Zaštititi medijske slobode i omogućiti lojalnu konkurenciju u medijima

Medijske slobode, zaštita konkurencije na tržištu medija, finansiranje medija kroz državne projekte, teme su o kojima se razgovaralo na današnjem zajedničkom sastanku Međusektorske grupe za slobodu izražavanja i medija i Radne grupe za poglavlje 8 Politika konkurencije u Kući ljudskih prava i demokratije.

Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, rekla je da, kada se govori o ovoj temi, tu nije reč samo o slobodi govora, mišljenja i medija, nego i o oblastima koje su čisto ekonomske.

„Način rada Nacionalnog konventa su analize istraživanja, činjenice potkrepljene dokazima…Stalo nam je da unapredimo slobodu medija i govora i konvent to radi već četiri godine. Stalo nam je da ukažemo svima šta treba menjati“, navela je i dodala da imaju dokaze da je ta oblast u kritičnom stanju i da su tu izostale reforme.

Istakla je i da se nada da će Evropska komisija da 17. aprila da objavi godišnji izveštaj o napretku Srbije u evrointegracijama kako bi se videlo dokle se stiglo.

Slobodan Krstović, koordinator Radne grupe za Poglavlje 8 – Politika konkurencije u NALED-u, rekao je da oblast politike konkurencije obuhvata dve teme: zaštitu konkurencije i državnu pomoć.

„Državna pomoć itekako može narušiti konkurenciju i dati prednost nekim subjektima. Stoga je ta oblast veoma važna“.

Podsetio da je je EU dala Srbiji šest merila koja moraju da se prevaziđu.

„Potrebno je i dodatno povećati transparentnost….,“ naveo je i istakao da je neophodno uspostaviti fer uslove na tržištu.

Vesna Kovač, državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, rekla je da je najveći probpem u zaštiti lojalne konkurencije uspostavljanje ravnoteže između direktnih intervencija države do državne pomoći.

„U toku je izrada akcionog plana usklađivanja mera državne pomoći i mera koje nisu kompatibilne sa usklađivanjem s merama EU. Na skrininzima nije posebno razmatrana tema o konkurenciji u medijima. Zakonodavni okvir je usklađen sa propisima EU, ali je u fazi priprema novog teksta nacrta o zaštiti konkurencije. Formirana je međuresorna radna grupa u kojoj su i NALED, PKS….“.

Siniša Milošević, rukovodilac Sektora za ekonomske analize Komisije za zaštitu konkurencije, rekao je da Komisija dosad nije sprovodila analizu tržišta medija jer nisu bili zakonski uslovi za sprovođenje analize, što n eznači da ubuduće to neće činiti.

„Na tržištu medija je sve veći promet novčanih sredstava. Medijske kompanije se sve više integrišu i spajaju. Specifični uslovi za zaštitu konkurencije su:određivanje relevantnog tržišta koje ima dve dimenzije: proizvodnu i tržišnu“.

Oglašavanje je veoma značajan segment. Mediji su specifično tržište.

Miloš Stojković, iz Advokatske kancelarije Živković-Samardžić, rekao je da je Srbija šampion Evrpe po broju medija. Da je registrovano preko 2.000 medija, ali da neki uopšte nisu u toj evidenciji.

„Imamo progresivan rast medija, a kad to uporedimo s novcem na tržištu imamo veliku nesrazmeru. Radi se o svoti od oko 160 miliona evra koje, kada podelite na 2.023 medija dobijete prosek od oko 10.000 evra za svaki. To znači da svaki medij može da računa na 10.000 evra, što je neodrživo. Tu je i pitanje kvaliteta medijskih sadržaja. Ne postoji kvalitetan medijski sadržaj..“.

Od 2.023 medija uticajno je samo njih desetak. Problem je i što nije ostvarena osnovna svrha finansiranja sadržaja u javnom sektoru.

„Velike sfere tokova novca državnog novca nisu regulisane poput javnog oglašavanja, pa do ustanova, preduzeća…Taj segment je ostao u delu zakona o javnim finansijama“, naveo je i dodao da je država i dalje aktivan i možda najuticajniji činilac na tržištu medija.