Realni rast BDP-a u prvom kvartalu 3,2 odsto, građevina, industrija i IT usporili rast

Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno ukupne vrednosti proizvedenih roba i usluga u zemlji, u prvom kvartalu 2026. godine iznosio je 3,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Desezonirana serija podataka pokazuje rast bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu 2026. godine od 0,2 odsto u odnosu na prethodni kvartal, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. 

Posmatrano po delatnostima, u prvom kvartalu 2026. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, za srpsku privredu najznačajniji realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru trgovine na veliko i malo, saobraćaja i turizma i ugostiteljstva koji je porastao za 4,9 odsto. Bruto dodata vrednost tog sektora povećana je za oko 24,2 milijarde dinara.

Najveći procentualni rast bruto dodate vrednosti ostvario je sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, sa rastom od 7,1 odsto. Ovaj sektor se tako oporavio nakon 2025. godine, tokom koje je uglavnom beležio stagnaciju ili blagi pad. Ipak, ukupna veličina ovog sektora je takva da je ovaj rast celokupnom BDP-u Srbije ipak doprineo manje od pomenutog sektora trgovine.

Finansijske delatnosti i osiguranje takođe imaju veliki procentualni rast od 6,9 odsto, kao i sektor umetnosti, zabave i rekreacije, sa rastom od 6,4 odsto. Ipak, uprkos snažnom rastu, ovi sektori imaju znatno manji udeo u ukupnoj ekonomiji.

Građevinarstvo opet u padu

Građevinarstvo je u prvom kvartalu 2026. godine ponovo zabeležilo pad od  5,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Taj sektor je tokom većeg dela 2025. godine beležio dvocifren pad aktivnosti, da bi u poslednjem kvartalu prošle godine kratko porastao za 10,6 odsto, nakon čega je početkom 2026. ponovo oslabio.

Pad od 0,7 odsto zabeležen je i u sektoru rudarstva, prerađivačke industrije i energetike.

Uprkos padu aktivnosti, sektor rudarstva, prerađivačke industrije i energetike ostvario je najveću bruto dodatu vrednost u srpskoj privredi, od 472,8 milijardi dinara u prvom kvartalu 2026. godine.

Odmah iza nalazi se sektor trgovine, saobraćaja, skladištenja i ugostiteljstva sa 378,6 milijardi dinara, dok je sektor državne uprave, obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite ostvario bruto dodatu vrednost od 340,4 milijarde dinara.

IT sektor usporava, a stručne i naučne usluge ubrzavaju rast

Sektor informisanja i komunikacija, koji obuhvata IT usluge, telekomunikacije i medije, nastavio je da raste i u prvom kvartalu 2026. godine, ali sporijim tempom nego prethodne godine. Rast tog sektora iznosio je 3,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je u prvom kvartalu 2025. godine rast bio čak sedam odsto u odnosu na prvi kvartal 2024. godine.

Sa druge strane, sektor stručnih, naučnih i administrativnih usluga ostvario je rast od 6,1 odsto u prvom kvartalu 2026. godine u odnosu na isti period prošle godine, dok je u prvom kvartalu 2025. godine rast tog sektora iznosio 3,1 odsto.

Potrošnja domaćinstava i izvoz nastavili da rastu

Posmatrano po izdacima, realni rast zabeležen je u svim kategorijama: izdaci za finalnu potrošnju domaćinstava porasli su za 4,8 odsto, izdaci za finalnu potrošnju neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima (NPID) za 5,6 odsto, izdaci za finalnu potrošnju države za 5,1 odsto, bruto investicije u osnovna sredstva za 1,4 odsto.

Izdaci za izvoz robe i usluga uvećani su za 4,6 odsto, a uvoz robe i usluga nešto manje, 3,6 odsto.

Visoka cena progresa