Između velikih fondova, propuštenih šansi i poruke da Srbija već sada može više

EU za Srbiju nije samo spoljnopolitička tema, već i skup konkretnih mehanizama koji mogu da pomognu da se finansiraju biznis, kultura, lokalne inicijative, obrazovanje, istraživanja i zelena tranzicija. Mogućnosti postoje, ali ih neko mora prepoznati, razumeti i uzeti. Upravo na toj granici između ponuđene šanse i stvarne sposobnosti da se ona iskoristi danas se možda najbolje vidi i gde se Srbija nalazi na svom evropskom putu, poruke su ovogodišnje „EU nedelje mogućnosti“

Višednevna manifestacija „EU nedelja mogućnosti“, koja se ove godine održava pod sloganom „Možeš i ti“, otvorena je porukom da evropske integracije nisu samo politički proces, već i skup konkretnih prilika koje građani, preduzetnici, umetnici, organizacije civilnog društva i lokalne zajednice mogu da iskoriste već sada. Ambasador Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat rekao je na otvaranju da je cilj događaja da se podele uspešne priče ljudi koji su već iskoristili podršku EU, u nadi da će one biti podsticaj i drugima da se uključe.

Prema njegovim rečima, Evropska unija je tokom više od dve decenije bila uz Srbiju i podržavala reforme koje bi trebalo da doprinesu uspostavljanju vladavine prava i jačanju nezavisnih institucija. On je podsetio da Srbija više od 60 odsto spoljnotrgovinske razmene ostvaruje sa Evropskom unijom, koja je ujedno i njen najveći donator. Od 2014. do 2027. godine, kako je naveo, Srbiji je dodeljeno oko sedam milijardi evra, od čega je šest milijardi bespovratna pomoć.

Takve brojke nisu bile samo deo uvodnog političkog okvira, već i osnova za poruku koja se provlačila kroz sve dane manifestacije: evropske integracije ne bi trebalo posmatrati samo kroz tehničke termine, pregovaračka poglavlja i usklađivanje zakonodavstva, već kroz to šta one konkretno znače za građane. Fon Bekerat je naglasio da svi ti brojevi i administrativni procesi zapravo treba da vode jednoj važnijoj priči, a to je kako eventualno članstvo Srbije u Evropskoj uniji može da unapredi svakodnevni život ljudi.

Upravo zbog toga je ovogodišnja „EU nedelja mogućnosti“ predstavljena kao prostor u kojem građani mogu da čuju ne samo institucionalne poruke, već i da saznaju kako da dođu do finansijske podrške, kako da razviju projekat, apliciraju za grantove ili se povežu sa programima koji su im dostupni. Organizatori, Delegacija Evropske unije u Srbiji i Evropska kuća, uz više od 50 nacionalnih i međunarodnih partnera, najavili su da će tokom četiri dana biti predstavljene konkretne mogućnosti za građane, preduzetnike, mlade, civilno društvo i lokalne zajednice.

Poseban akcenat stavljen je na direktan kontakt sa predstavnicima programa. Tokom svih dana učesnicima su dostupne Networking zona i Speed Dating zona. U prvoj posetioci mogu da razgovaraju sa predstavnicima EU programa o finansiranju, procesu apliciranja i sprovođenju projekata, dok je druga zamišljena kao prostor za kratke, fokusirane razgovore, konkretne savete i mentorsku podršku. Svakog dana od 12 do 15 časova zainteresovani mogu da saznaju kako da pripreme kvalitetne projektne prijave i unaprede svoje ideje.

Ekonomija, inovacije i digitalna transformacija

Jedna od centralnih tema prvih dana manifestacije bila je ekonomija, inovacije i digitalna transformacija. Glavni savetnik u Evropskoj investicionoj banci, dr Avuo Kajkonen, ocenio je da Srbija može da postane jezgro za razvoj veštačke inteligencije i da za to nisu potrebni savršeni uslovi, već dobra koordinacija, liderstvo i upornost. On je rekao da Srbija ima talenat, inženjere i istraživače u oblasti veštačke inteligencije i da može da bude među vodećim akterima, a ne samo među učesnicima u toj oblasti.

Prema njegovim rečima, prvi korak ka tome jeste bolje povezivanje univerziteta i tržišta, odnosno stvaranje sistema u kojem znanje i istraživanja lakše prelaze u privredu i nove proizvode. Uz to, istakao je da razvoj veštačke inteligencije mora da prati izgradnja etike i poverenja, što postaje jedno od ključnih pitanja ne samo za Srbiju, već i za evropski digitalni prostor u celini.

Na istom panelu, Mauro di Viroli, šef sektora za saradnju Delegacije EU u Srbiji, podsetio je na širok spektar programa koji se sprovode uz podršku Evropske unije. Među njima su Program za istraživanje i inovacije, IPARD, EU za Zelenu agendu, Horizont i Program Digitalna Evropa. Di Viroli je izneo i podatke o sredstvima koja su kroz ove programe već stavljena na raspolaganje Srbiji: oko 260 miliona evra omogućeno je poljoprivrednicima kroz IPARD, 250 miliona evra namenjeno je malim i srednjim preduzećima, nauci, istraživanju i inovacijama, dok je privatnom sektoru kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan dodeljeno oko 2,5 milijardi evra.

Kako je rekao, krajnji cilj ovih ulaganja jeste zelena i digitalna tranzicija poslovanja u Srbiji, što bi zemlji trebalo da omogući konkurentsku prednost i dodatno je približi Evropskoj uniji. Sličnu poruku poslao je i Damijen Sorel, šef Evropske investicione banke za Zapadni Balkan, koji je objasnio da EIB podržava mala i srednja preduzeća kroz niže kamatne stope i investicione grantove koji mogu da iznose do 10 odsto odobrenog kredita. Ova podrška, kako je naveo, namenjena je pre svega firmama koje ispunjavaju evropske i nacionalne ekološke standarde i nude inovativne zelene projekte, ali i onima koje ulaze u procese digitalne transformacije.

Pored finansijske podrške, EIB nudi i tehničku pomoć, ne samo preduzećima, već i bankama, dok grantovi predstavljaju dodatno olakšanje kako bi investicije bile isplativije i manje rizične. Jelena Čeperković iz Evropske banke za obnovu i razvoj, objasnila je da su u Srbiji već dostupne različite kreditne linije koje podržavaju ovakve procese, među kojima je i SEM Go Green linija za mala i srednja preduzeća sa zelenim projektima. Pored toga, dostupne su i kreditne linije za mlade do 35 godina, kao i za žene u biznisu. Kako je naglasila, ove linije prati i besplatna tehnička podrška za korisnike, što je posebno važno za manje firme koje često nemaju dovoljno znanja ili kapaciteta da same pripreme investicione projekte.

Kultura i civilno društvo

Drugi dan manifestacije bio je posvećen kulturi i civilnom društvu, a poruka sa tog skupa bila je da su upravo te oblasti u samom srcu evropskog puta Srbije. Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji, Plamena Halačeva, rekla je da kultura i civilno društvo u Srbiji imaju izuzetnu podršku Evropske unije i da svaki fond, program i inicijativa koji se predstavljaju tokom ove nedelje postoje zato što EU Srbiju vidi kao buduću članicu.

O položaju umetnika i kreativnog sektora govorila je dr Beatris Garsija, članica Komisije za kulturu i olimpijsko nasleđe pri Međunarodnom olimpijskom komitetu i počasna profesorka Univerziteta u Liverpulu. Ona je predstavila novi strateški okvir Evropske komisije, Kulturni kompas za Evropu, usvojen 2025. godine, čiji je cilj unapređenje položaja umetnika i celokupnog kreativnog sektora. Garsija je ukazala na to da Srbija još nije članica EU, ali da je već duboko uključena u kulturne promene koje se sprovode unutar Unije.

Podsetila je i na istraživanje sprovedeno 2024. godine u državama članicama EU, koje je pokazalo da 68 odsto umetnika i kulturnih radnika mora da radi više poslova, dok njih 71 odsto nema adekvatnu socijalnu zaštitu. Prema njenim rečima, upravo su takvi podaci prethodili izradi nove strategije. Njena poruka bila je da položaj umetnika nije stvar ličnog neuspeha, već političkog i sistemskog okruženja, i da za poboljšanje tog položaja presudni nisu samo veliki budžeti, već kvalitet javnih politika.

U tom kontekstu predstavljeni su i programi koji su već dostupni u Srbiji. Među njima su Kreativna Evropa, namenjena umetnicima i organizacijama civilnog društva, zatim Culture Moves Europe, koji je usmeren na individualne umetnike, kao i program Književni prevod, namenjen prevodiocima i izdavačima. Garsija je ukazala da mnoge organizacije iz Srbije već imaju prekograničnu saradnju sa kreativnim i umetničkim organizacijama širom Evrope, što pokazuje da kulturno povezivanje ne čeka formalno članstvo.

Ana Haglund-Morisej, zamenica šefa Odeljenja za demokratiju, jednakost i kulturu u Evropskoj komisiji, govorila je o značaju Klastera 2 u okviru programa Horizont Evropa. Reč je o naučnoistraživačkoj inicijativi koja treba da doprinese razvoju održivog i inkluzivnog društva u Evropi. Kako je navela, cilj ovog klastera jeste jačanje demokratskog sistema, očuvanje i promocija kulturnog nasleđa i priprema društava za društvene, ekonomske i tehnološke promene. U periodu od 2025. do 2027. godine poseban fokus biće na ulozi umetnosti i kreativnog sektora u održivom razvoju.

Značajno mesto na manifestaciji dobila je i tema civilnog društva, posebno na primeru EU Resurs centra za civilno društvo u Srbiji, koji je osnovan 2023. godine. Marina Lukić iz Beogradske otvorene škole rekla je da ne postoji opština u Srbiji koja nije dobila neki vid podrške kroz ovaj mehanizam i da je decentralizovano donošenje odluka jedan od najvažnijih aspekata pomoći lokalnim zajednicama. EU Resurs centar funkcioniše po modelu regranting programa, što znači da posreduje između velikih donatora i malih organizacija i sam raspoređuje sredstva onima kojima su najpotrebnija.

Lukić je ukazala da neko ko danas sedi u Beogradu i poznaje samo probleme centralnih gradskih opština ne može da zna koje su stvarne potrebe organizacija širom Srbije, jer su problemi lokalnih zajednica drugačiji, kao i kontekst u kojem te organizacije rade. Naglasila je i da nema mnogo preduslova za uključivanje u program pokretanja novih ideja i razvoja organizacija: dovoljno je da su organizacije registrovane i da im godišnji budžet ne prelazi 20.000 evra. Prema njenim rečima, kroz Resurs centar novoosnovane organizacije i preduzeća dobijaju značajnu podršku, pa su neke od njih, zahvaljujući toj pomoći, prvi put izradile svoj sajt ili dobile osnovnu podršku za razvoj rada.

Jedan od primera organizacije koja je kroz ovaj sistem dobila podršku jeste „Donorstvo je herojstvo“. Ivana Jović iz te organizacije ispričala je da su se pacijenti 2021. godine našli u veoma teškoj situaciji nakon što je Ustavni sud proglasio transplantaciju organa neustavnom i dao rok od šest meseci da se zakon koriguje. U tom trenutku oko 2.000 ljudi bilo je na listi čekanja za transplantaciju. Jović je objasnila da su tada osetili potrebu da budu deo rešenja, da su kontaktirali sa EU Resurs centrom i da su potom upućeni na odgovarajući program za koji su mogli da se prijave. Kao jedan od konkretnih rezultata navela je to što je Ministarstvo zdravlja počelo da objavljuje informacije o transplantacijama, koje ranije nisu bile transparentne.

Dok je veliki deo poruka sa skupa bio usmeren na mogućnosti, nije izostalo ni priznanje da postoje ozbiljni problemi u korišćenju evropske pomoći. Jedan od najkonkretnijih primera jeste IPARD, program namenjen poljoprivrednicima za modernizaciju proizvodnje i lakši plasman robe na evropsko tržište. Fon Bekerat je više puta ukazao da značajan broj poljoprivrednika u Srbiji nije uspeo da iskoristi ova sredstva zbog slabih apsorpcionih kapaciteta sistema, sporih procedura i kašnjenja u obradi i raspodeli novca.

Trećeg dana manifestacije u Kragujevcu, on je izneo precizan podatak da 76 od ukupno 175 miliona evra, koliko je kroz program IPARD 2 bilo namenjeno poljoprivrednicima u Srbiji, nije iskorišćeno. Kako je rekao, nada se da će podrška kroz program IPARD 3 nadoknaditi deo propuštenih prilika, ali i da Srbija mora da vodi računa da više ne gubi ovakve šanse, jer su one važne za unapređenje gazdinstava i jačanje konkurentnosti domaćih proizvođača.

Ta poruka otvorila je i šire pitanje: nije problem samo u tome da li je novac formalno dostupan, već da li institucije i korisnici imaju kapacitet da ga zaista povuku i iskoriste. U tom smislu, EU nedelja mogućnosti deluje i kao pokušaj da se smanji jaz između dostupnih fondova i onih koji bi mogli da ih koriste, ali ne znaju kako ili nailaze na administrativne prepreke.

Lokalni razvoj i zelena tranzicija

Treći dan manifestacije bio je posvećen lokalnom razvoju i zelenoj tranziciji, a održan je u Kragujevcu. Događaj je, takođe, otvorio Andreas fon Bekerat, dok je glavni govornik bio urbanista Pjetro Elisei. Na sesijama je bilo reči o zelenoj agendi, instrumentima za zelenu tranziciju, podršci privredi i mogućnostima finansiranja organizacija civilnog društva. Fon Bekerat je tom prilikom rekao da EU ima jasan cilj da Srbiju približi sebi i da se taj put prvenstveno odnosi na usklađivanje srpskog zakonodavstva sa pravnom tekovinom EU, ali i da to usklađivanje mora da ima smisao u životu građana.

On je poručio da EU podržava Srbiju, ali da smer bira sama Srbija i da su za napredak potrebni politička volja, napor lidera i posvećenost građana vladavini prava i demokratskom razvoju. Najavio je i skoro otvaranje Evropske kuće u Kragujevcu, mesta na kojem će građani moći da saznaju više o Evropskoj uniji, ali i da dobiju podršku za svoje ideje i planove. Dodatno je podsetio da građane Srbije ove godine očekuju i važni događaji kao što su SEPA i „Roming kod kuće“, što su teme koje bi evropsko povezivanje trebalo da učine još opipljivijim u svakodnevnom životu.

Pomoćnik ministra za evropske integracije Miroslav Gačević ocenio je da ovaj događaj pokazuje da proces evropskih integracija već sada donosi konkretne koristi građanima Srbije. On je naveo da je kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan Srbiji do sada odobreno više od milijardu evra bespovratnih sredstava i više od 57 miliona evra za tehničku podršku, kao i da je realizovano više od 2.500 projekata ukupne vrednosti veće od 600 miliona evra u saradnji sa partnerima iz regiona i šire Evrope.

Sve to pokazuje dvostruku sliku evropskih integracija u Srbiji. Sa jedne strane, postoji široka mreža fondova, grantova, kreditnih linija, istraživačkih programa i kulturnih inicijativa koje su već dostupne. Sa druge strane, ostaju problemi u institucionalnoj efikasnosti, slaboj apsorpciji sredstava i dugotrajnim procedurama, zbog kojih deo pomoći ostaje neiskorišćen. Upravo zato je glavna poruka ovogodišnje „EU nedelje mogućnosti“ možda manje u tome da „mogućnosti postoje“, a više u tome da one postaju stvarne tek kada postoji dovoljno znanja, podrške, organizacije i političke volje da se iskoriste.

Od prvog izdanja 2023. godine, manifestacija je privukla na hiljade građana, preduzetnika, kulturnih radnika i drugih zainteresovanih koji žele da saznaju kako mogu da dođu do evropske podrške ili da se bolje upoznaju sa prilikama koje pružaju Unija i njene članice. Ovogodišnje izdanje pokušava da tu poruku dodatno približi javnosti: da EU za Srbiju nije samo spoljnopolitička tema, već i skup konkretnih mehanizama koji mogu da pomognu da se finansiraju biznis, kultura, lokalne inicijative, obrazovanje, istraživanja i zelena tranzicija.

Između velikih obećanja, milijardi evra pomoći i priznanja da deo tog novca ostaje neiskorišćen, ostaje i jedna jednostavna poruka koju organizatori ove godine pokušavaju da pošalju jasnije nego ranije: mogućnosti postoje, ali ih neko mora prepoznati, razumeti i uzeti. Upravo na toj granici između ponuđene šanse i stvarne sposobnosti da se ona iskoristi danas se možda najbolje vidi i gde se Srbija nalazi na svom evropskom putu.