MMF prognozira manji rast, višu inflaciju, a analitičari rast cena svih javnih projekata u zemlji

Loša situacija sa privrednim rastom Srbije nastavlja se i u ovoj godini s tim što ni inflaciju ove, za razliku od prošle, nećemo moći da obuzdamo. Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je posle mesec i po dana rata na Bliskom Istoku da se na globalnom nivou očekuje rast manji za 0,3 procenta poena, a za Srbiju bruto društveni proizvod (BDP) uvećan za 2,8 odsto i 3,5 odsto za narednu godinu. Inflacija za ovu godinu je projektovana na 5,2 odsto i narednu 4,9 odsto sa naznakom da sva ova očekivanja mogu da se promene ponovo u narednim mesecima na gore ili na bolje, to ćemo tek videti.

Da je dobro i nije, a tek nas očekuju podaci što se tiče priliva stranih direktnih investicija (SDI), kojih se možda i najviše pribojavamo. Po rečima šefa kancelarije misije MMF-a u Beogradu, Lev Ratnovskog, „snažniji zamah zavisi od novih investicija“. Pri mršavom rastu privrede, a oslanjanju na javnu potrošnju i privatnu, neće biti dovoljno da se taj rast održi, a država mora da nastavi da se zajmi da bi servisirala obaveze. A stiže na naplatu i situacija sa NIS-om, naftom, gasom, CBAm-om.

„Očekuje se nastavak trenda pada stranih direktnih investicija zbog nestabilnih geopolitičkih prilika. Praksa ugovaranja poslova bez tendera, posebno sa Kinom, ali i pri drugim nabavkama gde se kupuje oprema (turski tramvaji, španski CAF vozovi, Alstom metro) bez obezbeđenog lokalnog održavanja, dugoročno stvara astronomski spoljnotrgovinski deficit. Zbog slabijeg privrednog rasta od projektovanog, verovatno će doći do usporavanja finansijskih tokova i brisanja određenih stavki u budžetu kako bi se sprečilo probijanje budžetskog deficita i narušavanje kreditnog rejtinga“, kaže Saša Đogović, ekonomista.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakuletetu kaže da jeste MMF poslednjih godina dosta mašio što se tiče prognoza, ali i da su u pitanju bili događaju u svetu za koje nismo mogli ni da odredimo kako će uticati na ekonomiju zemalja. U oktobru prošle godine, projekcija bila da će BDP Srbije u 2026. porasti za 3,6 odsto da bi u januaru korigovali na tri odsto. I u 2025. godini krenulo se od rasta od 4,5 odsto, da bi na kraju MMF to spustio na 2,4 odsto. Rast BDP-a je u prošloj godini bio na 2,8 odsto.

„Loše ekonomske prognoze nisu rezultat neznanja, već uticaja nepredvidivih događaja, poput sukoba Amerike i Izraela sa Iranom, koji dovode do razaranja energetske infrastrukture i otežanog izvoza nafte i gasa. Ovi događaji direktno utiču na kretanje BDP-a, inflaciju, fiskalne i platne bilanse. Čak i da se rat danas završi, rezultati u privredi bi bili slabiji od onih projektovanih pre nekoliko meseci“, kaže Arsić.

Postoji zabrinutost zbog mogućeg ponovnog uvođenja sankcija NIS-u. U tom kontekstu, ključno je obnavljanje naftovoda „Družba“ iz Mađarske, koje je najavljeno za kraj aprila. Ukoliko bi Srbija bila prinuđena da uvozi derivate cisternama ili brodovima umesto naftovodom, transportni troškovi bi drastično porasli, što bi negativno uticalo na inflaciju, troškove poslovanja i standard građana.

Ovakav rasplet događaja je malo verovatan, ali će zaista dosta toga zavisiti od političara na vlasti koji bi trebali da podrže privredu koja će se ove godine neminovno suočiti sa problemima. U izborno neizbornoj godini i političkim nemirima u zemlji od 2024. godine privreda može da se suoči sa ozbiljnom stagnacijom dok se ne reše političke igre moći.

Sigurno je samo da će se sve skoncentrisati na EXPO i njegov završetak, ali sada sa još jačom i novom cenom zbog globalnih poremećaja.

„Projekti vezani za EXPO 2027 (pruga od aerodroma do Zemun polja, kanalizaciona mreža, logistika) moraju se završiti bez obzira na cenu, iako će radovi poskupeti zbog rasta cena energenata i građevinskog materijala. Mnogi drugi projekti proklizavaju ili se prolongiraju, poput izgradnje kanalizacije u Boru, brze saobraćajnice „Osmeh“ (Sombor-Kikinda) i raznih muzeja (Nikola Tesla, Prirodnjački muzej, akvarijum). Uvođenje obaveznog vojnog roka se takođe prolongira, verovatno za 2026. ili čak 2027. godinu, što narušava kredibilitet vlasti“, kaže Đogović.

Kako naš sagovornik objašnjava stabilizacija proizvodnje nafte i LNG-a će trajati pet do šest meseci nakon eventualnog sporazuma između Amerike, Irana i Izraela, jer su postrojenja oštećena i potrebno je deminiranje Ormuškog moreuza uz pomoć NATO flotile. Projekcije MMF-a baziraju se na ceni nafte od 90 do 95 dolara po barelu, a svaka dalja eskalacija mogla bi dovesti do veće inflacije i pada stope rasta, upozorava Đogović.

Morgan Stenli je u ponedeljak ostavio svoje prognoze cene sirove nafte marke Brent nepromenjene, na 110 dolara po barelu za drugi kvartal 2026. i 100 dolara po barelu u trećem kvartalu, kao i pad na 80 dolara po barelu 2027. godine.

Banka je saopštila da očekuje da će lancima snabdevanja naftom biti potrebni meseci da se normalizuju čak i ako se može postići ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, preneo je Rojters.

Uvoz goriva bio bi 25 odsto skuplji od onog dobijenog iz rafinerije Pančevo: MMF o opasnostima pred Srbijom