Janjušević: Srbiju u radu na usklađivanju zakona sa EU očekuje ozbiljan rad

Srbiju u radu na usklađivanju zakona sa Evropskom unijom u oblasti finansijskih usluga očekuje ozbiljan rad, a ljudski kapaciteti su nam vrlo ograničeni.

To je na brifingu za novinare o Poglavlju 9 (Finansijske usluge) u EU info centru u Beogradu izjavio vršilac dužnosti pomoćnika Ministra finansija Aleksandar Janjušević.

Poglavlje 9 u pregovaračkom procesu Srbije sa EU obuhvata bankarstvo, osiguranje, dobrovoljne penzijske fondove, tržište kapitala i infrastrukturu finansijskih tržišta.

Janjušević je kazao da bi to poglavlje trebalo da bude otvoreno u prvoj polovini ove godine i istakao da nam predstoji veliki posao jer će, između ostalog, biti potrebno menjati dva zakona i usvojiti jedan nov.

Kada je reč o izmenama, one se odnose na Zakon o tržištu kapitala, koji je menjan 2016. godine kako bi se sprečile zloupotrebe u smislu porekla kapitala, ali su neophodne i nove izmene za koje je krajnji rok druga polovina 2021. godine.

„Mi pokušavamo da to bude i ranije, da se Zakon izmeni tokom sledeće godine. Svetska banka je počela nezavisnu studiju o tržištu kapitala kako bi se video presek stanja i šta je to što bi moglo nama da pomogne u pravljenju strategije za taj sektor”, izjavio je Janjušević.

Takođe, kako je naveo, plan je i da izmene Zakona o investicionim fondovima, kao i Predlog zakona o alternativnim investicionim fondovima budu u proceduri usvajanja do kraja ove godine.

Nacrt zakona još nije formulisan, formirana je radna grupa, kazao je Janjušević i dodao da nije moguće prepisati tuđa rešenja po sistemu copy-paste, jer Srbija ima svoje specifičnosti a potrebno je videte i kakvi će poreski efekti biti pri donošenju novih rešenja.

Janjušević se požalio i da Ministarstvo nema mogućnosti da obezbedi da se angažuje malo više ljudi na tim normativnom poslovima.

„Do skoro smo imali situaciju da se dva državna službenika bave normativom u oblasti tržišta kapitala. Sada ih ima tri, a trebalo bi nam pet do deset ljudi da nismo pod stresom svaki put kada je neko na bolovanju ili odmoru”, naveo je v.d. pomoćnika ministra finansija.

On je istakao da je u tom smislu velika pomoć angažovanje Pjera Mateka, stručnjaka projekta Pravna podrška pregovorima sa EU, kao i stručnjaka Svetske banke.

Matek je na istom brifingu kazao da je cilj usklađivanja Srbije sa regulativom EU kada je u pitanju Poglavlje 9, stvaranje finansijske stabilnosti, zaštita potrošača i pridruživanje jedinstvenom evropskom finansijskom tržištu.

Matek, koji ima 20 godina dugu karijeru u oblasti bankarstva i tržišta kapitala, sticanu u Hrvatskoj, kazao je da je prilikom ulaska Hrvatske u EU bila velika bojazan da će doći strani igrači i da će preoteti posao lokalnim brokerima.

To se, međutim, kako je objasnio, nije pokazalo ispravnim jer je iako je 2.000 brokerskih kuća registrovano i nalaze se u registru Zagrebačke berze, niti jedna od njih nije aktivna.

Velika novost koju donosi legislativa EU je i stroga kontrola bankarskih i svih drugih finansijskih proizvoda pa se pre njihovog uvođenja mora detaljno obrazložiti kome je on namenjen, koje rizike nosi, ali i kome nije namenjen.

„Tako ako kreirate neki visoko volatilan, rizičan proizvod, nećete ga prodavati bakici od 80 godina i u to staviti celu njenu ušteđevinu”, objasnio je Matek.