Od ambalaže kao proizvoda do ambalaže kao resursa

Kompanija Tetra Pak sprovodi projekat „Od proizvodnje do reciklaže“ u Gornjem Milanovcu, sa ciljem unapređenja sistema prikupljanja i reciklaže višeslojne kartonske ambalaže za napitke. Tim povodom razgovarali smo sa Andreom Radonjić, rukovodiocem sektora za regulatorne i javne politike za Istočnu Evropu kompanije Tetra Pak, o ulozi materijala, regulatornog okvira i lokalnih inicijativa u razvoju cirkularne ekonomije u Srbiji.

Kada govorimo o održivosti ambalaže, gde danas vidite njen najvažniji iskorak?

Održivost ambalaže počinje od njenog dizajna i materijala, i to je oblast kojoj smo izuzetno posvećeni i u kojoj se promene vrlo konkretno vide. Višeslojna kartonska ambalaža za napitke se u proseku sastoji od 70% kartona, koji potiče iz FSC™ sertifikovanih šuma kojima se odgovorno upravlja. Kontinuirano radimo na povećanju udela obnovljivih materijala, poput polimera dobijenih iz šećerne trske, iz odgovorno upravljanih izvora, sertifikovanih prema Bonsucro standardu, kao i na inovacijama koje dodatno smanjuju ugljenični otisak, poput papirnih barijera. Naša ambicija je da kreiramo ambalažu izrađenu isključivo od obnovljivih ili recikliranih materijala, koja je u potpunosti reciklabilna i karbonski neutralna. Međutim, da bi takva ambalaža zaista ostvarila svoj puni potencijal, podjednako je važno i ono što dolazi posle njene upotrebe, odnosno da postoji sistem koji omogućava da se ona vrati u tokove reciklaže.

Kada kažete „sistem“, na šta konkretno mislite?

Mislim pre svega na regulatorni okvir i infrastrukturu, koji treba da omoguće da materijali zaista ostanu u upotrebi. Vidimo da se pomaci već dešavaju – definisani su obavezujući ciljevi za reciklažu višeslojne kartonske ambalaže za napitke od 2027. godine, a najavljeno je i uvođenje depozitnog sistema, za koji se i kompanija Tetra Pak zalaže. Ipak, smatramo da postoji prostor za dodatno unapređenje regulatornog okvira, kroz uvođenje rešenja koja bi omogućila još efikasnije sakupljanje i veću stopu reciklaže, uz jasna pravila i predvidivost za sve učesnike u lancu.

Između ostalog, insistirate da depozitni sistem treba da obuhvati sve tipove ambalaže?

Ako želimo visoke stope sakupljanja, građanima je potreban jedan jasan i jednostavan model – da svu ambalažu vraćaju na isti način. Fragmentisani sistemi po tipu ambalaže smanjuju efikasnost i otežavaju učešće, dok sveobuhvatni depozitni sistem obezbeđuje doslednost i predvidive tokove materijala za sve učesnike u lancu. Iskustva sa drugih tržišta pokazuju da ovako postavljen depozitni sistem može da dovede do stopa sakupljanja ambalaže za piće i preko 90%, posebno kada je deo šire infrastrukture za sakupljanje i reciklažu. Međutim, ni to samo po sebi nije dovoljno – jednako je važno da građani razumeju svoju ulogu i aktivno učestvuju u sistemu. Upravo zato kroz projekat koji trenutno sprovodimo u Gornjem Milanovcu radimo na podizanju svesti i podsticanju građana da se uključe u sistem pravilnog odlaganja ambalaže.

Možete nam reći nešto više o projektu?

Projekat „Od proizvodnje do reciklaže“, koji se sprovodi od decembra 2025. do septembra 2026. godine u Gornjem Milanovcu, pokazuje kako održivost izgleda kada se povežu infrastruktura, edukacija i motivacija građana. U Gornjem Milanovcu postavljena je pametna mašina za odlaganje ambalaže, povezana sa mobilnom aplikacijom, tako da građani ubacivanjem ambalaže u uređaj mogu da zabeleže bodove koje ostvaruju, i na osnovu kojih dobijaju nagrade. Posebno nam je važno što su u projekat kroz edukaciju uključeni i škole i vrtići, jer se održive navike grade dugoročno. Projekat takođe jasno pokazuje i šta se dešava nakon odlaganja u praksi: konkretno u Srbiji, papirna vlakna iz ambalaže se već recikliraju u higijenski papir, dok se PolyAl može koristi za izradu različitih proizvoda, poput ploča i paleta, ako je sistem dobro uspostavljen. Na taj način ambalaža dobija novu vrednost, umesto da završi kao otpad.

Koliko takvi lokalni modeli mogu da budu relevantni za širu poslovnu i regulatornu sliku?

Veoma su važni, jer održivost čine opipljivom. Kada na lokalnom nivou pokažete da je moguće povezati građane, tehnologiju, komunalni sistem i reciklažu, onda dobijate model koji može da bude važan i za širu primenu. Verujemo da su upravo takvi projekti, uz jasan regulatorni okvir i saradnju industrije, institucija i lokalnih zajednica, ključni za razvoj efikasnog sistema cirkularne ekonomije u Srbiji.