Zbog sređivanja javnih finansija stopa nezaposlenosti rašće i u naredne dve godine.
Političari će nam poželeti srećnu Novu godinu i ovog decembra. Ako, po navici, obećaju punije novčanike, ekonomisti savetuju da im se ne veruje. Da bi, bar u proseku, u 2014. svima bilo bolje, prvo bi privredi moralo „da krene”, kako bi mogla više da zapošljava, piše „Politika“.
Veća zaposlenost povećava domaću tražnju, a ona povratno podstiče privredni rast. Dobro upućeni u težinu ekonomskih nevolja sa kojima se Srbija suočava ne predviđaju skori rast zaposlenosti.
Ni predstavnici vlasti ne obećavaju da će u doglednoj budućnosti biti više radnih mesta.
U svojim planovima, i to „po optimističkom scenariju”, sadašnja vlada očekuje da će, nakon sunovrata od 2008. godine, „ukupna zaposlenost u 2014. i 2015. godini usporiti pad”. To zapravo znači da će se broj nezaposlenih povećavati i u naredne dve godine.
Po rečima ministra privrede Saše Radulovića, sasvim je izvesno da će u preduzećima u restrukturiranju bez posla ostati oko 20.000 ljudi. U Fiskalnoj strategiji za naredne tri godine piše da se „blagi rast” broja zaposlenih – i to samo u privatnom sektoru – očekuje tek u 2016.
Država je odlučila da do kraja 2015. ne zapošljava nove radnike. Za nepoštovanje ove odluke u Zakonu o budžetskom sistemu predviđene su oštre kazne.
Da je nezaposlenost danas najveća muka građana Srbije, jasno se čita i iz tabela zvanične statistike. U novembru je posao tražilo 761.000 ljudi.
„U prvoj polovini ove godine na posao je čekalo oko 300.000 lica mlađih od 30 godina, a u delu stanovništva između 15 i 24 godine svaki drugi bio je bez posla. Stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji je 51,2 odsto, u Hrvatskoj 55,4, u BiH i Makedoniji 53 odsto“, kaže Mirjana Radović-Marković, saradnik Instituta ekonomskih nauka.
Stopa nezaposlenosti mladih je bivala sve veća posle septembra 2008. godine, kad je svetska ekonomska kriza i kod nas počela da uzima maha.
„Ukupno je bez posla, u periodu septembar 2008. – mart 2013, ostalo oko 457.000“, kaže Miladin Kovačević, saradnik časopisa „Makroekonomske analize i trendovi” beogradskog Ekonomskog instituta.
Stopa nezaposlenosti u tom periodu sa 14,4 popela se do 24,1 odsto. U sektoru privatne svojine ukupan broj zaposlenih smanjen je za oko 335.000. Najveći pad broja zaposlenih bio je kod poljoprivrednih gazdinstava i individualnih preduzetnika. Na kraju marta 2013. kod tih poslodavaca radilo je 350.000 ljudi manje nego u septembru 2008. godine.
Kriza je najviše pogodila takozvane individualne preduzetnike, odnosno vlasnike zanatskih i trgovinskih radnji, zbog čega je spisak zaposlenih kod preduzetnika u martu bio kraći čak za 200.000, a kod poljoprivrednika za oko 150.000 imena.
Kovačević naglašava da se navedeni podaci odnose na legalno i stalno zaposlene, odnosno formalno zaposlene, dok isključuje one koji rade povremeno ili u takozvanoj sivoj zoni. Svakako je jedan broj ranije formalno zaposlenih nastavio da radi, ali sada u sivoj zoni.
Zvanična statistika potvrđuje i široko rasprostranjeno uverenje da su teret krize – kako one „naše” s kraja devedesetih prošlog veka, uključujući i „tranzicione lomove”, tako i ove svetske – trpeli samo zaposleni u proizvodnji i kod privatnika. Srećnici u „državnoj službi” bili su zaštićeni. Tako je, po podacima zvanične statistike, u javnom sektoru u martu ove godine bilo više zaposlenih nego u septembru 2008.
„Ekstenzivno zapošljavanje u javnom sektoru podudaralo sa izbornim ciklusima, a najviše ga je bilo u 2011. i 2012. godini“, ukazuje Kovačević.
Šta se može očekivati u neposrednoj budućnosti?
„U Fiskalnoj strategiji predviđa se da će zbog sređivanja javnih finansija stopa nezaposlenosti rasti u naredne dve godine. U 2015. će dostići 24,6 procenata, da bi se u 2016. ponovo vratila na nivo iz 2013. od 24 odsto“, kaže Kovačević.
„Očigledno je da se računa sa posledicama strukturnih reformi, a pre svega u dovršavanju restrukturacije 173 preduzeća u društvenoj ili državnoj svojini i nekih javnih preduzeća. Ako se stopa nezaposlenosti povećava za 0,6 procentnih poena u 2014, može se računati sa gubitkom najviše do 20.000 radnih mesta u tim preduzećima, što deluje veoma optimistično“, ocenjuje on.
Na duži rok, smatra Kovačević, u uslovima ograničenja koja nameće javni dug, verovatnije je da će stopa nezaposlenosti ostati visoka i posle 2016. godine.
Sve veće godišnje rate za otplatu državnog duga – u 2013. rata je dostigla 5,6 milijardi evra, a u 2017. godini će premašiti devet milijardi evra – i minus u budžetu, koji će postepeno opadati, sprečavaju državu da više ulaže u izgradnju infrastrukture, što bi doprinelo ekonomskom rastu i većoj zaposlenosti.
Sređivanje državnih finansija samo je jedan od neophodnih uslova za rast privrede. Potrebne su reforme kojima će se rešiti problemi u preduzećima i bankama i unaprediti privredni ambijent.
Bez godišnjeg povećanja BDP-a od najmanje četiri odsto, kažu ekonomisti, ne može biti ni rasta zaposlenosti, kao najuverljivijeg dokaza da smo izašli „na zelenu granu”.
Postici se nece nista za majke ali zato svi koji budu u odboru (demografskom savetu) ce zarade mesecno po 100.000rsd naredne 4god.