Hitni radovi na ojačavanju naprslih stubova i greda na Prokopu ni posle godinu dana još nisu ni počeli

Radovi na sanaciji stubova na železničkoj stanici Prokop nisu ni počeli iako je tender završen 30. decembra prošle godine. Ovaj konkurs je ponovljen i dobile su ga dve jedine firme koje su se prijavile i prvi put za ove radove, AM Construction i Milmar gradnja. Kompanija AM Construction je u vlasništvu Nebojše Stupara i radi unosne poslove na građevini. Trenutno rade na kompleksu železničke stanice na Novom Beogradu sa izvođačem Shandong iz Kine, kao i mnogim drugim projektima u Srbiji, kao što je uređenje parka u Inđiji, pristupna saobraćajnica u Šidu, redovno održavanje puteva u Šidu i Irigu i drugi. Milmar gradnja je manje poznata kompanija iz Beograda i vlasnik je Miloš Lazović.

Reklo bi se da se investitoru, Infrastrukturi železnice Srbije, ne žuri da popravi centralnu železničku stanicu u „cilju obezbeđenja trajnosti“, kako se navodi u dokumentima.

Građevinski inženjeri za Novu ekonomiju ocenjuju da ovakvo ponašanje „nije ništa novo“. Manir vlasti, dobro poznat od ranije je da se radovi izvode i sa i bez potrebnih papira. U slučaju ove sanacije se, međutim, jako dugo čeka. Rok za izvođenje radova koji je ostavljen je 89 dana, ali cena od 22 miliona dinara sa PDV-om koliko je traženo tenderom za ove prepravke stručnjacima deluje suviše nisko.

„Ako je ovo trenutno stanje onda ne samo da nisu završili nego nisu ni počeli. Plan je bio da se naprave novi stubovi u sredinama raspona. Nisu ni počeli sa tom realizacijom i iskreno, cena od 180.000 evra za radove nije velika. Rekao da oni sad ne rade ono što je najavljeno, nego nešto manjeg obima. Na slikama nije još ni počelo da liči na ono opisano u dokumentu tehničkih specifikacija“, kaže Edin Drljo, inženjer iz Austrije, koji je među prvima upozorio na to da su stubovi i grede strukturno ugroženi i da zato čitava stanica nije bezbedna za upotrebu.

Infrastruktura železnice Srbije je u julu 2025. raspisala tender za sanaciju peronskih greda, ali su i pre toga drugi građevinski eksperti su upozoravali da stanje na Prokopu nije bezbedno.

U tehničkoj dokumentaciji navodi se da je na peronskim gredama stanice Prokop na sredinama raspona uočeno da je došlo do pojave prslina u donjoj zoni. Na osnovu ispitivanja koje uradio institut IMS iz Beorada, zaključeno je da je armatura u tim gredama manja od prethodnim projektom dostavljene. Posle toga, urađene su naknadne računske analize i zaključeno je da je u cilju obezbeđenja trajnosti, neophodno uraditi ojačanje izvedenih peronskih greda. Da bi se smanjili statički uticaji u njima predloženo je da se ispod greda u sredinama raspona izvedu novi stubovi, navodi se u dokumentaciji.

Železnička stanica Porokop, mart 2026. godineNova Ekonomija

Infrastruktura je objavila da su se pukotine pojavile na gredama betoniranim 1997. godine, ali su drugi statičari i građevinski inženjeri upozoravali da upravo stara konstrukcija nije projektovana originalno da nosi zgrade sa više spratnosti koje su u međuvremenu dignute na toj osnovi. Država je zbog nedostatka novca odlučila da ide na privatno-javno partnerstvo sa kompanijom Railway City 2021. godine preko tendera koji je bio, malo je reći, netransparentan. U međuvremenu je stanica otvorena za putnike, a dodate su i građevine koje nisu bile u originalnim planovima. Činjenica da je raspisan tender za popravku budi sumnje i nepoverenje dok nadležni iz Infrastrukture železnice Srbije tvrde da je stanica bezbedna za korišćenje.

Na Prokopu je već prošle godine počela sanacija dva stuba, kako je ranije rečeno iz Infrastrukture železnice. Kako se vidi na stanju od prošle nedelje ti radovi su završeni i radovi na drugim stubovima još uvek nisu počeli.
I Danijel Dašić, građevinski inženjer koji prati ovaj slučaj od početka, kaže da je sanacija stubova ocenjena kao urgentna, a još uvek tapka u mestu.
On sumnja da je tender raspisan samo da bi se „zamazale oči” javnosti.

„Glavni problem nije u „mikro-pukotinama” na stubovima koje se mogu rešiti površinskim premazom (tzv. coating), već u strukturalnoj nosivosti temelja. Stubovi i grede popuštaju jer su temelji krenuli nadole zbog problema sa nosivošću tla. Dodavanje novih greda ili ojačavanje stubova je „popravljanje drugog sprata dok temelj kuće tone” – to može ublažiti pukotine, ali ne rešava uzrok“, poručuje Dašić i kaže da bi trebalo tačno da se vidi ko je imenom i prezimenom (sa licencom) potpisao projektni predlog i garantovao za bezbednost konstrukcije koja treba da nosi šest zgrada od po šest spratova.

Ako se novac potroši bez stvarnog rešenja, ugrožavaju se životi, što cenu radova čini nebitnom u poređenju sa potencijalnom katastrofom, kaže Dašić.

Od onih građevinskih objekata koji su dodati, odnosno koji su u međuvremenu izgrađeni u poslednjih nekoliko meseci, vidi se da su useljeni i da poslovni prostori rade. U planu je bilo da se usele Beogradska berza, Dunav osiguranje i Telekom Srbija, a za sada možemo da potvrdimo za berzu da je počela rad u novom prostoru. Nova Ekonomija je pisala o ovom problemu, jer je država ušla u privatno- javno pratnerstvo sa Railway City da bi se završili radovi na ovoj železničkoj stanici otpočeti sedamdesetih godina prošlog veka, sa objašnjenjem da Srbija nema para da ga završi. Sada ista ta država kupuje nekretnine preko firmi u svom vlasništvu i plaća zavidne sume privatnom investitoru Railway-ju, iza koje stoji PSP Farman holding, odnosno biznismen Branislav Grujić,

„Postoji mogućnost da se firma koja je dobila posao povuče jer je uvidela da ima previše posla, a premalo ugovorenog novca. U slučaju povlačenja firme, preduzeće Infrastrukture železnice bi moralo ponovo da traži izvođača, što bi moglo koštati znatno više u zavisnosti od stvarnog stanja na terenu,“ kaže programski direktor Transpaarentnosti Srbija Nemanja Nenadić.  On kritikuje se ćutanje nadležnog preduzeća koje se ne oglašava o ovom problemu, iako su se ljudi već uselili u zgrade izgrađene u okviru železničke stanice.

Izdavanje upotrebnih dozvola za sve ove parcele i zgrade koje su nikle na Prokopu krenulo je u prošloj godini i zahtev je usvojen u junu prošle godine. Ali se u septembru prošle godine zavodi dokument na CEOP-u – centralnoj evidenciji objedinjenih procedura – koji se odnosi samo na jednu parcelu od svih koje su sagrađene da je postupak obustavljen. Poslednji zaveden dokument za ovu parcelu je ponovo izdavanje upotrebne dozvole koje je u toku od 2. februara ove godine, pa bi se reklo da su zgrade useljene bez svih neophodnih dokumenata, što je već na žalost postalo pravilo u Srbiji.

Poslednja upotrebna dozvola koja fali je za „poslovno komercijalni objekt D1, bruto razvijene građevinske površine 4.832,27 m2, površine zemljišta pod objektom 808,89 m2, spratnosti P+5, na katastarskoj parceli br. 2855/116“. Kako stoji u prilogu – postupak je u toku. Detalji u vezi ove odluke, kao i prateća dokumenta nisu priloženi u potpunosti na CEOP-u.

Kako Nenadić objašnjava, uobičajeno da se dozvole tretiraju kao „suvišan teret“ i puka formalnost, što je primećeno i kod drugih velikih projekata poput onih za Ekspo. On ukazuje na to da država ne samo da ne sprovodi sopstvene zakone, već aktivno učestvuje u njihovom potpunom obezvređivanju i nipodaštavanju.

Iz kompanija AM Construction i MIlmar gradnje nisu odgovorili na pitanja naše redakcije.

Telekom i Dunav useljavaju radnike na Prokop uprkos slabim gredama: Kvadrat plaćali između 5.000 i 6.000 evra