „Igra(j) za čovečanstvo – Sport i muzika za sve“, sudeći prema potrošenom novcu, polako se pretvara u „Igre bez granica“.

U izvršenju budžeta za 2025. godinu pored stavke za projektovanje i izgradnju objekata u zonama B i E u cilju realizacije Međunarodne specijalizovane izložbe Expo Belgrade 2027, sa pratećim sadržajima na teritoriji opštine Surčin u Beogradu, stoji da je stavka sto odsto izvršena, odnosno da je za nju u toku prošle godine dato 190,04 miliona evra.

U projekat je za dve godine, putem nabavki koje su raspisala preduzeća osnovana isključivo za ove potrebe, dato blizu 300 miliona evra bez PDV-a.

Samo u 2024. godini dato je 250.446.913 evra, dok je u 2025. godini taj iznos bio znatno manji – 46.801.936 evra, pokazuju podaci do kojih je došla Nova ekonomija.

UPITNA ISPLATIVOST

Iako deo javnosti nije oduševljen projektom, stručnjaci kažu da je sada kasno za njegovo odlaganje i prekidanje. Dovoljno novca smo potrošili, smatra ekonomista Milojko Arsić, da bismo sada sve prekinuli, a, kako dodaje, samo odustajanje od izložbe ne bi bilo dobro ni za reputaciju zemlje.

„Bez obzira na to kakva je vlast, da li je dobra ili loša, ona je preuzela jednu međunarodnu obavezu i tu obavezu mora da ispoštuje, čak i da dođe do promene vlasti u međuvremenu. Prosto je važno da se kredibilnost neke države u međunarodnim odnosima održava“, ističe Arsić za Novu ekonomiju.

On smatra da je do sada uloženo dosta novca u projekat, potpisani su mnogi međunarodni ugovori, ali i međudržavni, pa tako nema ni ekonomskog opravdanja za odlaganje i odustajanje od izložbe.

Zarad projekta Ekspo trpeli su mnogi drugi projekti. Srbiji nedostaju ulaganja u komunalnu delatnost koja je, kako kaže on, važna za zdravlje ljudi i životnu sredinu.

„To podrazumeva rehabilitaciju vodovoda od kojih su mnogi u vrlo lošem stanju. Zatim, to podrazumeva i izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih komunalnih i industrijskih voda, izgradnju postrojenja za skladištenje i prečišćavanje komunalnog otpada. Tu je i ulaganje u smanjenje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. To su sve stvari koje bi sa stanovišta blagostanja ljudi bile prioritetne“, kaže on.

Dodaje i da je projekat verovatno dugoročno neisplativ.

„U kratkom roku on bi možda imao pozitivan efekat, ali je to neizvesno, dok bi drugi projekti imali dugoročno pozitivne efekte“, istakao je on.

Ekonomista dodaje i da nije sigurno šta će biti sa objektima kada se tromesečna izložba završi, koliko će se oni koristiti jer znatno prevazilaze potrebe sajamske industrije u Beogradu.

Arsić ne očekuje da će ova godina pred izložbu biti napetija u ekonomskom smislu za građane od prethodnih.

Kako kaže, za sada se to nije dogodilo jer su penzije povećane značajno u ovoj godini, a umereno i plate zaposlenih u javnom sektoru. Međutim, ističe da je moguće da će neke druge investicije biti usporene ili odložene da bi se obezbedila realizacija Ekspa, a da se, istovremeno, ne prekrši dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom u vezi sa visinom fiskalnog deficita.

„Stvari će se zakomplikovati ako bi privreda stagnirala u ovoj godini. Ako ne bi bilo rasta, onda bi to uticalo da fiskalni deficit bude veći i teško bi bilo u taj fiskalni deficit uklopiti i povećanje penzija i ulaganje u Ekspo i druge infrastrukturne projekte“, kaže on.

Ekspo će doneti neke koristi, ali će i tokom same izložbe biti troškova, a ona neće generisati značajna sredstva za vraćanje dugova koji su nastali zarad izgradnje kompleksa, smatra Arsić.

ROKOVI ISPOŠTOVANI – KAŽU IZ EXPO 2027

A radovi na kompleksu Ekspa 2027 u Surčinu odvijaju se „planiranom dinamikom i u skladu sa utvrđenim rokovima, a cilj je da svi ključni objekti i infrastruktura budu završeni pre početka specijalizovane izložbe 2027. godine“, navode iz preduzeća „Expo 2027“ na pitanje Nove ekonomije koji procenat radova je do sada izvršen u kompleksu u Surčinu.

„U takvim okolnostima, napredak projekta ne može se realno sagledati kroz jedan jedini procenat ili pojednostavljeni pokazatelj. Reč je o višefaznoj izgradnji u kojoj se različiti segmenti razvijaju paralelno, a finansijska realizacija prati fizičke radove na terenu. Do sada su završeni ili su u poodmakloj fazi ključni infrastrukturni zahvati, koji predstavljaju osnovu za dalju izgradnju celog kompleksa“, dodaju.

Kada je reč o rokovima, iz preduzeća osnovanog za potrebe izložbe dodaju da će svi objekti i sistemi neophodni za održavanje Ekspa 2027 biti završeni na vreme.

„To uključuje paviljone za međunarodne učesnike, Nacionalni paviljon, smeštajne kapacitete za učesnike, kao i kompletnu komunalnu, energetsku i saobraćajnu infrastrukturu. Beograd će 2027. godine biti spreman da ugosti ovu globalnu manifestaciju, a nakon njenog završetka kompleks će ostati kao trajni resurs za sajamske, kongresne i sportske događaje“, ističu.

Kako kažu, najzahtevniji deo projekta, u vremenskom smislu, odnosi se na fazu pripreme i izgradnje osnovne infrastrukture.

Do sada su, dodaju, priprema terena, stabilizacija podloge i izgradnja linijske infrastrukture koja povezuje celu zonu predstavljali najobimniji deo posla. To podrazumeva nasipanje terena, izgradnju oko 12 kilometara saobraćajnica sa po dve trake u svakom smeru, kao i kompletnu mrežu nadzemnih i podzemnih instalacija: kanalizaciju, vodovod, gasovod, elektroenergetske i telekomunikacione sisteme, merno-regulacione stanice, energetske objekte i prateću komunalnu infrastrukturu.

Tako se u finansijskom smislu najznačajnija ulaganja odnose upravo na izgradnju infrastrukture i „objekata visoke tehničke opremljenosti“.

Iz preduzeća navode da sva ova ulaganja ne služe isključivo potrebama Ekspa 2027, „već stvaraju dugoročnu razvojnu osnovu za buduću namenu prostora i njegovu integraciju u širi urbani i privredni sistem Beograda“.

PRERASPODELA MOĆI I BOGATSTVA

Nasleđe, kako iz Međunarodnog biroa za izložbe zovu objekte koji ostaju nakon tromesečnog događaja, u Srbiji grade javnosti ali i vlasti poznate firme.

U izveštaju o izvršenju budžeta, zaključno sa decembrom 2025. godine, nalaze se stavke koje ipak pokazuju koliko je do sada novca dato za kapitalne projekte među kojima je i Ekspo 2027. Tu se nalaze i sami procenti izvršenja, ali i novčana vrednost projekata – u dinar.

Tako se u izveštaju navodi da je upravo za zgrade i građevinske objekte u okviru Ekspa 2027 u celoj prošloj godini planirano 440,4 miliona evra, dok je za te namene potrošeno 372,08 miliona evra.

Da bi se uopšte ušlo u analizu troškova i koristi ovakvog projekta, ekonomista Ognjen Radonjić ističe da se iz vida ne sme izgubiti to na koji način vlast koristi velike infrastrukturne zahvate za preraspodelu moći i bogatstva.

„Ekspo projekat je koncentrisani izraz načina na koji kriminogena vlast u Srbiji koristi velike infrastrukturne zahvate za produbljivanje ekonomske zavisnosti, institucionalnu eroziju i klijentelističke preraspodele moći i bogatstva. Dakle, u pitanju je ekstraktivni projekat, što znači da se formalno investira u razvoj, a suštinski se javni resursi izvlače iz zajedničke sfere i usmeravaju ka uskom krugu politički povezanih aktera“, navodi on u razgovoru za Novu ekonomiju.

O tome da li je ovakav projekat dobra prilika za Srbiju, Radonjić navodi da Ekspo vidi samo kao „pljačku javnih resursa“.

„Prioritet u zemlji čije stanovništvo nezaustavljivo opada i čiji je javni dug na nivou od oko 40 milijardi evra mora biti kreacija novog znanja i inovacije, a toga nema bez značajnih i funkcionalnih investicija u zdravstvo, obrazovanje, nauku i kulturu. Opet, kod nas je sasvim suprotno. Ključni pobrojani stubovi razvoja se razvaljuju kako bi se održala koncentrisana moć u cilju dalje pljačke javnih resursa, od kojih je Ekspo samo jedan od provodnika“, dodaje on.

RAZARANJE PRAVNOG PORETKA

Dobrih strana projekta, ocenjuje profesor Radonjić, nema. Ovaj projekat, prema njegovom mišljenju je samo sredstvo otimanja javnih resursa radi ličnog bogaćenja, a da bi se taj cilj ostvario razara se pravni poredak zemlje, što ima „dugoročno nesagledive negativne posledice“.

Dodaje i da korišćenje posebnih zakona i vanrednih pravnih režima, kojima se suspenduju standardne procedure javnih nabavki, urbanističkog planiranja, zaštite životne sredine, kao i javnog interesa, pokazuje da je projekat osmišljen kao instrument zaobilaženja pravila, a ne kao razvojni poduhvat unutar postojećih normi.

„Time se ne uništava samo pravna simetrija između države i građana, već se šalje jasna poruka da pravo važi uslovno, dok politička volja režima predstavlja stvarni izvor normativnosti“, kaže on.

To, kako tvrdi, za ekonomiju ima dalekosežne posledice.

„Na primer,  preduzetnici, investitori i građani više ne mogu racionalno da planiraju jer su pravila igre arbitrarna i zavise od trenutnih političkih prioriteta. To povećava neizvesnost, premiju rizika i, u krajnjoj liniji, cenu kapitala za čitavo društvo“, kaže Radonjić.

U narednom periodu će, prema njegovim rečima, fiskalna politika zemlje biti vođena logikom održavanja spoljnog utiska stabilnosti, ali tako da se realni teret Ekspa i pratećih projekata sve više prebacuje na građane, samo ne nužno kroz direktno podizanje stopa poreza, već kroz kombinaciju zaduživanja, skrivenih zahvatanja i rezanja drugih rashoda.

„Ovo je igra u kojoj vođe profitiraju, a podanici gube. Politički profit je koncentrisan i vremenski blizak, ekonomski trošak je difuzan, odložen i na teretu je građana, a fiskalna politika se koristi kao instrument prikrivanja realne cene spektakla“, ocenjuje Radonjić.