Bura u Hrvatskoj zbog najavljene reforme penzijskog sistema

Bura u Hrvatskoj zbog najavljene reforme penzijskog sistema koja predviđa produžetak radnog veka na čak 67 godina, ne jenjava.

„Vrlo je neobično da aktuelni ministar rada i penzijskog sistema Marko Pavić vrlo prkosno već mesecima na životu održava morbidnu ideju da svima nama budućim penzionerima skreše penzije za strašnih 27 odsto. Moram reći da mi je to jedan od dokaza da nešto suštinski nije u redu s Lepom našom”, navodi u komentaru Jutarnji list.

„Zamislite kad bi, recimo, neko Nemcima saopštio da im planira uzeti trećinu budućih penzija? S visokom sigurnošću možemo proceniti kako bi mu rok političkog trajanja bio sveden na dane, možda samo na sate. Građani i politički protivnici takvog bi ministarskog hohštaplera ekspresno smestili u ropotarnicu loših ideja. Pa logično. Čemu uopšte svi ti ministri ako dugoročne planove temelje na ideji dramatičnog rezanja penzija? Kakva je to zemlja u kojoj se kuje plan dugoročne fiskalne konsolidacije izgrađen na međugeneracijskoj diskriminaciji nas budućih penzionera?”, pita se autor.

„S obzirom na to da resorni ministar i dalje ne odustaje od toga da penalizira sve štediše u drugom penzijskom stubu tako što će im ukinuti „dodatak od 27 odsto”, čime će u potpunosti razoriti smisao hrvatske penzijske reforme i goleme ukupne penzijske štednje hrvatskih građana, potpuno je validno postaviti pitanje čemu nam uopšte služi toliko slavljena država, pogotovo jer su se u modu vratile priče o „presudnoj” važnosti te iste, nipošto uspešne države”.

„Neki dan vrlo mi se svidela kolumna Scotta Sumnera o državi i tržištu, u kojoj je primetio kako je Singapore Airlines kompanija u većinskom vlasništvu singapurske države koja se u svojim poslovima ponaša kao da je privatna, dok je Alitalia privatna kompanija koja posluje kao da je talijanska socijalna ustanova. Uostalom, brojni su primeri u svetu u kojima kompanija u državnom vlasništvu osiguravaju jeftinije (konkurentnije) usluge nego one u privatnom, pa čak i u situacijama kad ih država ne štiti od konkurencije. Ako se setimo šta je sve hrvatska država trebala učiniti za Croatia Airlines, onda je dosta jasno zašto državno vlasništvo nije uspešno u Hrvatskoj”.

„Teško je reći zašto u tom hiperkonkurentnom Singapuru vlada može stvoriti superuspešan golemi nacionalni Temasek fond koji drži 37 odsto kapitalizacije singapurskog deoničkog tržišta, dok u jednoj Hrvatskoj nekakav novopečeni ministar Marko Pavić pokušava razbucati smisao penzijske štednje koja je lani dosegla impresivnih 92 milijarde kuna. Zamislite da se u Singapuru pojavi nekakvi Lee-Kuan Pavić s nekakvom nepravednom merom koja će ugroziti smisao postojanja Temaseka – fonda koji kontroliše bogatstvo teško 275 milijardi dolara ili 62 odsto singapurskog BDP-a. Vrlo je verovatno da bi neki nestašni singapurski L-K Pavić, s obzirom na to da Singapur baš i nije poznat po demokratskim standardima, brzo bio doslovno kažnjen sa 10 do 50 bukvalnih udaraca šibom po zabludelim prstima”, navodi se u komentaru.