Može li vođa da ukine izbore? Voleo bi, ali ne može

Zašto predsednik države Srbije, posle nadmoćne pobede nad „blokaderima“ od čak 10:0 (Kosovo je pobedio sa svega 5:0) ovako histerično srlja, kao da je izgubio?

Da razmotrimo.

Nepobitno je utvrđeno – ono što najviše izluđuje čoveka koji sedi na funkciji predsednika države jesu pametni, obrazovani i pošteni ljudi. Zato gleda da uništi Univerzitet. Niti on njih takve razume, niti zna šta sa njima takvima da radi. Nit’ su plašljivi, nit’ su gramzivi, a on uspešno operiše samo sa takvom vrstom ljudi.

Ovi ga, pak, preziru. Dugo su ga podnosili iz vaspitanja i pristojnosti, ali ga se oduvek duboko gnušaju. I lično, i kao simbola svega što predstavlja negaciju svih vrednosti na kojima počivaju. Od početka vide da uništava Srbiju i da će je dovde dovesti. A još nije gotovo, finale tek sledi.

On to sve dobro zna. Prvo se trudio da pokaže da je i sam obrazovan. Citirao Vebera. Preko ulizica čauša pokušavao da plasira priču da je bio najbolji student Pravnog fakulteta. Ali avaj, taj je pokušaj postao predmet opšte poruge. U međuvremenu je pokazao svima da fundamentalno ne razume ni Ustavno pravo. A to se prvo polaže.

I sad, posle dugih i predugih 13 godina, tim su ljudima porasla deca. Tek njih ne razume. Nije takve sretao, to je jedini politički činilac sa kojim nema nikakvog iskustva. Oko sebe je okupio kadrove sa akademija mladih lidera, one sa kupljenim diplomama i one po stadionima. Ove što uče školu i vole da misle, nije viđao.

I kako da ne poludi: uložio je u lokalne izbore u 10 malih gradova i opština sve što ima: izvadio je novac da plati i potkupi sve što može, kao i do sad; poslao je na narod najgore barabe i batinaše sa krajnje društvene margine, a možda i iz zatvora; zarobio je policiju koju je obesmislio i urnisao za dugo vremena; upregao je sve sluge po medijima, od nesrećnog RTS-a do antropološkog fenomena DJ Vučićevića; poterao je svoje opskurne funkcionere da tabanaju po selima i obećavaju šta kome treba, samo da iskamče glas; zarobio je i koalicione partnere koje je tim potezom sve potamanio.

I šta? Posle svih podlosti, prevara, nasilja i plaćanja, svega osim slobodnih izbora, nadmoćno je pobedio sa 10:0. Samo što je to saopštio kao da je pošao na svoju političku sahranu. Nema načina da sakrije da su ga deca razbila bez ičega, goloruka. Para nemaju. Policiju nemaju. Batinaše nemaju. Medije nemaju. Samo društvene mreže, svoju mladost i želju da žive kao normalni ljudi na tlu Evrope.

Imaju doduše i više od pola Srbije kojoj se on sam, takav kakav jeste sa svojom kriminalnom grupom, temeljno smučio. Izbor nije težak – na jednoj strani naša deca kojoj pripada ova zemlja i njena budućnost, na drugoj sasvim anahroni režim koji ne može da se pomiri sa činjenicom da je prošlost.

Sad je dakle pitanje kakvu će poruku, pa onda i zaključak, da izvuku članovi njegove klike (neki kažu kriminalne grupe) kojima je Vučić služio kao kišobran, a oni njemu kao uporište.

Da sagledamo stvari iz perspektive te skupine na vlasti, od zla oca i još gore majke, koja našu državu tretira kao svoj plen: zaseli su na mesta o kojima ni u najluđim snovima nisu mogli da maštaju, osim njihovog vođe koji je celog života samo o vlasti maštao. Dobili su moć za koju nisu znali da je uopšte moguća. Zgrnuli su bogatstvo koje ne mogu ni da prebroje. I sad treba da kažu – dobro, dosta je bilo, hvala ti bože što si nam ovakvima neobrazovanima, nemoralnima, nesposobnima i zrelima za zatvor, ovoliko dao. Sad nas narod više neće, moramo da se sklonimo.

Nezamislivo, je l’ da? E pa eto objašnjenja zašto brane vlast kao da im je život u pitanju. Kako i zašto je onaj nesrećni Glišić koji glumi nekog ministra izgovorio šta je izgovorio o državnim fakultetima, da ovde ne ponavljam. Pa tako, na smrt je preplašen, ne zna šta govori. Bratina bi, pak, morao već da odgovara, bez obzira da li je to što je rekao, sam smislio.

Ono što ih čeka kad padnu sa vlasti, posle ovoga što su dostigli, za njih više i nije život. Posebno sto će mnogi morati u zatvor, mnogi su se zamerili još gorima od sebe pa im je i glava u pitanju, a mnogi će bogami morati da vrate ono što su pokrali i da odu nazad odakle su došli, a to im je gore od smrti.

Dovde nam je jasno. Ali nije jasno šta im je dalje činiti. Da su imali hrabrosti, izbore je najbolje bilo da su održali recimo početkom marta, kad je u svetu počelo tumbanje, kad je Srbija bila na margini pažnje i kad nismo znali koliku tačno snagu imaju studenti u izbornim uslovima. Neki od nas mislili su da će možda da stisnu petlju. Ali nisu, sumnjali su i sami da mogu dovoljno da otmu i pokradu. Sad, posle ovih 10 opština, vreme nikako ne radi za Vučića i njegovu organizovanu grupu.

Iako to zna odugovlačiće izbore, verovatno nadajući se nekom čudu koje će da zaustavi neminovni sunovrat i preokrene situaciju. Najavljivanje izbora za Vidovdan tri meseca ranije izgleda kao stari blef, osim ako ne proceni da mu je to zadnji čas, pa da ipak zaigra „va bank“. Treba očekivati da će sigurno biti još incidenata kao što je ovaj sa upadom u Rektorat. Neće izdržati, jer ni njegova priroda ne radi za njega. Studenti su mu pokazali da je i njegova medijska mašina skupa, a beskorisna. To još samo njegovo tvrdo jezgro pratia, a njih je nedovoljno.

Međunarodna pozicija mu je takva da ima status gubavca i to će samo da eskalira. Novca mu ponestaje, strani investitori su ukočili, domaći se ionako uzdržavaju od ulaganja, jer znaju gde žive. Plate su porasle više nego što privreda objektivno može da izdrži, a i takve su skoro najmanje u regionu.

Mora da pozajmi 10 milijardi evra da vrati dugove koji dospevaju i da pregura godinu. EXPO koji je slavio kao epohalni generator keša za svoju kliku, pretvara se u noćnu moru. Brzo cure i novac i vreme i biće samo gore. Ovakve „izbore“ na kakve je navikao više ne može da održi (narod i studenti jure lopove i ometaju operaciju) niti može da na njima pobedi, a da mu pobunjena Srbija tu pobedu prizna.

Da li, dakle, može da proba da prenebregne Ustav i zakone, pa da uopšte i ne održi izbore kad im dođe vreme, jer onda ne može ni da ih izgubi? Zašto da ne može, rekli smo da on Ustavno pravo uopšte ne razume, a Ustav ga ni na šta ne obavezuje. Morao bi prethodno da izazove neke incidente koji bi bili alibi za uvođenje vanrednog stanja, uz priču – zemlja je u opasnosti, ustaše, ua, neprijatelji, napadnuta je Srbija, kome je sad do izbora i već taj izlizani arsenal.

Ali tu ima samo jedan problem. Niko mu više ne bi ni pozajmio niti u Srbiju uložio ni ćoravi dinar. I sad ima teškoća na tom polju, sam je čak priznao. A bez toga, zna se. Kurs dinara ide naniže, inflacija naviše, para nema, članovi njegove klike koji rade isključivo na novac postaju jako nervozni i opasni, a već je uveliko počelo gloženje, sav narod vidi da je gotovo, sve se pred očima raspada i tu izbori stvarno više nisu tema.

Pa šta je onda izlaz? Jedino što sigurno neće uraditi, a sad je za to poslednji čas, dok još vodi sa 10:0 – da priprema teren za svoj odlazak i da mirno ode, dok je još cena tog odlaska najniža.