NBS i centralna banka Kine potpisale valutni svop aranžman – od kog koristi imaju mahom samo kineske firme

Narodna banka Kine i Narodna banka Srbije zaključile su drugi valutni svop aranžman, kojim se omogućava razmena srpskog dinara i kineskog juana između dve centralne banke putem bilateralnih svop transakcija, saopštila je NBS. Vrednost ovog svop aranžmana, zaključenog na pet godina, iznosi pet milijardi juana, odnosno 74 milijarde dinara (trenutna protivvrednost iznosi oko 630 miliona evra), što je znatno više od vrednosti prethodnog trogodišnjeg bilateralnog svop aranžmana koji su Narodna banka Srbije i Narodna banka Kine zaključile u junu 2016. godine.

Ovakvi aranžmani nisu ništa novo jer ih Kina ima potpisane sa preko 40 zemalja, kao i sa Evropskom unijom. Kina sa svoje strane radi na promociji juana na međunarodnom nivou, jer se tako izbegava dolar ili evro u transakcijama. Ovi aranžmani rade po principu da mogu međusobno da razmene svoje valute kada zatreba, pa da tu razmenu kasnije vrate po unapred definisanim pravilima.

To nisu krediti u klasičnom smislu reči, već je pre linija koju koriste obe strane, pa tak ako NBS povuče za određenu količinu dinara juane od Kine ona može da ih prosledi domaćim bankama koje posluju sa privrednicima povezanim sa Kinom kod nas, a posle određenog vremena NBS je dužna i da vrati te juane Kini. Odatle i naziv – svop (eng. swap) – koji znači razmena. Normalni put za naše privrednike koji posluju sa Kinom bi bio da dinare menja za evro, pa potom dolare i na kraju juan, a ovim se konverzije preskaču i smanjuju valutni rizik. Problem je što Srbija mnogo više uvozi iz Kine, a malo investira u tu državu te će ovaj svop odgovarati jedino Kini i njenim privrednicima. Odgovaraće i onima koji iznose prirodno bogatstvo iz Srbije – kineske kompanije koje ovde posluju kao rudnik bakara u Boru na primer, imaće manje troškove.

Uostalom spoljnotrgovinski deficit od kojeg mnoge države sa pravom strahuju kada je Kina u pitanju (odatle u uvođenje carina od strane mnogih država koje se ozbiljno preračunavaju kada je uvoz iz Kine u pitanju) kod nas je upravo najveći u trgovini sa Kinom, što se dodtano pojačalo posle potpisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini prošle godine. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz u Kinu za prva tri meseca ove godine rastao je tek 1,9 odsto, a uvoz 13,8 odsto.

Novi aranžman potpisali su guverneri Narodne banke Srbije i Narodne banke Kine, a potpisan je u periodu kada je delegacija Republike Srbije na najvišem nivou u poseti Narodnoj Republici Kini. Na ovaj način podržani su rastući trgovinski odnosi i investicije između dve zemlje, a dodatno su učvršćeni i strateško partnerstvo i finansijska saradnja. Osnovna svrha aranžmana jeste unapređenje međusobne bilateralne trgovine i direktnih ulaganja, kao i podrška očuvanju finansijske stabilnosti.

„Naše drage kolege iz Narodne banke Kine ponovo su pokazale čelično prijateljstvo naših dveju zemalja, koje je posebno važno u aktuelnim okolnostima. Za Narodnu banku Srbije ovaj sporazum ne predstavlja samo raspoloživu finansijsku liniju s Narodnom bankom Kine, koju je moguće koristiti kao dodatni mehanizam zaštite finansijske stabilnosti zemlje u uslovima povišenih globalnih neizvesnosti, već i pečat dobre dugogodišnje saradnje i rastućih trgovinskih i ekonomskih odnosa Srbije i Kine. Potpisivanjem novog sporazuma, koji je povoljniji od inicijalnog u svim ključnim elementima (veća vrednost, povoljniji uslovi korišćenja i duži rok važenja), dve centralne banke nastavljaju blisku saradnju na unapređenju makroekonomske sigurnosti i daljem produbljivanju ekonomskih veza između Republike Srbije i Narodne Republike Kine”, izjavila je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

Za razliku od Srbije, EU svoj valutni svop sa Kinom, koji je naravno znatno veći, uglavnom ne koristi već je više mera za krizne situacije kada njihove banke nemaju dovoljnu količinu juana, a naročito zbog toga što je i sama Evropa uvidela da trgovinski odnosi sa Kinom nisu u ravnoteži, te se zbog toga poslednjih godina bori za bolju poziciju. Evropska centralna banka i kineska centralna banka imaju svop liniju još od 2013. godine, a poslednji put su je produžile do 2028. godine. Njena veličina je čak 350 milijardi juana i 45 milijardi evra.

Čadež: Novih milijardu evra investicija iz Кine, 37 kompanija uložilo 7,7 milijardi evra u Srbiji