„Bezbednom vidikovcu“, kako je tvrdila Ana Brnabić, struka odbila dozvolu zbog ogromnog broja propusta

„Ja se osećam prelepo, ovo je još jedan san koji ostvarujemo u koji nije verovalo mnogo ljudi, ali ono što je najvažnije verovali su Kablarci. Verovali su ljudi odavde, oni su nam dali najveću podršku i kada su bili protesti i blokade protiv ovog vidikovca i protiv puteva, oni su samo stali u odbranu ovog projekta… To je za mene jedan od najlepših projekata koji smo uradili. Tek treba da se dobije upotrebna dozvola ali, realno su završena sva testiranja tako da mi znamo da je ovde bezbedno. Očekujemo da upotrebna dozvola dođe otprilike za nekih mesec dana, a sada je predata sva dokumentacija za završetak izgradnje“. Ovako je početkom aprila ove godine govorila predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić kada je posetila projekat sa staklenim vidikovcem na Kablaru.

Više od tih mesec dana kasnije, upotrebna dozvola o kojoj je govorila Brnabić nije stigla.

Umesto toga, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture donelo je rešenje o odbacivanju zahteva za izdavanje upotrebne dozvole. Kao razlog navedeno je da nisu ispunjeni formalni uslovi za izvođenje projekta.

Između ostalog, u rešenju o odbacivanju zahteva za upotrebnu dozvolu naglašeno je i da u izjavi investitora, stručnog nadzora i izvođača radova, nedostaju odgovorni izvođači i vršioci nadzora.

Pored toga, u glavnoj svesci za izvođenje radova nije navedena ni konačna obračunata vrednost projekta, kako navodi eKapija, a da nije jasno ni šta je od navedenih radova izvedeno.

Osim toga, dodaje se, u zapisniku Komisije za tehnički pregled, nedostaje za sve radove naziv izvođača radova, svih odgovornih izvođača radova, lica koja su vršila stručni nadzor sa nazivom privrednog društva, odnosno pravnog lica ili preduzetnika u kome su zaposleni.

Da je struka ponovo rekla svoje i da se raduje tome naglašava inženjer Danijel Dašić. Kako kaže za Novu ekonomiju, struka je konačno rekla svoje, a vlast je pokušala samoj sebi da izda dozvolu.

„Neko je konačno rekao ne. Ne gajim neka prevelika očekivanja da će to potrajati, jer će oni verovatno naći nekog ko će to hteti da potpiše i naći će ga da bi završili svoj deo posla, kao što je bio slučaj sa tunelom Munjino brdo“, ističe on.

Na pitanje da li projekat stavljanja metalne i staklene konstrukcije na krečnjačku stenu ima smisla, Dašić kaže da se „razlikuje ono što je on učio u školi u odnosu na ono što se radi“.

„Najverovatnije je neko od njih (vlast), video negde takav vidikovac i rekao: Hoću ovaj. Svaki objekat se prvo gradi da bi se uklopio u okolinu, pogotovo na takvom mestu u takvom zaštićenom prostoru. Ispunjavanje njihovih želja može da ugrozi sigurnost ljudi. Kao što je u slučaj sa tunelom Munjino brdo – sve što se i prvog dana pričalo, važi i danas“, kaže Dašić.

Dodaje da postoji mogućnost da će, ukoliko objekat jednog dana bude dobio upotrebnu dozvolu, stajati na njemu neka oznaka kao što je „ne više od 10 ljudi u isto vreme“.

U rešenju Ministarstva građevinarstva navodi se da nedostaju i odgovorni izvršioci nadzora i izvođači, što inženjer Dašić vidi kao još jedan način izbegavanja odgovornosti.

„Sveto trojstvo građevine su investitor, izvođač i nadzorni organ. Te tri osobe po svim zakonima koji postoje, nose odgovornost. Ako jedan pogreši, druga dva su dužna da ukažu na to“, dodaje on.

Kako kaže, izjave predstavnika vlasti su profilisane i napravljene za njihovu ciljnu grupu koja uopšte ne ulazi u suštinu stvari, kao i da se ciljnoj grupi predstavlja da se vlast barem trudi da nešto radi, a onda – „ko radi, taj i greši“.

„Gledano sa građevinske strane meni je lično veoma drago što je neko rekao da ovakav građevinski poduhvat stvarno ne može. Očekujem da će predstavnici vlasti da se ponovo jave horski i da smisle rečenicu koju mogu svi istovetno da ponavljaju i da nađu nekoga ko će da potpiše. U ovom iskrivljenom ogledalu u koje smo uskočili od 2012. godine, vrlo je teško razumno i logički objašnjavati bilo šta što se dešava“, ističe Dašić.

Kako naglašava, on decu na ekskurziju ne bi slao na takav objekat, ali „gledajući statički i arhitektonski nije problem do samog objekta, odnosno konstrukcije“.

„To jeste celina i ona jeste čvrsta, ali je problem to na šta je ona naslonjena„, kaže Dašić.

A konstrukcija je upravo naslonjena na krečnjačku stenu, pa je njena izdržljivost više zabrinula javnost nego sama stakleno-metalna konstrukcija vidikovca.

„Toliko je bilo laži oko ovog projekta, toliko je bilo otpora blokadera, kao i za sve. Ali ovo je bio jedan od projekata za koji je bilo najviše laži i otpora. Ovo jeste deo projekta Expo 2027, zato što Expo nije samo za Beograd“, rekla je predsednica Skuštine Ana Brnabić prilikom posete nedovršenom vidikovcu.

Kako bi dočarala to da je Expo deo čitave Srbije, dodala je da je bila i u fabrici u Sevojnu koja će proizvoditi nameštaj za ovu međunarodnu izložbu i da je upravo to znak da je čitava Srbija deo Ekspa.

„Ali ćemo mi ovaj vidikovac uvrstiti u turističku ponudu za sve one koji dolaze na Expo, a doći će čitav svet. I kada oni dođu i vide ovu lepotu, lepotu Srbije, da li mislite da se neće vraćati sa čitavim porodicama, mislite da neće zavoleti Srbiju, da to nama neće otvarati neka druga vrata. Tako da je i ovo je deo Ekspa“, rekla je Brnabić.

Tada je pozvala i „lažne ekologe“ odnosno sve one koji su ukazali na to da će vidikovac imati loše posledice po razne ptice i slepe miševe koji se nalaze u tom području, da dođu i pogledaju vidikovac i „prvi put ako su pošteni, kažu da su lagali“.

„Mi smo pre ovoga konsultovali ornitologe i stručnjake, sve koje smo imali, da vidimo da li je ovo bezbedno za slepe miševe i ptice“, naglasila je Brnabić.

Krečnjačka stena čini 90 odsto stenske mase u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, ona je krhka, podložna deformacijama i tu se dešavaju česti odroni, napominje predsednik Planinarskog društva Kablar, Aleksandar Barać.

Projekat na samoj steni traje od 2022. godine u od samog početka kada su postojale indikacije da će se investirati u njega, prvo se pojavila sumnjičavost u svrsishodnost projekta u oblasti turizma.

Barać za Novu ekonomiju napominje da je samo planinar, ali i da je baš zbog toga obišao mnoge destinacije u Evropi i svetu gde se razvija planinski i planinarski turizam.

„Međutim, to niko ne radi na vrhu, već u podnožju planine i nudi se ono što su prateći sadržaji, a prirodne lepote treba ostaviti u onom obliku kakav je izvorni“, naglašava on.

Zarad, kako ga je predsednica Skupštine nazvala, najlepšeg pogleda u Srbiji, namenjeno je 150 miliona dinara iz državne kase – oko 80 miliona uložilo je Ministarstvo turizma, a ostatak Ministarstvo građevinarstva.

A najlepši pogled je, kako kaže Barać, bio tu i pre same konstrukcije.

„Da li je ovim objektom dobijeno nešto što se tiče najlepšeg pogleda u Srbiji? Mislim da ne, jer je taj pogled bio takav i pre objekta. Svi projekti u Ovčarsko-kablarskoj klisuri su potrošili više miliona evra iz budžeta“, napominje on.

Sami projektanti su se i na početku ogradili govoreći da je ovo projekat visokog rizika, naglašava Barać i dodaje da je to što je nastavljeno sa projektom, neko bio spreman da odgovara za svoj rad.

„Situacija je takva da je neko bio spreman da se uhvati u koštac sa takvim građevinskim poduhvatom, prvenstveno ono što ističem je ekonomska opravdanost te investicije s ciljem razvoja planinskog turizma“, dodaje.

A zarad lepote objekta, građevinski poduhvati prema njegovim rečima ostavili su traga u zaštićenom području. Tu su sada dva ogromna parkinga, seča velikog broja stabala, asfaltiraju se dve ogromne površine, a do samog vidikovca se dolazi putem više od 400 stabala isečenih bez ikakve dozvole.

Iako je na građevinskoj tabli kao datum završetka stajao 2. april 2024. godine, sam vidikovac i dalje nije zvanično pušten u rad. Od tog datuma prošlo je dve godine, a konstrukcija je testirana čak i tankerima punim vode kako bi se dokazalo da je vidikovac stabilan.

Projekat će sačekati još neko vreme, dok sve dozvole i papiri ne budu bili na svom mestu – jer tako struka kaže.

U vrtiće u Beogradu ponovo stigao sapun, ali samo na tri meseca