Zaokret srpskih građevinaca u Rusiji: Infrastrukturni radovi umesto zgrada postali glavni projekti

Srpske firme su tokom 2025. godine u Rusiji izvele građevinske radove vredne 4,22 milijarde dinara (oko 36 miliona evra), što je najviše od svih stranih tržišta na kojima su poslovale. Više od dve trećine tih radova odnosilo se na infrastrukturne projekte, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Ukupna vrednost radova koje su izvođači iz Srbije izveli u inostranstvu tokom 2025. godine iznosila je 19,3 milijarde dinara.

Najveća građevinska aktivnost u 2025. godini posmatrano prema državama, zabeležena je u Ruskoj Federaciji, 21,9 odsto od ukupne vrednosti izvedenih radova, zatim u Holandiji, 16,9 odsto, Crnoj Gori, 16,1 odsto i u  Nemačkoj, 13,9 odsto.

Najviše naših radnika radilo je u Holandiji, Nemačkoj i Crnoj Gori.

Iako se značajna vrednost generiše infrastrukturnim poslovima u inostranstvu, bilo da je reč o radnicima ili o firmama koje posluju, njihov obim se smanjuje.

U odnosu na 2021. godinu, srpske firme i radnici su 2025. u inostranstvu izvele oko 17 odsto manje radova.

Direktor Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić rekao je za Novu ekonomiju da se pad u građevinskom sektoru oseća i u Srbiji i na inostranim tržištima zbog nedostatka radne snage.

„Naše firme nemaju dovoljan broj radnika ni u zemlji, mi smo postali uvoznici radne snage. Baš zbog tog manjka građevinska aktivnost je danas znatno manje prisutna na inostranim tržištima nego pre desetak godina“, rekao je Rajić.

Rusija i Nemačka su dugi niz godina dominirala kao mesta za građevinske poslove, sa tim što je ubedljivo najviše srpskih radnika išlo na nemačka gradilišta (do preko 700 radnika godišnje), dok su u Rusiju išle domaće firme.

Tako je tokom 2025. godine u Rusiji prosečno bilo angažovano svega 65 radnika iz Srbije, a prema podacima RZS-a za realizaciju tih poslova nije korišćen građevinski materijal niti oprema iz Srbije.

Od ukupne vrednosti radova u Rusiji tokom 2025. godine, oko 3,1 milijarda dinara ostvarena je na izgradnji saobraćajne infrastrukture, cevovoda, komunikacionih i električnih vodova, kao i složenih industrijskih objekata poput elektrana, rafinerija i sličnih postrojenja. 

Rajić objašnjava da je nagli zaokret sa izgradnje zgrada na infrastrukturne projekte u Rusiji verovatno posledica promenjenih državnih prioriteta i preusmeravanja investicija ka sektorima značajnim za ratnu ekonomiju.

„Rusija je sada prešla na jednu vrstu ratne ekonomije i prioritet su joj ulaganja u vojnu industriju i važnu infrastrukturu“, rekao je on.

Iako su srpske firme i građevinari od 2022. do 2024. godine najveći deo poslova u Rusiji realizovali upravo na zgradama, tokom 2025. došlo je do naglog zaokreta – više od dve trećine ukupne vrednosti radova odnosilo se na infrastrukturne i druge inženjerske objekte, a vrednost radova na zgradama u Rusiji pala je sa 4,1 milijardu dinara u 2024. na 1,16 milijardi u 2025, odnosno za oko 72 odsto za samo godinu dana.

Podaci RZS ne otkrivaju na kojim konkretnim projektima su srpske firme bile angažovane.

U Srbiji u aprilu izdato 2.416 građevinskih dozvola, 4,3 odsto više nego u isto vreme 2025.