Krstaški rat protiv znanja

Napadi na univerzitet, pre svega u Beogradu, intenzivniji su nego ikad. Osveta loših đaka osokoljena je Pirovom „pobedom“ na lokalnim izborima u 10 opština, a možda je malo poslužila i kao dimna zavesa za sve ono što se dešavalo u tih 10 opština.

Neregularnosti je tamo bilo toliko da su izbori komotno mogli i da budu poništeni, pa je fokus trebalo prebaciti na nešto još gluplje i još besmislenije. Izbor je pao na upad policije u Rektorat Univerziteta u Beogradu, gde je policija trenirala strogoću i glumila ozbiljnost kao u malo kojem slučaju do sada. Iako iza ove države postoji bezbroj slučajeva koji nikada nisu dobili epilog, od prastarog sukoba Andreja Vučića sa žandarmerijom tokom Parade ponosa, preko fantomskog rušenja u Savamali i saobraćajne nesreće u Doljevcu pa sve do najsvežijeg slučaja navodnog terorizma na gasovodu u okolini Kanjiže, to im nije smetalo da u Rektoratu glume kao da nešto zaista rade.

Nije ni čudo što je ova policijska akcija, kojoj cilj nije bilo ništa drugo nego spektakl i rijaliti, o čemu svedoče i kamere Informera koje su u stopu pratile organe reda i uživo prenosile celu akciju, izazvala novi revolt građana. Oni su ponovo morali na ulicu ne bi li podržali i odbranili Univerzitet i rektora Vladana Đokića, koji je u svem onom haosu sa balkona Rektorata na kraju održao i govor koji mnogi već sada nazivaju istorijskim. I govor kojim se zamerio onom jednom čoveku koji ga već neko vreme, a u poslednje vreme intenzivno, targetira i tretira kao političkog protivnika.

Utoliko su i bizarnije optužbe pojedinih zvaničnika da je rektor održao politički govor, jer valjda treba da održi govor o hortikulturi, pošto sve ono što su mu u prethodnih godinu i po dana radili, a što je kulminiralo upadom u Rektorat, uopšte nije bilo politički. Ono što je počelo kao odbrana prava novosadskih žrtava na pravdu, preraslo je prvo u samoodbranu celokupnog društva od totalnog ludila kojem smo podvrgnuti, a sada dolazimo do odbrane sistema visokog obrazovanja i akademaca, koji su se drznuli da se suprotstave samovolji beskrajno bahate i osione vlasti.

Taj nakaradni sistem procenio je da su mu misleći ljudi najveća opasnost, pa smo tako došli u verovatno jedinstvenu situaciju na globalnom nivou da država pokušava da uništi državne univerzitete i da umesto njih uspostavi bizarne klerikalno-režimske „obrazovne“ ustanove. Teško da se igde ikada desilo da visoki državni zvaničnici obilaze najgore tabloidne televizije i na njima pljuju državne fakultete i „apeluju“ na roditelje da ne upisuju decu na iste.

Tako se sada u punom sjaju pokazuje tačnom ona tvrdnja da su znanje i misleći ljudi najveći neprijatelji autokratskih i totalitarnih, duboko korumpiranih režima, o čemu smo imali prilike da čitamo i u delima kao što su 1984. ili Farenhajt 451. U Farenhajtu 451 vatrogasci odnosno požarni brigadiri već decenijama ne gase vatru, čime su se uobičajeno bavili. Oni se u jednom novom izvitoperenom totalitarizmu bave spaljivanjem, i to spaljivanjem knjiga, a ponekad i ljudi kod kojih su te knjige pronađene. Najveći zločin prema društvu jeste da te država nahvata da držiš knjige (koje su ilegalne) u kući, jer je procenjeno da takvi sadržaji mogu da uzrujaju ljude i, što je još strašnije, da ih podstaknu da previše razmišljaju. To može da dovede do raznovrsnih preispitivanja, pa i do onog najgoreg – preispitivanja države i njenih postupaka.

Srbija nije daleko od jednog ovakvog scenarija, s obzirom na to da prisustvujemo do sada neviđenoj kampanji mržnje prema znanju i jednom krstaškom ratu prema obrazovanju. Ova vlast vapi za tim da ostane po nečemu upamćena u istoriji, e pa ovo će zasigurno biti jedna od tih stvari. Jedino što će malo ko verovati da nam se sve ovo zaista dešavalo.