Krugman: Bitkoini su monetarno nazadovanje

Nobelovac Pol Krugman smatra da je teško reći zašto bitkoin ima vrednost i navodi da ta valuta ima mnogo sličnosti sa viđenjem zlata Džona Majnarda Kejnza.

Krugman u tekstu za „Njujork tajms“ pod nazivom „Bitovi i varvarstvo“ navodi da je na delu „monetarno nazadovanje“.

Čuveni ekonomista Kejnz je zlato nazivao „varvarskom relikvijom“, a Krugman kaže da nema mnogo razlike između rudnika zlata u Papua Novoj Gvineji i islandskih „farmi“ računara, koji rešavaju matematičke formule kako bi „iskopali“ bitkoine.

Krugman navodi da je površinski kop rudnika Porgera, jednog od najvećih svetskih proizvođača zlata, poznat po nehumanim uslovima i šteti koju nanosi životnoj sredini, ali „da kopati mora, jer zlato i dalje ima visoku vrednost“. 

On kaže da je toj jami veoma slična ona mnogo čudnija u islandskom Rejkensbajru, gde se nalaze „farme“ moćnih računara, koji troše velike količine električne energije kako bi se stvorili bitkoini. 

„Bitkoin je digitalna valuta koja ima vrednost jer… pa, teško je reći tačno zašto, ali trenutno ljudi žele da je kupuju jer veruju da će i drugi hteti da je kupe. To je, po prirodi stvari, neka vrsta virtuelnog zlata“, navodi Krugman. 

Nobelovac piše da se i za njeno „iskopavanje“ troše prirodni resursi i da je zato najveći „rudnik“ baš na Islandu – gde je struja jeftina. 

„Bez obzira na to, mnogo prirodnih resursa se koristi da bi se stvorili virtuelni predmeti bez jasne namene“, piše Krugman. 

Ekonomista u tekstu navodi da se zlato iskopava, a zatim „zakopava“ u državnim rezervama gde u obliku poluga ne radi baš ništa, ali dodaje da se, za razliku od bitkoina, „zlato bar moglo koristiti da popuni rupe u zubima“. 

Krugman navodi da bi i Kejnz bio začuđen koliko se malo promenilo do njegovog vremena – „javna potrošnja zarad borbe protiv nezaposlenosti je i dalje anatemisana, rudari i dalje kvare naše predele kako bi kopali zlato…“. 

Poredeći porive za „kopanjem“ Bitkoina sa onim iz 17. veka Krugman navodi: 

„Privlačnost bitkoina se ogleda očigledno u istim stvarima, uz dodati osećaj da je to nešto visokotehnološko i algoritamsko, pa mora da predstavlja talas budućnosti“, navodi Nobelovac. 

Krugman upozorava da ne treba dozvoliti da nas zavaraju „svetlucave đinđuve“. 

„Ono što se dešava jeste odlučan povratak u dane kada je novac bilo ono što ti zvecka u tašni. Bilo da su u pitanju tropi ili tundra, iz nekog razloga kopamo put ka 17. veku“, navodi Krugman.