Kakva je sudbina javno-privatnog partnerstva u Srbiji?

Iako ima pravnu i institucionalnu osnovu, Srbija još zazire od javno-privatnog partnerstva (JPP).

Partnerstvo privatnog i javnog sektora u investicionim poduhvatima u svetu je odavno dobitna kombinacija, i u bogatim državama – bez izuzetka, ali Srbija, iako ima pravnu i institucionalnu osnovu, još zazire od ovakvog oblika finansiranja.

Javno-privatno partnerstvo je model decenijama prisutan na svim meridijanima, kada su u pitanju najveće infrastrukturne investicije. Skorašnji primeri učešća privatnog kapitala u partnerskom odnosu sa javnim sektorom su, recimo, renoviranje stadiona Francuske teniske federacije (FFT) – Rolan Garos, i izgradnja i održavanje metroa u Londonu. 

Energetski efikasna javna rasveta u gradovima Nemačke, Velike Britanije, Italije, Mađarske, Japana, i brojnih razvijenih zemalja takođe je proizvod javnog i privatnog partnerstva, kao i izgradnja stadiona Pjer Moroa fudbalskog kluba Lil, ili arene za zimske sportove – Snoras Snou u Litvaniji… 

Definicija javno-privatnog partnerstva (JPP) kaže da ono predstavlja koncept koji služi da se zadovolje društvene potrebe uključivanjem privatnog partnera prvenstveno kao finansijera, ali i kao vršioca usluga. 

U situacijama kada javni sektor, bez obzira na to da li je u pitanju nacionalni, regionalni ili lokalni nivo, nema kapacitet da iz budžeta finansira projekte ili da se zaduži, poželjno je uključiti privatni sektor koji je mnogo fleksibilniji i ima veći finansijski kapacitet. 

Slučaj iz regiona koji može da posluži kao primer rešavanja opštedruštvenog problema je rekonstrukcija, održavanje i pružanje usluga i upravljanje centrima za dijalizu u Rumuniji, objavljeno je u novom broju časopisa Privredne komore Srbije „Novi Korak“. 

Više od 25 odsto rumunskih državljana u protekloj deceniji se lečilo u centrima za dijalizu formiranim putem javno-privatnog partnerstva. To je inače treći slučaj primene JPP modela u saradnji Međunarodne finansijske korporacije (IFC) sa Vladom Rumunije u zdravstvu od 2002.godine. 

Kako se navodi, Srbija ima zaokružen normativno-pravni okvir i institucijalnu osnovu za primenu JPP, ali ono što nedostaje u ovom trenutku je nedovoljna afirmacija JPP. Zbog toga i postoji veoma mali broj projekata – samo ih je šest odobreno od strane Komisije za JPP za nepune dve godine. 

Ocenjeno je da je pred Srbijom period koji će sigurno obeležiti afirmacija modela JPP i mnoge zakonodavne ali i institucijalne izmene koje će se raditi u hodu. 

JPP je razvojna šansa, međutim važno je biti obazrivi, dobro proceniti i voditi se samo i isključivo opštim društvenim interesom.