Međunarodna agencija za energiju predlaže rešenje za krizu: Vozite sporije, radite od kuće

Zbog naftne krize izazvane ratom na Bliskom istoku, Međunarodna agencija za energiju (IEA) zalaže se za brze mere za smanjenje potrošnje. U središtu preporuka nalazi se saobraćaj, na koji, prema podacima IEA, otpada oko 45 odsto ukupne potrošnje nafte.

Organizacija ukazuje da već i jednostavne promene u ponašanju mogu kratkoročno da daju rezultate, navodi Dojče vele.

Rat predstavlja „najveću pretnju globalnoj energetskoj bezbednosti svih vremena“, izjavio je šef IEA Fatih Birol za Fajnenšel tajms.

Moglo bi da potraje i do šest meseci da se obnove tokovi nafte i gasa iz regiona Persijskog zaliva.

„Za neka postrojenja biće potrebno šest meseci da ponovo počnu da rade, a za druga znatno duže.“

Zbog toga agencija smatra da bi više rada od kuće i masovniji prelazak na javni prevoz mogli da doprinesu smanjenju potrošnje goriva.

Smanjenje ograničenja brzine na autoputevima za najmanje deset kilometara na sat, prema procenama IEA, vidljivo smanjuje potrošnju goriva u putničkom i teretnom saobraćaju.

I ograničenja ulaska automobila u velike gradove — na primer, naizmenična vožnja vozila sa parnim i neparnim registarskim tablicama — mogla bi, prema oceni agencije, da pomognu. To bi smanjilo gužve i potrošnju goriva.

Dodatne uštede agencija vidi u zajedničkoj upotrebi automobila (Carsharing), efikasnijem načinu vožnje, kao i u unapređenju teretnog i dostavnog saobraćaja.

I manji broj avionskih putovanja doprineo bi smanjenju potražnje za naftom u kriznim uslovima.

Pored promena u ponašanju, IEA računa i na državne intervencije. Vlade bi kroz regulatorne mere i ciljane podsticaje mogle da budu uzor.

Pomoć bi, pre svega, trebalo usmeriti na potrošače koji su najteže pogođeni posledicama krize. Prema oceni IEA, prethodne krize su pokazale da su ciljane mere efikasnije od široko postavljenih subvencija.

Istovremeno, agencija ukazuje da su zemlje članice već počele da oslobađaju strateške rezerve nafte. To je „uglavnom sirova nafta“, dok će doprinos Evrope biti „pre svega u vidu rafinisanih proizvoda“, saopštila je IEA u četvrtak uveče.

Organizacija je pre nedelju dana donela odluku da oslobodi 426 miliona barela nafte iz svojih vanrednih rezervi, kako bi ublažila skok cena izazvan ratom na Bliskom istoku.

Glavni razlog za rast cena jeste pre svega blokada Ormuskog moreuza. Iranska Revolucionarna garda faktički je zatvorila ovaj prolaz između Irana i Arapskog poluostrva. Tim putem se inače transportuje oko 20 odsto svetske sirove nafte.

Đedović Handanović: Pregovaramo sa kompanijama o prodaji dela rezervi nafte