Zbog ogromnih dugova, Idea i Dis mnogo skuplji nego što prodajna cena pokazuje

Novoosnovana kompanija Alta ritejl vlasnika Davora Macure platila je 40 miliona evra za Idea markete i još četiri firme koje su u Srbiji poslovale pod okriljem hrvatske Fortenova grupe. Da bi kupio Idea markete Macura je osnovao posebnu firmu Alta retail samo za tu namenu, pisao je Nedeljnik. Pored maloprodaje, Alta retail kupio je u paketu još četiri preduzeća iz sastava Fortenove koja posluju u Srbiji: M-PROFIL SPV, MStart Business Solutions, Super kartica i ENNA Fruit. Postavlja se pitanje da li je ovo dobar poslovni i ekonomski potez.

Nedeljnik je saznao iz dva izvora upućena u transakciju da je Davor Macura platio 40 miliona evra za kapital Idea marketa. Međutim, s firmom je kupio i njen dug od 100 miliona evra pa je za njega vrednost preduzeća (enterprise value) Idea marketi dostigla 140 miliona evra.

Ekonomista Dragovan Milićević kaže da sa stanovišta struke ne postoji nijedan rezon, čak i da je ovo poklon (ako se priča o ceni od 40 miliona evra).

„Imate situaciju da firma duguje na osnovu kratkoročnih obaveza dobavljačima 150 miliona i ima dugovanje za kredit od 35 miliona u 2025. godini“, kaže Milićević.

Kratkoročne i dugoročne obaveze su oko pola milijarde, a njihova cela imovina je manja, upozorava ekonomista.

„Znači njihove su kratkoročne i dugoročne obaveze veće nego što je kompletna imovina sa svim zalihama sa opremom…Tu ne postoji nikakav optimizam, očekivati da se to vrati je gotovo nemoguće. Čak i da se imovina rasproda ne bi moglo da pokrije kratkoročni i dugoročni dug. To je ono što je u bilansima“, kaže on.

Finansijski izveštaj Idea marketa za 2025. godinu pokazuje da su potraživanja od kupaca u zemlji iznosila 715,5 miliona dinara, potraživanja od kupaca u inostranstvu 4,8 miliona dinara.

Ukupna poslovna imovina iznosila je 50 milijardi dinara, dok je gubitak iznosio 12,5 milijardi dinara.

Kada su u pitanju krediti, dugoročni krediti i ostale dugoročne obaveze prema matičnom, zavisnim i ostalim povezanim licima u zemlji iznosili su nešto više od 40 miliona dinara, dok su dugoročni krediti, zajmovi i obaveze po osnovu lizinga u zemlji iznosili 20,8 milijardi dinara a u inostranstvu 4,9 milijardi.

Obaveze po osnovu kredita od domaćih banaka su bile četiri milijarde dinara.

Ni obaveze prema dobavljačima u zemlji i inostranstvu nisu bile male. Tako su one u zemlji iznosile 1,5 milijardi, a prema onima u inostranstvu 265,9 miliona dinara.

Kada su u pitanju prihodi, u 2025. godini poslovni prihodi Idea marketa bili su 91,4 milijarde dinara, prihodi od prodaje robe na domaćem i inostranom tržištu 89,89 milijardi dinara, dok su poslovni rashodi iznosili 90,8 milijardi dinara.

Poslovni dobitak, pokazuju finansijski rezultati, iznosio je 580,8 miliona dinara dok je u 2024. godini on bio 3,25 milijardi dinara.

Finansijski rashodi iznosili su 2,4 milijarde dinara, dok su u 2024. godini iznosili 2,02 milijarde dinara.

DIS kupljen za 50 miliona

Po saznanjima portala Nedeljnik, trgovinski lanac Aman kupio je DIS za oko 50 miliona evra. Ukupan kupoprodajni paket vredan je 90 miliona evra jer je u vrednost preduzeća (enterprise value) uračunat i dug DIS-a od 40 miliona evra.

Ekonomista Dragovan Milićević smatra da cifra od 50 miliona evra za kupovinu DIS marketa nije tačna jer, kako je upućen, deo novca je otišao vlasniku, a deo „ide nakon propisa i sudskih sporova na rate“.

Kako ističe, glavno pitanje je ima li ekonomske logike u ovoj priči ili ne.

„Verovatno ne postoji neki poseban logičan razlog. Kod DIS-a je moguće da je razlog širenje tržišta jer će on na taj način geografski proširiti mrežu“, rekao je on.

U finansijskom izveštaju DIS marketa navodi se da su potraživanja od kupaca u zemlji u 2024. godini iznosila 1,36 milijardi dinara, dok su od onih iz inostranstva bila 49,29 miliona dinara.

I DIS je u 2024. godini imao dugoročne kredite, zajmove i obaveze na osnovu lizinga u zemlji – 3,5 milijardi dinara.

Obaveze po osnovu kredita i zajmova od domaćih banaka iznosile su 1,2 milijarde dinara.

Obaveze prema dobavljačima u zemlji iznosile su 5,3 milijarde dinara, dok su one prema dobavljačima u inostranstvu iznosile 184,5 miliona dinara.

Poslovni prihodi DIS-a u 2024. godini iznosili su 28,6 milijardi dinara, od kojih su prihodi od prodaje robe iznosili 26,12 milijarde.

Poslovni rashodi iznosili su 27,8 milijardi dinara, navodi se u izveštaju.

Kako se saznalo za ovu transakciju?

Tajna o akviziciji Idea marketa bi bila i dalje tajna da nije bilo makedonske Komisije za zaštitu konkurencije koja je obavestila javnost o ovoj srpsko-hrvatskoj poslovnoj transakciji, pisao je Nedeljnik.

Komisija za zaštitu konkurencije Severne Makedonije objavila je pre nekoliko dana da Alta retail namerava da stekne potpunu kontrolu nad kompanijama u vlasništvu Fortenova grupe, akcionarskog društva za upravljanje sa sedištem u Zagrebu.

Alta retail je, konstatuje makedonska antimonopolska komisija – novoosnovano društvo, osnovano radi sprovođenja transakcije (takozvano SPV – special purpose vehicle) „i do datuma podnošenja zahteva nema nikakve poslovne aktivnosti, već isključivo služi potrebama transakcije“.

Alta retail je registrovana za delatnost holding kompanija.

Zahtev makedonskoj antimonopolskoj komisiji je podnet 16. aprila 2026.

„Transakcija se odnosi na sticanje potpune kontrole nad određenim kompanijama u vlasništvu Fortenova grupe iz Hrvatske i to nad sledećim kompanijama: Idea marketi DOO Beograd, M-PROFIL SPV DOO Beograd, Privredno društvo za poslovne usluge MStart Business Solutions Beograd, Super kartica DOO Beograd i ENNA Fruit DOO Beograd-Grocka“, navela je makedonska Komisija.

Šta sve ima vlasnik Alte?

Vlasnik Alte Davor Macura je poslovnu karijeru započeo 2008. godine, otvaranjem prve menjačnice pod imenom Alta. Ubrzo je postao predsednik Udruženja menjača Srbije. Njegov prvi poslovni krug čine menjačnice, zlatara Alta Gold i niz manjih preduzeća vezanih za keš i promet robe.

Macura je vlasnik, direktno ili putem drugih svojih firmi, velikog broja preduzeća. Jedna od njegovih firmi, ABL Solvent kupila je vrednu imovinu nekadašnje Industrije motora i traktora (IMT) na Novom Beogradu za 70 miliona evra, što je prva od niza kontroverzi koja prati ovog biznismena.

Najveću pažnju, ipak, privukla je vest objavljena prošlog leta, da je EPS obavestio potrošače da se menja račun za uplatu – a da se on nalazi u Alta banci. Posao je sklopljen bez raspisivanja javne nabavke.

Putem Alta Peja, 2024. godine Macura je pokušao da proširi poslovanje u EU i kupi gotovo 20 odsto udela u austrijskoj Adiko banci. Međutim, reakcija Evropske centralne banke je bila oštra i u avgustu iste godine suspendovan je glas Alta Peja zbog sumnje u nepoštovanje procedura, netransparentnog porekla kapitala i neprijavljenog preuzimanja kontrole. Inače, Diplomat pej koji je takođe učestvovao u kupovini udela Adiko banke je firma registrovana na istoj adresi kao i preostale Macurine firme, a čiji je vlasnik javnosti nepoznat Stefan Rodić.

Alta grupa je dobila i državne podsticaje za izgradnju, rekonstrukciju ili proširenje hotela u Beogradu zbog potrebe izložbe EXPO 2027.