Država smanjila akcize, ali je gorivo ipak poskupelo: „Ako se sukob nastavi, gorivo bi moglo da košta 240 dinara“

Vlada Srbije donela je odluku da privremeno smanji akcize na naftne derivate, kako bi sprečila drastičan rast cena goriva na benzinskim pumpama, koji bi mogao da usledi zbog skoka na svetskom tržištu usled rata na Bliskom istoku i blokade veoma značajnog Ormuskog moreuza. Uprkos tome, gorivo je na pumpama danas poskupelo. Ipak, stručnjake to ne čudi, a smatraju da će cene nastaviti da rastu, uprkos intervenciji države.

Vlada Srbije na jučerašnjoj sednici donela je odluku da smanji akcize na naftne derivate, privremeno, do 15. aprila. Akciza na olovni benzin tako će iznositi 61,24 dinara po litru, a na bezolovni 57,6 dinara. Takođe, akciza na gasna ulja iznosiće 59,23 dinara po litru, objavljeno je u Službenom glasniku.

Pre nego što je doneta ova odluka, akciza na olovni benzin iznosila je 76,55 dinara po litru, na bezolovni 72, a na gasna ulja 74,04 dinara po litru. Akcize su, dakle, smanjene za 20 odsto.

A danas su objavljene i nove cene goriva na pumpama, koje će važiti do narednog petka. Uprkos smanjenim akcizama – one su porasle. Tako će litar evrodizela u narednih nedelju dana koštati maksimalno 208 dinara za litar, dok će cena benzina evropremijum BMB biti 186 dinara.

Prošle nedelje, cena evrodizela iznosila je 203, a benzina 184 dinara po litru. Dakle, dizel je poskupeo za pet, a benzin za dva dinara.

Iako ove dve vesti možda deluju zbunjujuće, stručnjaci nisu iznenađeni.

Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže za Novu ekonomiju da su nove, više cene očekivane, imajući u vidu da su cene nafte na svetskom tržištu dramatično porasle.

“Da država nije reagovala, sigurno bi bio veći skok maloprodajnih cena. Ukupno sa prošlonedeljnim promenama, poskupljenje bi moglo da bude i 30 dinara, ali je, tokom dve nedelje, dizel poskupeo osam dinara”, kaže Marković.

Rezerve se i dalje ne troše

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je, gostujući na RTS-u, da Srbija ima rezerve nafte za naredna 93 dana. Ipak, Marković objašnjava da su cene, uprkos tome, porasle jer se rezerve i dalje ne troše.

“Rezerve se troše kada više nema goriva na tržištu. Mi smo, na primer, rezerve koristili u periodu kada Rafinerija u Pančevu nije radila. Rezerve koje imamo čuvaju se iz dva razloga – svetske krize i naše, domaće, odnosno zbog NIS-a”, kaže Marković.

Sagovornik Nove ekonomije, govoreći o NIS-u, dodaje da ne veruje da će se promena vlasništva desiti do 24. marta, do kada je postavljen rok za potpun izlazak Rusa iz vlasništva. Kako kaže, u prilog tome govori činjenica da je NIS zatražio produženje operativne licence.

“Očekujem da će se prodaja prolongirati do nekih mesec dana”, zaključuje Marković.

Koliko bi moglo da košta gorivo?

Profesor FEFA fakulteta Goran Radosavljević takođe je očekivao povećanje cena.

“Cena dizela u Bosni, primera radi, je skočila za 40 dinara za samo desetak dana. Realna cena, kod nas, bila bi 240 dinara i zapravo bi bila tolika, da nisu smanjene akcize. Ja sam očekivao da će akcize biti smanjene, cene malo povećane, ali ne toliko da se poremeti tražnja, pa država neće biti na gubitku, jer će ubirati veći PDV na više cene goriva. Sada je teško reći kako će situacija teći, ali ako se sukob nastavi, gorivo bi moglo da košta 230, 240 dinara”, kaže Radosavljević.

A kada se kriza završi – gorivo će u Srbiji i dalje koštati oko 200 dinara.

“Pitanje je kako će se ovo preliti na, recimo, poljoprivredu koja sada zahteva ogromne količine dizela ili na transport. Problem je što se cene se nikada ne vraćaju na staro, mi nemamo negativnu inflaciju”, kaže Radosavljević.

Naš sagovornik dodaje da je jedini krivac za visoke cene gorive ipak sama država, uprkos meri smanjenja akcize koja je u ovom trenutku dobra.

“Mi smo druga država, posle Italije, po visini akcize na gorivo. Pre smanjenja, ona je po litru iznosila više od 70 dinara. Ali, sada država pokušava da drži inflaciju pod kontrolom, prvo sa Uredbom o maržama, sada i ovo, a meni to govori da idemo ka izborima”, zaključuje Radosavljević.

Cene nafte na svetskom tržištu dramatično su skočile otkako su SAD i Izrael napale Iran. Pored toga, Ormuski moreuz je danima blokiran, odnosno nijedan brod više ne može da prođe tuda. To je problematično jer tuda prolazi 20 odsto globalne potrošnje nafte.

Vlada privremeno smanjila akcize na gorivo