Lagard: Treba nam ‘crni fond’

Šefica MMF Kristin Lagard izjavila je da lideri evrozone treba da formiraju „crni fond“ kako bi pomogli državama članicama u periodima kada beleže privredni pad

Zvaničnici u 19-članom bloku još od prošle godine razgovaraju o takvom fondu kao jednoj od opcija za uspostavljanje budžeta evrozone ili jačanje fiskalnog kapaciteta – što je ideja za koju se založila Francuska i prema kojoj opozicija u Nemačkoj izgleda zauzima mekši stav.

U obraćanju na jednom skupu u Berlinu, generalna direktorka MMF-a je pozdravila „održiv i široko prisutan rast“ u globalnoj ekonomiji, koji, kako je rekla, nudi dragocen izbor mogućnosti državama bloka da „završe arhitekturu“ evrozone.

„S druge strane, postoje snažni preteći faktori. Imajte na umu rast populizma i kratkovide pozive na protekcionizam“, dodala je Lagard.

Razgovori između ministara finansija evrozone o jednom dopunskom fiskalnom kapacitetu do sada nisu dali rezultate, delom zato što je Nemačka dugo bila bez vlade nakon neubedljivih rezultata na izborima u septembru. Lideri će verovatno u junu utvrditi smernice za dalji rad po ovom pitanju.

Konzervativci kancelarke Angele Merkel i socijaldemokratske partije levog centra dali su određeno ohrabrenje toj inicijativi u koalicionom sporazumu koji su potpisali prošlog meseca, saglasivši se da podrže opredeljenje o formiranju posebnih budžetskih fondova za ekonomsku stabilizaciju, socijalno probližavanje i strukturne reforme u zoni evra.

Ti fondovi – koji bi proizašli iz postojećeg spasilačkog Evropskog stabilizacionog mehanizma – trebalo bi da budu osnova budućeg „investicionog budžeta“ celog bloka, naveli su koalicioni partneri u nemačkoj vladi.

Lagard je rekla da bi odluka o početku rada na izgradnji „crnog fonda“ mogla da usledi vrlo brzo.

„U narednih šest meseci moglo bi do dođe do sastanka eksperata… o opštim principima i vremenskom okviru za uspostavljanje fonda“, navela je ona, dodajući da čak i ako izrada detaljnog plana potraje pet godina, takva najava bi u javnosti značila „da se članice valutne unije drže zajedno“.

Da bi se evrozona pripremila za sledeću krizu, Lagard je pozvala članice da razviju modernizovanu uniju tržišta kapitala, jednu poboljšanu bankarsku uniju i da idu ka većoj fiskalnoj integraciji – počev od uspostavljanja jednog zajedničkog fiskalnog kapaciteta koji će ohrabriti investitore.

Zemlje evrozone bi svake godine uplaćivale doprinose u „crni fond“, uvećavajući njegova sredstva u dobrim vremenima koja bi onda mogla da se koristi tokom krize.

U ekstremnim uslovima, zemlje bi mogle da se zadužuju kod tog fonda i da otplaćuju zajmove kroz buduće doprinose, precizirala je Lagard.

Transferi bi trebalo da budu uslovljeni pridržavanjem zemalja članica fiskalnih pravila Evropske unije, prenosi Rojters.