Impresivno znanje građana o Beogradskom satu: Šta ljudi misle o satu koji neće da radi?

Beogradski sat, koji je glavna tema od trenutka kada je postavljen, a to je u noći između 21. i 22. februara i koji je prestao da radi nepunih nedelju dana nakon montaže, izazvao je pravu pomamu među građanima Srbije zbog niza kontradiktornih informacija koje su stizale sa svih strana.

„Kada kupite nov automobil, dešava se da nešto ne funkcioniše, pa se automobil vrati prodavcu kako bi se problem rešio”, tako je glavni gradski urbanista Marko Stojčić objasnio problem koji nas je zadesio. Međutim, vrlo brzo smo saznali da je Gradska čistoća oprala sat i da je upravo tu nastao problem.

Kako je sat ponovo počeo da radi, tako je počeo i ponovo da se kvari, izazivajući reakcije građana koje su preplavile društvenu mrežu X.

Pobrljavio načisto pic.twitter.com/KHK4QTVeUg

— Stefan Simic (@stefansimicbg) March 11, 2026

Sada postoji i X nalog „Beogradski sat”, koji se građanima obraća na humorističan način. Naravno, nije reč o zvaničnom nalogu, već o parodiji na događaje koje proživljavamo.

Uzimajući sve to u obzir, sproveli smo anketu kako bismo proverili koliko su građani upućeni u dešavanja oko sata i koliko uspevaju da razaznaju dezinformacije koje kruže društvenim mrežama, ali i medijima.

Greške u proceni građana

Zanimljivo je da je većina ispitanika, njih 58 odsto, pogrešno procenila da je sat radio samo dva dana, dok je tačan odgovor – šest dana. Taj podatak pogodilo je svega devet odsto ispitanika.

Preostalih 32 odsto reklo je da sat nije ni radio, dok je bilo i onih koji su smatrali da je radio najmanje mesec dana. Oni su, ipak, bili u velikoj manjini: samo dva odsto građana izdvojilo je taj odgovor.

Kada smo ih pitali o ceni sata, najčešći odgovor bio je da smo ga platili previše – tako je odgovorilo 47 odsto ispitanika. Manje od polovine, odnosno 40 odsto, pogodilo je tačnu cifru od 10 miliona dinara, dok tri odsto nije znalo odgovor.

Samo devet odsto ispitanika mislilo je da je sat koštao pet miliona dinara, što je zapravo bila cena mehanizama.

Teško mu je palo vreme u kom živimo

Na pitanje zbog čega se sat pokvario, građani su gotovo instant pogodili – oprali su ga i to je bio problem. Međutim, naš narod i dalje ima smisao za humor, pa odgovor koji smo ponudili: „Teško mu je palo vreme u kom živimo”, je izabralo 39 odsto njih.

Otišli smo i korak dalje sa ponuđenim odgovorom da je sat izgubio motivaciju, ali je samo 9 odsto građana izabralo ovaj odgovor. 

Na kraju, dotakli smo se mehanizama o kojima smo ranije i pisali i pitali građane koliko su nas koštali. Većina, 37 odsto je pogodila – pet miliona dinara, 22 odsto njih je izabralo sumu od 7.134 evra, a ukupno 40 odsto se odlučilo na preostale dve opcije: pitanje da li smo ozbiljni i smeh. 

Podsećamo, sat je postavljen u noći između 21. i 22. februara, a šest dana kasnije prestao je da radi. Istraživanje Nove ekonomije pokazalo je da su četiri mehanizma mogla da nas koštaju 7.155 evra, ali smo ih mi platili 42.000 evra. Takođe, istraživanje je pokazalo da je za kvar okrivljena Gradska čistoća i njihov poduhvat sa šmrkom. Ali, kao što kaže nalog „Beogradski sat”: „Ma ja se malo umijem, a oni preterali.”

Nova ekonomija otkriva: Četiri „beogradska“ Bodet sata u EU koštaju 7.155 evra – Beograd ih platio 42.000 evra